Zenica sveta

Hladnoća iznenada nestade, kao da se mehur sapunice rasprsnu. Njegov konj, koji se u trenutku kretao dvostruko brže no ranije, zatetura se i skoro ga zbaci sa sebe. Rand zagrli obema rukama riđana oko vrata i pribi se uz njega iz petnih žila. Crveni se stresao dok se on vraćao u sedlo, a onda otkasa da se pridruži ostalima, smireno kao da se ništa neobično nije dogodilo. Bilo je hladno, ali to nije bila studen Kapije, već dobrodošla uobičajena zimska hladnoća, koja se lagano i ravnomerno ukopavala u telo.

On se umota u ogrtač, gledajući prigušeno svetlucanje Kapije. Pored njega, Lan se nagnu u sedlu s rukom na balčaku. I čovek i konj bili su napeti, kao da su spremni da se galopom vrate ukoliko se Moiraina ne pojavi.

Kapija je stajala posred kamenjara u podnožju brda. Skrivalo ju je grmlje, izuzev tamo gde su odlomljeni delovi kapije pali i izlomili ogoljene smeđe grane. Pored rezbarija na ostacima vrata, žbunje je izgledalo beživotnije od samog kamena.

Površina nalik na blatnjavu vodu ispupčila se kao neki ogroman neobičan mehur koji se diže na površini bare. Moiraina se probi kroz taj balon. Palac po palac, Aes Sedai i njen tmurni odraz udaljavali su se jedno od drugog. I dalje je pružala svoj štap ispred sebe, i zadržala ga je tako dok je izvlačila Aldieb iz Kapije. Bela kobila je poigravala od straha i kolutala očima. Moiraina se odmače od kapije, gledajući netremice u nju.

Kapija potamne. Nejasno mreškanje postajalo je sve mračnije. Prešlo je iz sivila do boje uglja, i napokon do crnila dubokog kao srce Puteva. Vetar je zavijao prema njima, kao da dolazi iz neke velike udaljenosti. Skriveni glasovi bili su ispunjeni neutaživom žeđi za živim bićima, glađu za bolom, onemogućeni da ostvare ono što su hteli.

Rand je čuo glasove nalik šapatu. Skoro da ih je razumeo. Meso je tako dobro, divno je kidati ga, cepati kožu, guliti je, preplitati je, tako lepo preplitati kaiševe kože, kako divno crvene kapljice padaju; krv je tako crvena, tako crvena, tako slatka; slatki urlici, lepi vriskovi, krici koji pevaju, pevaj urlike, pevaj svoje krike...

Šaputanje utihnu, a crnilo postade sve manje i napokon se izgubi. Kapija je ponovo bila maglovito mreškanje koje se videlo kroz luk izrezbarenog kamena.

Rand duboko uzdahnu, drhteći. Nije bio jedini; čuo je kako su i ostali uzdisali od olakšanja. Egvena dotera Belu pored Ninaevinog konja i dve žene su se zagrlile, naslonivši glave jedna drugoj na rame. Čak je delovalo da je i Lanu laknulo, iako se s njegovog tvrdog lica ništa nije moglo pročitati. Mnogo više je govorio način na koji je sedeo na Mandarbu, kako su mu se ramena opustila dok je gledao Moirainu, po tome kako je nagnuo glavu.

„Nije moglo da prođe“, reče Moiraina. „I mislila sam da neće moći. Nadala sam se. Fuj!“ Ona odbaci štap na zemlju i obrisa šaku o plašt. Polovina štapa bila je prekrivena debelim crnim garom. „Izopačenost pokvari sve na tom mestu.“

„Šta je to bilo?“, oštro upita Ninaeva. „Šta je to bilo?“

Loijal je izgledao zbunjeno. „Pa, Machin Shin, naravno. Crni vetar koji krade duše.“

„Ali šta je to?“, bila je uporna Ninaeva. „Troloke možeš da vidiš, da ih pipneš, ako ti to nije gadno. Ali to...“ Ona se strese, trzajući se.

„Možda je to nešto što je ostalo iz Vremena ludila“, odgovori Moiraina. „Ili čak iz Rata Senke, Rata Moći. Izgleda da se krilo u Putevima toliko dugo da ne može više da izađe. Niko, čak ni među Ogierima, ne zna koliko se daleko Putevi prostiru. Niti koliko duboko. Možda je to nastalo čak i u samim Putevima. Kao što je Loijal rekao, Putevi su živi, a sve žive stvari imaju parazite. Možda je to čak i stvorenje same izopačenosti, nešto stoje rođeno od raspadanja. Nešto što mrzi život i svetlost.“

„Prestani!“, zajeca Egvena. „Neću više da slušam o tome. Mogla sam da čujem to kako govori...“ Ućuta i strese se.

„Mnogo gore tek predstoji“, tiho reče Moiraina. Rand nije bio uveren da je htela da to čuju.

Aes Sedai umorno uzjaha i sede u sedlo, zahvalno odahnuvši. „Ovo je opasno“, reče pogledavši slomljena vrata. Samo je letimice pogledala svoj oprljeni štap. „Ta stvar ne može da se oslobodi i izađe, ali neko bi ipak mogao da uđe. Kada stignemo u Fal Daru, Agelmar mora da pošalje ljude koji će ovo zazidati.“ Ona pokaza ka severu, ka kulama u maglovitoj daljini iznad golih krošnji.

46 Fal Dara

Zemlja oko Kapije bila je brdovita, sva ustalasana i pod šumama, ali, sem vrata, nije bilo ni traga od nekakvog ogierskog gaja. Stabla su uglavnom izgledala kao sivi kosturi koji su sezali ka nebu. Nije bilo onoliko četinara koliko je Rand navikao da vidi u šumi, a mnogi od njih bili su pokriveni mrtvim smeđim iglicama i lišćem. Loijal ništa nije rekao, samo tužno odmahnu glavom.