Zenica sveta

„Da“, tiho reče Rand. Čuo je kako Egvena iznenađeno uzdahnu. Trebalo je da pretpostavim. Svetlost me spalila, trebalo je, čim sam ga prepoznao.

„Da li je doveo neke i ovamo?“, upita Met, gledajući kamene zidove koji su ih okruživali i strese se. Rand je mislio da se Met više seća Mirdraala nego Troloka; zidovi nisu sprečili Sen u Baerlonu, niti u Belom Mostu.

„Ako jeste“, nasmeja se Agelmar, „slomiće zube na zidovima Fal Dare. Kao što su mnogi pre njih.“ Govorio je da ga svi čuju, ali reči su mu očigledno bile upućene Egveni i Ninaevi, sudeći po tome kako ih je gledao. „A nemojte ni da brinete za Poluljude.“ Met pocrvene. „Svaka ulica i sokak u Fal Dari osvetljeni su tokom noći, a niko ne može da sakrije lice unutar zidina.“

„Zašto bi gazda Fejn to uradio?“, Egvena upita.

„Pre tri godine...“ Moiraina je sela duboko uzdahnuvši, skupivši se kao da je iscrpljena nakon posla s Fejnom. „Biće tri godine ovog leta. Pre tačno toliko vremena. Svetlost mora da nam je naklonjena, inače bi Otac laži pobedio još dok sam ja sedela i kovala planove u Tar Valonu. Tri godine Fejn vas je tražio za Mračnoga.“

„To je ludost!“, reče Rand. „On je dolazio u Dve Reke svakog proleća, tačno kao sat. Tri godine? Bili smo mu ispred nosa, a on nije ni dvaput pogledao nekoga od nas do prošle godine.“ Aes Sedai uperi prst ka njemu. On se ukoči.

„Fejn mi je ispričao sve, Rande. Ili skoro sve. Mislim da je uspeo nešto da sakrije, nešto veoma važno, uprkos svemu što sam uradila. Ali rekao je dovoljno. Pre tri godine Polutan je došao po njega u jednom gradu u Murandiji. Naravno, Fejn je bio prestravljen, ali Prijatelji Mraka smatraju da je to velika čast kada su tako pozvani. Fejn je verovao da su ga izabrali za bitne stvari. I bio je izabran, mada ne za ono što je on očekivao. Doveli su ga na sever, u Pustoš, u Spaljene zemlje. Do Šajol Gula. Tamo je sreo čoveka s vatrenim očima, koji se predstavio kao Ba’alzamon.“

Met se promeškolji s nelagodom, a Rand proguta knedlu. Bilo je sigurno da se sve upravo tako odigralo, ali i dalje nije bilo nimalo lako da se to prihvati. Samo je Perin gledao Aes Sedai kao da više ništa nije moglo da ga iznenadi. „Svetlost nas zaštitila”, reče Agelmar zgranuto.

„Fejnu se nije svidelo šta su mu uradili u Šajol Gulu“, mimo nastavi Moiraina. „Dok smo pričali, često je uz vrisak pominjao nešto o vatri i spaljivanju. To ga je gotovo ubilo. To stoje sve to priznao. Čak i sa mojim Lečenjem, on je ruševina od čoveka. Biće potrebno mnogo da bi se ponovo oporavio. Ali, potrudiću se, ako ni zbog čega dragog, a ono da bih saznala šta još krije. Izabrali su ga zbog mesta na kojima je torbario. Ne“, ona brzo dodade kada su se oni trgli, „ne samo u Dve Reke, ne tada. Otac laži otprilike je znao gde da pronađe ono što je tražio, ali nije bio siguran, kao ni mi u Tar Valonu.

Fejn je rekao da su ga pretvorili u psa Mračnoga i, na neki način, bio je u pravu. Otac laži poslao je Fejna u lov, ali ga je najpre izmenio da bi mogao da sledi svoj plen. Fejn se plaši da se priseti svega što je prošao kako bi došlo do promene; on mrzi svog gospodara zbog toga što ga se toliko boji. Tako je Fejn bio poslat da njuška i traži u svim selima oko Baerlona, sve do Maglenih planina, do Tarena i preko, u Dve Reke.“

„Duže od tri proleća?” polako reče Perin. „Sećam se tog proleća. Fejn je stigao kasnije no obično, ali začudilo nas je što se toliko zadržao. Ostao je čitavu nedelju, besposličario i škrgutao zubima zbog toga što je morao da plati sobu u gostionici Kod Vinskog izvora. Fejn ne voli da troši svoj novac.“

„Tek sada se sećam”, reče Met. „Svi su se pitali da li je bolestan ili se zatreskao u neku od žena. Naravno da se nijedna od njih ne bi udala za torbara. To bi bilo isto kao i da se udala za nekog iz Putujućeg naroda.” Egvena izvi obrvu i pogleda ga, a on ućuta.

„Posle toga, Fejna su ponovo odveli u Šajol Gul, a um mu je bio... prečišćen.“ Rand oseti mučninu zbog tona kojim je Aes Sedai to izgovorila. On je otkrivao više čak i od grimase na njenom licu. „Ono što je... osetio... bilo je koncentrisano i vraćeno u njega. Kada je došao u Dve Reke sledeče godine, mogao je da jasnije odredi svoje mete. Čak i Mračni nije mogao da pretpostavi da će torbar biti toliko precizan. Fejn je sa sigurnošću znao da je onaj koga traži jedan od njih trojice u Emondovom Polju.”

Perin zagunđa, a Met poče tiho da psuje. Nije ga zaustavilo čak ni Ninaevino streljanje pogledom. Agelmar ih radoznalo pogleda. Rand se samo blago naježi, i poče da razmišlja o tome. Mračni ga je tražio tri godine... tražio je njih. Znao je da bi zubi trebalo da mu cvokoću.