Zenica sveta

Nisu se mučili sa sledečim Putokazom. Čim je svetlost fenjera pala na belu liniju koja je išla od njega, poleteše tuda, neprekidno galopirajući. Ostrvo je nestalo iza njih, i ostao je samo rupičasti sivi kamen pod nogama i bela linija. Rand je disao toliko teško da više nije bio siguran da li može da čuje vetar.

Vrata su se pojavila iz tame. Bila su izrezbarena lozom i stajala su u tmini, kao sićušni deo nekog zida u noći. Moiraina se nagnu u sedlu, posegavši rukom prema reljefu, i iznenada se ispravi. „List Avendesore nije ovde!“, uzviknu. „Nema ključa!“

„Svetlosti!“, povika Met. „Prokleta Svetlosti!“ Loijal podiže glavu i žalobno zajauka, nalik kriku umirućeg.

Egvena uhvati Randa za ruku. Usne su joj drhtale, ali samo ga je gledala. On položi ruku preko njene, nadajući se da nije delovao preplašenije od nje. Ali bio je uplašen. Vetar je zavijao kod Putokaza koji su prošli. Pomisli da gotovo može da čuje glasove u huku vetra. Vrištali su poganosti koje su, bez obzira što ih je samo upola razumeo, naterale stomačnu kiselinu da mu se popne u grlo.

Moiraina diže svoj štap i plamen suknu s njegovog kraja. Nije to bio čisti beli plamen koga se Rand sećao iz Emondovog Polja i bitke pre Šadar Logota. Bolesno žutilo mešalo se sa vatrom i nejasnim tačkicama crnila, nalik na čađ. Tanak nakiseli dim dizao se od plamena. Taj smrad natera Loijala da se zakašlje, a konji su nervozno poigravali. Ipak, Moiraina usmeri plamen prema vratima. Dim zagreba Randovo grlo i zapeče ga u nosu.

Kamen se topio kao puter, lišće i loza su sagorevali u plamenu i nestajali. Aes Sedai je pomerala vatreni snop najbrže što je mogla, ali trebalo je vremena da se iseče dovoljno veliki otvor kroz koji će svi proći. Randu je izgledalo kao da linija istopljenog kamena mili poput puža. Ogrtač mu se pomeri, kao da ga je zavijorio povetarac, a srce mu zastade.

„Mogu da ga osetim“, drhtavo reče Met. „Svetlosti, mogu da ga osetim!“

Plamen zgasnu, a Moiraina spusti svoj štap. „Gotovo“, reče. „Bar do pola.“

Tanka linija išla je preko kamenog reljefa. Randu se učini da može da vidi svetlost kroz pukotinu — nejasnu, ali ipak svetlost. Uprkos tome što su bili prosečem, dva velika povijena kamena okrajka i dalje su stajala — polukrugovi u oba krila. Otvor je bio dovoljno veliki da svi projašu, iako bi Loijal možda morao da se pribije uz svog konja. Biće dovoljno veliki kada se kameni odsečci uklone. Rand se zapita koliko su oba teška. Hiljadu funti? Više? Možda ćemo uspeti ako svi sjašemo i poguramo. Možda ćemo moći da oborimo jedan od njih pre no što vetar pristigne. Nalet vetra pomeri njegov ogrtač. Pokušao je da ne sluša povike glasova.

Kada se Moiraina odmače, Mandarb pojuri napred, pravo prema vratima. Lan se pognu u sedlu. U poslednjem trenutku, bojni konj se okrenu da udari kamen sapima, baš kao što su ga naučili da udara druge konje u bici. Kamen tresnu prevrnuvši se, a Zaštitnik i njegov konj proleteše u zaletu kroz zamagljeno mreškanje Kapije. Kroz nju je dopirala svetlost poznog jutra. Bila je bleda i nejasna, ali Randu je izgledalo kao da mu podnevno sunce sija pravo u lice.

Na drugoj strani vrata Lan i Mandarb toliko su usporili da je izgledalo kao da mile. Lagano su teturali dok je Zaštitnik zauzdavao konja i okretao ga prema vratima. Rand nije čekao. Gurnuvši Belinu glavu prema otvoru, udari čupavu kobilu po sapima. Egvena je imala tek toliko vremena da se iznenađeno osvrne ka njemu, pre no što je Bela iznese iz Puteva.

„Svi vi, napolje!“, naredi Moiraina. „Brzo! Krećite!“

Još dok je govorila, Aes Sedai ispruži ruku i uperi štap prema Putokazu. Nešto je suknulo iz njegovog kraja, nalik tečnoj svetlosti koja je bila pretvorena u bleštavu vatru. Sjajno koplje belog, crvenog i žutog sevnulo je u crnilo i razletelo se poput skrhanih dijamanata. Vetar zavrišta u agoniji, u besu. Hiljadu mrmora koji su se krili u vetru urliknulo je poput groma. Bili su to krici ludila, jedva čujni glasovi koji su se izbezumljeno smejali i urlikali pretnje zbog kojih se Randov stomak prevrtao, koliko zbog onoga stoje gotovo razumeo od onoga što su govorili, toliko i zbog zadovoljstva s kojim su to izgovarali.

Mamuznu Crvenog terajući ga napred, tiskajući se u otvor za ostalima. Svi zajedno projuriše kroz prigušeni sjaj. Ponovo je ledena drhtavica prošla kroz njega, stvarajući neobičan osećaj da polako spušta lice u zimsko jezero i da mu beskonačno sporo hladna voda mili preko kože. Izgledalo je kao da to traje čitavu večnost, isto kao i ranije. Misli su se rojile, pitajući se da li je vetar mogao da ih uhvati dok su zadržani u prolazu.