Zenica sveta

Rand pokuša da se priseti svega što je čuo od gazda Kinča i od gazda Gila. Galadedrid Damodred bio je Elejnin polubrat, Elejnin i Gavinov, i, ako se sećao dobro, njih troje imali su istog oca. Gazda Kinč možda nije previše voleo Taringaila Damodreda — kao i ostali, koliko je Rand čuo — ali, sudeći po pričama u gradu, o njegovom sinu mislili su dobro i oni koji su nosili crveno i oni koji su nosili belo.

„Znam da voliš lutalice, Elejna“, strpljivo izgovori vitki mladić, „a ovaj teško da izgleda pristojno. Kakvo je vreme danas, opreza nikad dovoljno. Ako je on odani kraljičin čovek, šta traži ovde gde mu nije mesto? Lako je promeniti platno u koje je mač umotan, Elejna.“

„On je ovde kao moj gost, Galade, i ja jemčim za njega. Ili si ti postao moja dadilja, pa odlučuješ s kim mogu da pričam i kada?“

Zvučala je prekorno, ali Galada to kao da nije ni dotaklo. „Znaš da nikada nisam rekao da imam prava da nadgledam šta radiš, Elejna, ali ovaj... tvoj gost nije dostojan ovog mesta, i ti to znaš podjednako dobro koliko i ja. Gavine, pomozi mi da je ubedim. Naša majka će...“

„Dosta!“, prekide ga Elejna. „U pravu si kada kažeš da se ne pitaš o onome što ja radim, niti imaš ikakvog prava da sudiš o tome. Možeš da se udaljiš. Smesta!“

Galad žalosno pogleda Gavina; u tom pogledu bilo je poziva u pomoć, a u isti mah je govorio da je Elejna suviše tvrdoglava da bi joj se pomoglo. Ona se smrkla, ali baš kada je ponovo zaustila, on se nakloni, sasvim svečano, ali gipko poput mačke, potom se povuče korak unazad, a onda se okrenu i krenu niz popločanu stazu. Duge noge su ga žurno nosile daleko od drveta i van njihovog vidokruga.

„Mrzim ga“, prodahta Elejna. „On je zloban i pun zavisti.“

„Preteruješ, Elejna“, reče Gavin. „Galad ne zna šta to znači. Dvaput mi je spasao život, a niko nije znao ni da me je uhvatio za ruku. Da nije, on bi sada bio tvoj Prvi princ mača umesto mene.“

„Nikada, Gavine. Pre bih izabrala bilo koga drugog nego Galada. Bilo koga. Taman bio i konjušar.“ Iznenada se osmehnu i pogleda brata s lažnim prekorom. „Kažeš da volim da naređujem. Pa, zapovedam ti da ne dozvoliš da ti se išta dogodi. Zapovedam ti da budeš moj Prvi princ mača kada sednem na presto, Svetlost poslala da taj dan bude daleko, i da vodiš vojske Andora s takvom slavom o kakvoj Galad ne može ni da sanja.“

„Na zapovest, moja gospo.“ Gavin se nasmeja. Njegov naklon bio je parodija na Galadov.

Elejna namršteno pogleda u Randa i zamišljeno reče: „A sada moramo da te brzo izvedemo odavde.“

„Galad uvek postupa po pravilima“, objasni Gavin, „čak i kada to ne bi trebalo. U ovom slučaju, kada pronađeš Stranca u vrtovima, treba obavestiti Dvorsku gardu, što je on, verujem, odmah krenuo da uradi.“

„Onda je vreme da se vratim preko zida“, reče Rand. Kakav dan za skrivanje! Mogao bih da stavim i znak! Okrenu se ka zidu, ali Elejna ga uhvati za ruku.

„Nećeš tuda nakon što sam se toliko namučila oko tvojih šaka. Samo ćeš se ponovo izgrebati, a onda ćeš pustiti neku uličnu babuskeru da stavi Svetlost zna šta na rane. Postoji mala kapija na drugoj strani vrta. Zarasla je i niko sem mene se ne seća da je tamo.“

Rand iznenada začu tutnjavu čizama koja im se približavala preko kamenih ploča.

„Prekasno“, promrmlja Gavin. „Mora da je potrčao čim nas više nije video.“

Elejna proreža psovku, i Rand zapanjeno podiže obrve. Čuo ju je od konjušara u Kraljičinom blagoslovu, a i tada se zaprepastio. Sledećeg trenutka bila je ponovo hladna i samouverena.

Gavin i Elejna izgleda nisu nameravali da se pomeraju, ali on nije mogao s takvom ravnodušnošću da čeka Kraljičinu gardu. Ponovo je krenuo ka zidu, znajući da neće moći da pređe ni pola puta dok stražari ne pristignu, ali nije mogao da jednostavno stoji.

Pre no što je tri puta koraknuo, pojavili su se ljudi u crvenim uniformama. Oklopni prsnici sijali su im na suncu dok su jurili stazom. Pristigli su i ostali, nalik talasu grimiza i sjajnog čelika. Delovalo je kao da pristižu sa svih strana. Neki su držali isukane mačeve, drugi su se zaustavili pre no što su podigli lukove i zapeli strele. Iza svakog štitnika šlema oči su ga posmatrale strogo, a svaka bojna strela nepogrešivo je ciljala u njega. Elejna i Gavin skočiše kao jedno i stadoše između njega i uperenih strela. Zaklonili su ga šireći ruke. Rand se nije pomicao, držeći ruke tako da mogu da se jasno vide, što dalje od mača.

Dok su još odzvanjali topot čizama i škripa tetiva na lukovima, jedan od vojnika sa zlatnim oficirskim znakom na ramenu povika: „Moja gospo, moj gospodaru, sklonite se, brzo!“

I pored raširenih ruku, Elejna se graciozno ispravi. „Usuđuješ se da isučeš čelik u mom prisustvu, Talanvore? Ako budeš imao sreće, zbog ovoga će te Garet Brin poslati da s najlošijim vojnicima čistiš štale!“