Zenica sveta

Odjednom je izgledalo kao da su fenjeri bili jedino svetlo na svetu. Rand postade svestan da stoji zbijen rame uz rame s Perinom i Egvenom. Egvena ga razrogačeno pogleda i približi mu se, a Perin se nije ni pomerio kako bi mu napravio malo mesta. Bilo je nečeg utešnog u dodiru drugog ljudskog bića kada je čitav svet progutao mrak. Izgledalo je kao da Putevi teraju čak i konje da se što više stisnu jedni uz druge.

Naizgled bezbrižno, Moiraina i Lan uzjahaše, a Aes Sedai se nagnu, položivši ruke preko izrezbarenog štapa koji je počivao na visokoj jabuci sedla. „Treba da krenemo, Loijale.“

On se trgnu i brzo klimnu glavom. „Da. Da, Aes Sedai, u pravu si. Ne treba da ostanemo ovde ni minut duže no što je potrebno.“ Pokazao je ka širokoj beloj stazi na kojoj su stajali i Rand hitro ustuknu. I ostali iz Dve Reke učiniše isto. Randu se učini da je tlo puta nekada bilo ravno, ali sada je bilo prošarano rupi čama, kao da je boginjavo. Bela linija je na nekoliko mesta bila isprekidana „Ovaj put vodi od Kapije do prvog Putokaza. Odatle...“ Loijal se uznemireno obazre, a onda uzjaha s mnogo manje otpora nego ranije. Konj je imao najveće sedlo koje je glavni konjušar mogao da nađe, ali Loijal je jedva sedeo na njemu. Stopala su mu gotovo dodirivala tlo. „Ni minut duže no što je potrebno“, promrmlja. Ostali su nevoljno uzjahali. Ogier je jahao između Moiraine i Lana, sledeči belu liniju u mraku. Svi ostali su se zbili najviše što su mogli. Fenjeri su im se ljuljali iznad glava. Toliko fenjera bi osvetlilo čitavu kuću, ali na deset stopa od njih više se ništa nije videlo. Tama je zaustavila svetlost, kao da su se zraci odbijali o zid. Izgledalo je da se škripa sedla i udarci potkovica o kamen čuju samo dokle dopire svetlost.

Rand je neprestano posezao za mačem. Nije mislio da u tami ima nečega od čega bi mogao da se odbrani oružjem. Izgledalo je kao da ne postoji mesto na kome bi to nešto moglo biti. Mehur svetlosti oko njih bio je nalik bezizlaznoj pećini, potpuno okruženoj kamenom. Prostor u kome su bili uopšte se nije menjao, kao da konji kaskaju u mestu. Rand stegnu balčak, jer je pomislio da će stisak ruke odagnati teret koji ga je pritiskao. Prisećao se Tamovog učenja dok je stezao mač. Povremeno bi pronašao smirenost praznine. Ali težina bi se uvek vraćala, potiskujući prazninu, sve dok ona nije postala samo pećina u njegovim mislima. Onda je morao ponovo da počne, dodirujući Tamov mač da bi se prisetio.

Laknulo im je kada se konačno nešto pojavilo. Nije im smetalo što je to bila samo visoka kamena ploča, podignuta sjedne strane, koja se uspravila pred njima u mraku. Široka bela linija vodila je do njenog podnožja. Vijugave metalne krive pokrivale su široku površinu ploče. Skladne linije nejasno su podsećale Randa na lozu i lišće. Boginjavi bezbojni ožiljci ružili su i kamen i metal.

„Putokaz“, progovori Loijal namrštivši se, i nagnu se u sedlu primičući se krivudavom metalu koji je bio utisnut u kamen.

„Ogiersko pismo“, reče Moiraina, „ali toliko unakaženo da jedva mogu da razaznam šta piše.“

„I ja jedva mogu da razumem“, reče Loijal, „ali dovoljno da znam da treba da idemo ovuda.“ Loijal potera konja, skrećući kod Putokaza.

Svetlo je okrznulo i druge kamene oblike: mostovi koji su se gubili u tami, i blago nakrivljene staze bez ograda, koje su se uspinjale i spuštale. Između mostova i staza pružala se balustrada koja je sezala do čovečijih grudi. Ipak, činilo se da bi pad na tom mestu u svakom slučaju bio opasan. Balustrada je bila od običnog belog kamena, od jednostavnih krivi i oblina koje su se stapale u složene oblike. Randu se učini da je to već negde video, ali znao je da to samo njegova mašta pokušava da pronađe nešto poznato tu gde je sve neobično.

Loijal stade da pročita tekst na uskom kamenom stubu u podnožju jednog mosta. Klimnuvši glavom, potera konja na prelaz. „Ovo je prvi most na našem putu“, dobaci preko ramena.

Rand se zapita šta drži most. Škriputalo je dok su konjska kopita išla po nečemu, kao da se delići kamena mrve sa svakim korakom. Sve što je mogao da vidi bilo je prekriveno plitkim rupama. Neke su bile sićušne poput uboda iglom, a druge plitki krateri grubih ivica, široki čitav korak, kao da je padala kiša od kiseline ili da je kamen trulio. Bilo je pukotina i rupa i na zaštitnom zidu. Mestimično je potpuno nestao i na čitav hvat. Rand je znao da je most bio od čvrstog kamena koji je sezao sve do središta zemlje. Ipak, ono stoje video nateralo ga je da se ponada da će prelaz izdržati bar toliko dok oni ne pređu na drugu stranu. Gde god to bilo.