Zenica sveta

Agelmar razjapi usta i zgranuto pogleda Randa, Meta i Perina. Gospodar Fal Dare iznenada ustuknu, dok mu je ruka nesvesno pošla ka maču koji nikada nije nosio unutar tvrđave. „Oni nisu... Ti ne pripadaš Crvenom Ađahu, Moiraina Sedai, ali čak ni ti svakako ne bi...“ Znoj iznenada zablista na njegovoj obrijanoj glavi.

„Oni su ta ’veren” reče Moiraina smirujući ga. „Šara se tka oko njih. Mračni je već pokušao da ih ubije, i to više no jednom. Trojica ta ’verena najednom mestu dovoljni su da promene život oko sebe jednako sigurno kao što vrtlog menja putanju slamčice. Kada je to mesto Zenica sveta, Šara bi mogla čak i da utka samog Oca laži u sebe i da ga ponovo učini bezopasnim.“

Agelmar prestade da traži svoj mač, ali i dalje je gledao Randa i ostale s podozrenjem. „Moiraina Sedai, ako ti kažeš da jesu, onda jesu, ali ja to ne mogu da vidim. Seljačići. Da li si sigurna, Aes Sedai?“

„Stara krv“, reče Moiraina, „grana se poput reke koja se deli na hiljadu puta po hiljadu potočića, ali ponekad se ti potočići spoje kako bi ponovo stvorili reku. Stara krv Maneterena, snažna i čista, nalazi se u gotovo svoj trojici. Možeš li da ne veruješ u snagu krvi Maneterena, lorde Agelmare?“

Rand pogleda popreko Aes Sedai. Skoro svoj trojici. Rizikovao je i pogleda Ninaevu; ona se ponovo okrenula i da gleda i da sluša, iako je i dalje izbegavala da pogleda Lana. Uhvatio je njen pogled. Ninaeva odmahnu glavom; ona nije rekla Aes Sedai da on nije rođen u Dve Reke. Šta li to Moiraina zna?

„Maneteren“, Agelmar polako reče, klimajući glavom. „Neću sumnjati u tu krv.“ A onda brzo dodade: „Točak nam donosi čudna vremena. Seljačići nose čast Maneterena u Pustoš. A opet, ako je neka krv u stanju da zada smrtonosan udarac Mračnome, onda je to krv Maneterena. Biće kako želiš, Aes Sedai.“ „Onda, hajdemo u sobe“, reče Moiraina. „Moramo da pođemo sa suncem, jer nemamo vremena. Mladići moraju da spavaju u mojoj blizini. Ima suviše malo vremena pre bitke da bismo dopustili Mračnome da ih još jednom napadne. Suviše malo vremena.“

Rand oseti da ga posmatra, i njega i njegove prijatelje, odmeravajući njihovu snagu. Stresao se. Suviše malo vremena.

48 Pustoš

Vetar je nosio Lanov plašt i zbog toga su ga ponekad jedva videli, čak i na sunčevoj svetlosti. Ingtar i stotinu kopljanika koje je lord Agelmar poslao da ih otprate do Granice, za slučaj da nalete na troločki pohod, ulivali su hrabrost. Vojnici su stupali u dva reda, u čeličnim oklopima, s crvenim zastavicama i konjima, na čelu s Ingtarovim barjakom sa sivom sovom. Možda su bili veličanstveni kao i stotinu kraljičinih gardista, ali Rand je posmatrao kule koje su bile pred njima. Već je čitavo jutro gledao kopljanike Šienara.

Svaka kula bila je visoka i masivna, na vrhu nekog brda, udaljena pola milje od druge. Druge su se dizale na istoku i zapadu, i tako unedogled. Oko svake kamene kule bila je ozidana široka staza koja je vodila oko građevine pa sve do teških kapija. One su bile na pola puta do vrha s kamenom krunom. Osmatračnica je bila zaštićena zidom koji se spuštao do tla, ali neprijatelji koji bi pokušali da stignu do kapije penjali bi se pod kišom strela i kamenja, pod mlazom vrelog ulja iz velikih kotlova postavljenih na bedemima. Veliko čelično ogledalo, pažljivo sklonjeno od sunca, sijalo je na vrhu svake kule ispod visokih gvozdenih pehara u kojima bi mogle da se zapale signalne vatre kada sunce ne sija. Bio bi dat znak kulama koje su bile udaljene od Granice, a one bi ga slale drugima, i tako sve do tvrđava u unutrašnjosti zemlje, odakle bi kopljanici krenuli da odbiju napad. Tako je bilo ranije.

Sa vrhova dve najbliže kule, ljudi su posmatrali njihov polazak. Bilo je samo nekoliko stražara na svakoj, a vojnici u njima su oprezno osmatrali kroz proreze za strelce. U najboljim vremenima, u kulama je bilo dovoljno ljudi samo za samoodbranu. Više su se uzdali u kamene zidove no u jake ruke da bi opstali. Ali sada su svi, pa i oni koji bi inače bili pošteđeni, jahali prema Tarvinovom procepu. Nije bilo važno da li će kule pasti ukoliko kopljanici ne bi uspeli da sačuvaju Procep.

Rand se naježi kada su projahali između kula. Skoro mu se učinilo da je prošao kroz zid hladnijeg vazduha. Ovo je bila Granica. Zemlja iza nje nije se razlikovala od Šienara, ali tamo negde, iza golog drveća, bila je Pustoš.

Ingtar podiže čeličnu pesnicu da zaustavi kopljanike ispred jednostavne kamene stražare koja se videla s kula. Bila je to granična stražara, koja je označavala granicu između Šienara i onoga što je nekada bio Malkier. „Oprostite, Moiraina Aes Sedai. Oprosti, Dai Šane. Oprosti, Graditelju. Lord Agelmar mi je zapovedio da ne idem dalje.“ Činilo se da je nesrećan i razočaran zbog svega što se dešavalo.

„Tako smo lord Agelmar i ja i nameravali“, reče Moiraina.