Zenica sveta

Moiraina ih je posmatrala dok je jela. Naposletku je spustila tanjir i obrisala usne maramicom. „Reći ću vam nešto što će vas oraspoložiti. Mislim da Tom Merilin nije mrtav.“

Rand je strogo pogleda. „Ali... Sen...“

„Met mi je ispričao šta se desilo u Belom Mostu“, reče Aes Sedai. „Ljudi su tamo spominjali zabavljača, ali nisu rekli da je poginuo. Da je zabavljač bio ubijen, mislim da bi se o tome pričalo. Beli Most nije tako veliki grad da zabavljač ne bi bio bitan. A Tom je deo Šare koje se tka oko vas trojice. Isuviše važan deo, verujem, da bi bio uklonjen.“

Suviše važan?, pomisli Rand. Kako Moiraina može da... „Je li ti to Min rekla? Videla je nešto u vezi s Tomom?“

„Štošta je ona videla“, odsečno reče Moiraina. „Za sve vas. Želela bih da mogu da razumem makar i polovinu onoga što joj se prikazalo, ali ni ona to ne razume. Stare prepreke padaju. Ali, bez obzira na to da li je staro ili novo ono što Min radi, vidi tačno. Vaše sudbine su povezane. A i sudbina Toma Merilina.“

Ninaeva šmrknu kao da sve to nije važno i dosu još jednu šolju čaja.

„Ne vidim kako je ona mogla da vidi bilo šta u vezi s nama“, reče Met s osmehom. „Koliko se ja sećam, uglavnom je gledala Randa.“

Egvena podiže obrvu. „Oh? Niste mi to rekli, Moiraina Sedai.“

Rand pogleda Egvenu. Nije ga gledala, ali ton njenog glasa bio je preterano ravnodušan. „Samo sam jednom razgovarao s njom“, rekao je. „Oblači se kao dečak, a kosa joj je kratka kao moja.“

„Razgovarao si s njom. Jednom.“ Egvena polako klimnu. I dalje ga nije gledala. Primakla je šolju do usana.

„Min je samo neko ko je radio u gostionici u Baerlonu“, reče Perin, „a ne kao Aram.“

Egvena se zagrcnu. „Što je vruće!“, promrmlja.

„Ko je Aram?“, upita Rand. Perin se osmehnu, i taj osmeh ličio je na Metov u starim vremenima, kada je spremao neki nestašluk. Perin nagnu šolju kako bi sakrio lice.

„Neko iz Putujućeg naroda“, ležemo odgovori Egvena, ali crvene tačke procvetale su joj na obrazima.

„Neko iz Putujućeg naroda“, umiljato reče Perin. „On igra. Kao ptica. Zar to nisu tvoje reči, Egvena? Izgledalo je kao da letiš s pticom?“

Egvena odlučno spusti šolju. „Ne znam da li je još neko umoran, ali ja idem da spavam.“

Dok se ona umotavala u svoju ćebad, Perin gumu Randa i namignu mu. Rand mu gotovo nesvesno uzvrati osmeh. Svetlost me spalila ako se ovoga puta, za promenu, nisam izvukao. Voleo bih da umem sa ženama kao Perin.

„Možda bi, Rande“, nestašno reče Met, „trebalo da kažeš Egveni za ćerku farmera Grinvela, Elsu.“ Egvena podiže glavu i prostreli pogledom najpre Meta, a potom i Randa.

Rand hitro ustade i zgrabi ćebad. „Trebalo bi svi da idemo na spavanje.“

Svi iz Emondovog Polja počeše da traže svoju ćebad, pa i Loijal. Moiraina je sedela i pijuckala čaj. I Lan. Zaštitnik kao da nije ni nameravao da spava, niti mu je to bilo potrebno.

Čak i dok su se ušuškavali za spavanje, niko nije želeo da se odmakne od ostalih. Izgledali su kao gomilice umotane u ćebad, zbijeni oko uljarice. Gotovo da su se doticali.

„Rande“, prošaputa Met, „da li se desilo nešto između tebe i Min? Jedva sam je video. Ona jeste lepa, ali izgleda da ima godina koliko i Ninaeva.“

„A šta s tom Elsom?“, dodade Perin sa suprotne strane. „Da li je lepa?“

„Krv i pepeo“, promumla Rand, „zar ne smem čak ni da popričam s devojkom? Vas dvojica ste gori od Egvene.“

„Kao što bi Mudrost rekla“, šaljivo ga prekori Met, „pazi šta govoriš. Pa, ako nećeš da pričaš o tome, ja ću malo da odspavam.“

„Dobro“, progunđa Rand. „Prvi put kažeš nešto pristojno.“

Ali, nisu zaspali tako lako. Tvrdi kamenje žuljao kako god bi se Rand okrenuo. Mogao je da oseti neravnine kroz ćebad. Nije mogao da zamisli da je na nekom drugom mestu osim na Putevima, a njih su stvorili ljudi koji su razrušili svet, a Mračni izopačio. Stalno se prisećao porušenog mosta i praznine ispod njega.

Kada se okrenuo na drugu stranu, video je da ga Met posmatra. Zapravo, gledao je kroz njega. Zaboravili su na zadirkivanje čim su se setili tame koja ih obavija. Rand se ponovo okrenu i vide da su i Perinove oči otvorene. Na Perinovom licu bilo je manje straha no na Metovom, ali ležao je s rukama položenim na grudima. Zabrinuto je lupkao prstima.

Moiraina im je prišla, klekla pored svakog od njih i nagnula se da im nešto šapne. Rand nije mogao da čuje šta je rekla Perinu, ali on prestade da lupka prstima. Kada se nagnu prema Randu, približivši se toliko da su im se lica skoro dodirivala, prošaputa glasom punim utehe: „Čak i ovde, tvoja sudbina te štiti. Ni Mračni ne može sasvim da promeni Šaru. Bezbedan si od njega dok god sam ja blizu. Tvoji snovi su bezbedni. Za još neko vreme, tvoji snovi su bezbedni.“