Zenica sveta

Naravno, izgledalo je kao da sve to ne smeta jedino Zaštitniku, barem ne koliko je Rand mogao da vidi, ali na njegovo iznenađenje, ni Perinu. Ili, preciznije rečeno, nije mu smetalo na isti način kao ostalima. Stameni mladić streljao je pogledom grotesknu šumu kroz koju su jahali, kao da gleda neprijatelja ili neprijateljski barjak. Prelazio je rukom preko sekire za pojasom. Činilo se da ne primećuje to što radi, i mrmljao je u bradu, napola režeći, tako da se Rand naježi. Čak i na sunčevoj svetlosti Perinove oči presijavale su se u zlatnim nijansama, sijajući opasno.

Vrelina nije posustala kada je krvavo sunce počelo da zalazi za obzorje. U daljini ka severu dizale su se planine, više od Maglenih planina, crne naspram neba. Ponekad bi ledeni vetar sa tih oštrih vrhova dosegao do njih. Tropska vlaga uglavnom bi ispila planinsku svežinu, ali i ta preostala studen sekla je svojom hladnoćom naspram vreline koju bi zamenila, makar i samo na trenutak. Randu se činilo da mu se znoj s lica u trenu pretvarao u ledenice. Kada bi vetar minuo, zrnca leda bi se ponovo otopila. Ljutiti potoci bi mu krenuli niz obraze, a nesnosna vrelina bi se vratila, još strašnija no ranije. Dok je vetar duvao, nestajao bi i smrad, ali Randu je bilo bolje bez tih naleta. Studen je bila poput hladnoće groba, a dopirao je i zadah prašnjave memle tek otvorene stare grobnice.

„Nećemo stići do planina pre mraka“, reče Lan, „a opasno je kretati se noću, čak i za Zaštitnika.“

„Nedaleko odavde ima jedno mesto“, reče Moiraina. „Biće dobro ukoliko budemo mogli tamo da logorujemo.“

Zaštitnik j e pogleda, a lice mu je bilo potpuno bezizražajno. Potom je nevoljno klimnuo glavom. „Da. Negde moramo da logorujemo. Mogli bismo i tu.“

„Kada sam je ja tražila, Zenica sveta je bila iza visokih klanaca“, reče Moiraina. „Najbolje je da pređemo planine Duma po dnevnoj svetlosti, u podne, kada su moći Mračnoga na ovome svetu najslabije.“

„Pričaš kao se da Zenica pomera“, reče Egvena Aes Sedai, ali joj Loijal odgovori.

„Svako od Ogiera je na različitom mestu pronalazio Zenicu sveta. Izgleda da se Zeleni čovek nalazi tamo gde je potreban. Ali, to je uvek bilo s one strane visokih klanaca. To su opasni, visoki klanci, prepuni stvorenja koja pripadaju Mračnom.“

„Prvo moramo da stignemo do klanaca, a onda ćemo brinuti o njima“, reče Lan. „Sutra ćemo zaista zaći u Pustoš.“

Rand osmotri šumu oko sebe. Svaki list i cvet bio je bolestan, svaka puzavica se raspadala još dok je rasla. Strese se i protiv svoje volje. Ako ovo nije prava Pustoš, šta jeste?

Lan ih je poveo ka zapadu, krećući se prema zalazećem suncu. Zaštitnik nije nimalo usporavao, ali po načinu na koji se držao videlo se da je bezvoljan.

Sunce, nalik crvenoj lopti, počelo je da zalazi, i tek je doticalo krošnje drveća kada su stigli na vrh jednog brda. Zaštitnik je zauzdao konja. Ispred njih, na zapadu, ležala je mreža jezera. Mračno su se presijavala na svetlosti zalazećeg sunca, poput nejednakih perli na niskama ogrlice. U daljini, okružena jezerima, šiljati vrhovi brda bili su potpuno pokriveni večernjim senkama. Nakratko, sunčevi zraci obasjaše neravne vrhove i Randu zastade dah. To nisu bila brda, već porušeni ostaci sedam kula. Nije bio siguran da li je još neko to primetio; sve je nestalo u trenu, kao što se i pojavilo. Zaštitnik je sjahao. Lice mu je bilo poput kamena, bez ikakvog izraza.

„Zar nismo mogli da postavimo logor dole, pored jezera?“, upita Ninaeva, tapkajući maramicom po licu. „Mora da je dole hladnije, kraj vode.“

„Svetlosti“, reče Met, „voleo bih samo da umočim glavu u jedno od njih. Mislim da je ne bih više izvadio.“

Baš u tom trenutku nešto zamuti vode najbližeg jezera. Tamna voda počela je da se presijava kada je ogromna telesina prošla ispod površine. Grdosija dugačka kao nekoliko ljudi ustalasala je vodu, dugo prolazeći, sve dok se rep nije izdigao u vazduhu, zamahavši u sumraku bodljom nalik na osinu žaoku, dugačku bar pet hvatova. Posvuda po njoj vijugali su se debeli pipci poput čudovišnih crva, nalik stonoginim nogama. Rep kliznu pod površinu i nestade. Samo su talasići koji su polako nestajali svedočili da je ikada i bio tu.

Rand zatvori usta i zgleda se s Perinom. Perinove žućkaste oči bile su ispunjene nevericom kao, bio je siguran, i njegove. Ništa tako veliko nije moglo da živi u tako malom jezeru. Nemoguće je da su ono bile šake na tim pipcima. To prosto nije moguće.

„Kad malo bolje razmislim“, jedva prozbori Met, „ovde mi se više sviđa.“

„Postaviću štitove oko ovog brda“, reče Moiraina. Ona je već sjahala s Aldieb. „Prava zaštita privukla bi pažnju kao med muve, što mi ne želimo, ali ako bilo koji stvor Mračnoga ili bilo šta što služi Senku priđe na milju od nas, ja ću znati.“

„Više bih voleo da se napravi prava zaštita“, reče Met čim je čizmama dotakao tlo, „sve dok drži tu, tu... stvar s druge strane.“