Zenica sveta

Moiraina nije dozvolila Metu da je prekine. Ona glasnije progovori, taman dovoljno da ga nadjača. „Kada se Fejn vratio u Lugard, Ba’alzamon mu se prikaza u snu. Fejn se unizio i izveo obrede zbog kojih biste ogluveli ako biste čuli i polovinu od toga. Time se još čvršće vezao za Mračnoga. Ono što se uradi u snovima može biti opasnije od onoga što se uradi kada ste budni.“ Rand se promeškolji na oštar pogled pun upozorenja kojim ga je pogledala, ali ona nije okončala priču. „Obećali su mu velike nagrade: vlast nad kraljevstvima posle Ba’alzamonove pobede. Bilo mu je rečeno da se vrati u Emondovo Polje i da označi trojicu koju je pronašao. Polutan će biti tamo i čekati ga s Trolocima. Sada znamo kako su Troloci stigli u Dve Reke. Mora da je postojao ogierski gaj i Kapija u Maneterenu.“

„Najlepši od svih“, reče Loijal, „izuzev onog u Tar Valonu.“ On je slušao pažljivo koliko i svi ostali. „Ogieri imaju drage uspomene na Maneteren.“ Agelmar nemo izgovori to ime, a obrve mu se začuđeno izviše. Maneteren.

„Lorde Agelmare“, reče Moiraina, „objasniću ti kako da pronađeš Kapiju Mafal Dadaranela. Mora biti zazidana i trebalo bi da postavite stražu pored nje. Niko ne sme da joj priđe. Poluljudi i dalje nisu proučili sve o Putevima, ali ta Kapija je južno odavde, na samo nekoliko sati od Fal Dare.“

Gospodar Fal Dare se strese kao da se budi iz sna. „Južno? Mir! To nam nije potrebno, Svetlost sijala na nas. Biće urađeno.“

„Da li nas je Fejn pratio kroz Puteve?“, upita Perini „Mora da jeste.“

Moiraina klimnu glavom. „Fejn bi pratio vas trojicu i u grob, zato što mora. Kada je Mirdraal pretrpeo poraz u Emondovom Polju, poveo je Fejna i Troloke za nama. Sen nije htela da dozvoli Fejnu da jaše s njom, iako je on mislio da bi trebalo da dobije najboljeg konja u Dve Reke i da jaše na čelu bande. Mirdraal ga je naterao da trči s Trolocima, a Troloke da ga nose kada su ga noge izdale. Pričali su tako da je on mogao da ih razume; svađali su se oko toga kako da ga skuvaju kada im ne bude više potreban. Fejn tvrdi da se okrenuo protiv Mračnoga pre no što su stigli do Tarena, ali njegova pohlepa za obećanim nagradama ponekad izađe na videlo.

Kada smo mi pobegli preko Tarena, Mirdraal je poveo Troloke do najbliže Kapije, u Maglenim planinama, i poslao Fejna preko reke. Mislio je tada da se oslobodio, ali druga Sen ga je pronašla pre no što je stigao do Baerlona. A ta Sen nije bila ljubazna kao prethodna. Naterala ga je da noćima spava zgrčen u troločkom loncu, kako bi ga podsetila na cenu neuspeha. Ta Sen ga je koristila sve do Šadar Logota. Fejn je tada već bio spreman da da Mirdraalu i rođenu majku, ako bi ga to oslobodilo. Ali Mračni nikada ne pušta rado nešto što je već uhvatio.

Ono što sam uradila tamo, kada sam poslala naše lažne tragove i mirise prema planinama, zavaralo je Mirdraale, ali ne i Fejna. Polutani mu nisu verovali. Nakon toga, vukli su ga za sobom na povocu. Kada je izgledalo da smo uvek malo ispred njih, bez obzira na to koliko oni jurili, neki od njih počeli su da mu veruju. To su bila četvorica koja su se vratila u Šadar Logot. Fejn tvrdi da je lično Ba’alzamon gonio Mirdraale.“

Agelmar prezrivo odmahnu glavom. „Mračni? Ha! Taj čovek ili laže ili je lud. Da je Srcokobnik na slobodi, do sada bismo svi bili mrtvi, ili nešto još i gore.“

„Fejn je govorio istinu, onako kako je on vidi“, reče Moiraina. „Mene nije mogao da prevari, iako je učinio mnogo toga. Rekao je: Ba’alzamon se pojavio poput treperavog plamena sveče. Nestajao i ponovo se pojavljivao, nikada dvaput na istom mestu. Njegove oči pekle su Mirdraale, a vatre njegovih usta pekle su nas.“

„Nešto je.“, reče Lan, „nateralo četiri Seni da odu tamo gde se plaše — u mesto koga se boje gotovo koliko srdžbe Mračnoga.“

Agelmar zastenja kao da ga je neko udario. Izgledao je bolesno.

„Bio je to sukob dva zla u ruševinama Šadar Logota“, nastavi Moiraina. „Pogano se borilo s izopačenim. Kada je Fejn govorio o tome, zubi su mu cvokotali i cvileo je. Mnogo Tro loka je palo tako što ih je proždrao Mašadar i druge spodobe, a tako je bilo i s Trolocima koji su držali Fejnov povodac. Pobegao je iz grada kao da je to bila Jama prokletstva u Šajol Gulu.