Zenica sveta

„Moj lorde“, govorila je Egvena, spretno kao da se čitavog života obraćala uz titule, „mislila sam da je on Zaštitnik, ali vi ga zovete Dai Šan i govorite o barjaku sa zlatnim ždralom. A i oni drugi ljudi. Ponekad govorite kao da je on kralj. Sećam se da ga je jednom Moiraina nazvala poslednjim gospodarom Sedam kula. Ko je on?“

Ninaeva se odjednom zadubi u proučavanje svog pehara, ali Randu je bilo očigledno da sluša pažljivije čak i od Egvene. Rand se zaustavi i pokuša da čuje o čemu pričaju, a da ne izgleda kao da prisluškuje.

„Gospodar Sedam kula“, namršteno Agelmar reče. „Drevna titula, gospo Egvena. Čak i visoki lordovi Tira nemaju starije, mada je kraljica Andora blizu.“ Duboko uzdahnu i odmahnu glavom. „On neće da govori o tome, ali na Granici je ova priča poznata. On je kralj, ili je trebalo da bude, al’Lan Mandragoran, gospodar Sedam kula, Gospodar jezera, nekrunisani kralj Malkierija.“ Njegova obrijana glava visoko se uspravi, a oči su mu sijale kao da je osećao očinski ponos. Govorio je glasnije, ispunjen snagom osećanja. Čitava soba bez naprezanja je mogla da ga čuje. „Mi iz Šienara se nazivamo Krajišnicima, ali pre manje od pedeset godina Šienar nije bio jedna od Krajina. Severno od nas i od Arafela bio je Malkier. Kopljanici Šienara jahali su na sever, ali Malkier je čuvao od Pustoši. Malkier, Mir bio na uspomeni na njega, a Svetlost mu obasjala ime.“

„Lan je iz Malkiera“, tiho reče Mudrost, podigavši pogled. Izgledala je uznemireno.

To nije bilo pitanje, ali Agelmar klimnu glavom. „Da, gospo Ninaeva. On je sin al’Akira Mandragorana, poslednjeg krunisanog kralja Malkiera. Kako je postao to što jeste? Sve je počelo, možda, od Laina. Izazvan, Lain Mandragoran, kraljev brat, poveo je svoje kopljanike kroz Pustoš do Spaljenih zemalja, možda i do samog Šajol Gula. Lainova žena, Brejana, navela ga je na to iz zavisti koja je gorela u njenom srcu, zato što je al’Akir krunisan umesto Laina. Kralj i Lain bili su bliski koliko braća mogu biti, bliski kao da su blizanci, čak i nakon što je kraljevsko al pridodato Akirovom imenu, ali Brejana je umirala od ljubomore. Laina su slavili zbog onoga što je činio, i to s pravom, ali čak ni on nije mogao da nadmaši al’Akira. On je bio i čovek i kralj kakav se javlja svega jednom u stotinu godina, a i to je malo. Mir mu bio naklonjen, njemu i el’Leani.

Lain je poginuo u Spaljenim zemljama, a s njim je izginuo veliki broj onih koji su pošli za njim. Bili su to ljudi koje Malkier nije smeo da izgubi, a Brejana je krivila kralja. Govorila je da bi i sam Šajol Gul pao da je kralj poveo ostatak Malkiera na sever s njenim mužem. U znak osvete, sklopila je zaveru s Kovinom Gemalanom, koga su zvali Kovin Poštenog Srca, da prigrabi presto za svog sina, Isama. Pa, Pošteno Srce bio je jedan od velikih lordova, a i heroj koga su voleli skoro koliko i al’Akira, ali kada su veliki lordovi bacali štapove birajući kralja, Akir je dobio dva manje. On nikada nije mogao da zaboravi da bi dobio presto da su samo dva čoveka položila štap druge boje na Kamen krunisanja. Skovavši zaveru, Kovin i Brejana su poslali vojnike na Sedam kula, i tako nije bilo vojnika koji bi čuvali Pustoš. Na njenim obodima su ostale samo straže u graničnim utvrdama.

Ali Kovinova ljubomora je rasla.“ Agelmar je zvučao zgađeno. „Pošteno Srce, heroj čiji su podvizi u Pustoši opevani širom Krajina, bio je Prijatelj Mraka. Pošto su granične utvrde bile oslabljene, Troloci su nagrnuli u Malkier poput poplave. Kralj al’Akir i Lain zajedno možda su i mogli da okupe ljude — radili su to i ranije. Ali Lainov usud u Spaljenim zemljama potresao je ljude, a nalet Troloka slomio im je duh i njihovu volju da se bore. Prevelikom broju ljudi. Mnogo nadmoćnija vojska potisnula je Malkiere sa granica.

Brejana je pobegla sa svojim novorođenčetom, Isamom. Troloci su ih pregazili dok je jahala ka jugu sa njim. Niko ne zna šta im se stvarno dogodilo, ali može se pretpostaviti. Jedino mi je žao momka. Kada je izdaja Kovina Poštenog Srca bila otkrivena i kada ga je uhvatio Džain Čarin, koga su već zvali Džain Lakonogi, kada je Pošteno Srce bio doveden do Sedam kula u lancima, veliki lordovi zatražili su da se njegova glava nabije na kolac. Ali zbog toga što je među stanovnicima Malkiera on bio najomiljeniji posle al’Akira i Laina, kralj ga je izazvao na dvoboj i ubio ga. Nakon toga je al’Akir plakao. Neki kažu da je jecao za prijateljem koji se predao Senci, a neki kažu da je jecao za Malkierom.“ Gospodar Fal Dare tužno odmahnu glavom.

„Bio je to prvi udarac usuda za Sedam kula. Nije bilo vremena da se sakupi pomoć iz Šienara ili Arafela, niti nade da Malkier sam može da se odupre. Pet hiljada njegovih kopljanika ležalo je mrtvo u Spaljenim zemljama, a granične utvrde bile su pregažene.