Zenica sveta

Smračilo se i svi su bili umorni. Loijal je bio prvi koji je legao i spremio se da spava, ali ubrzo su i ostali pošli za njim. Ćebad su koristili jedino kao jastuke. Moiraina stavi nešto u ulje fenjera, a to je rasteralo smrad Pustoši s vrha brda. Ipak, ništa nije moglo da umanji vrelinu. Svetlost je treperila na slaboj mesečini, ali noć je bila vrela kao da je sunce bilo u zenitu.

Rand shvati da ne može da zaspi, čak i pored toga što je Aes Sedai ležala samo hvat udaljena od njega, štiteći njegove snove. Sparina mu je ometala san. Loija je tiho hrkao, što je ipak bila grmljavina u odnosu na Perina, čije se hrkanje gotovo nije ni čulo, ali to nije sprečilo da umor savlada i ostale. Zaštitnik je bio i dalje budan. Sedeo je nedaleko od njega s mačem preko kolena, gledajući u noć. Na Randovo iznenađenje, i Ninaeva nije spavala.

Mudrost je dugo bez reči gledala Lana, a onda nasu šolju čaja i odnese mu. Kada je on krenuo da je uzme, promrmljavši nešto u znak zahvalnosti, ona nije odmah pustila šolju. „Trebalo je da znam da si neki kralj“, tiho reče. Gledala ga je, ali glas joj je blago podrhtavao.

Lan je pogleda podjednako uznemireno. Randu je izgledalo kao da je Zaštitnikovo lice zaista postalo nežnije. „Ja nisam kralj, Ninaeva. Ja sam samo čovek, siromašniji od najbednijeg seljaka.“

Ninaeva je zvučala smirenije. „Neke žene ne traže ni zemlju ni zlato. Samo čoveka.“

„A čovek koji bi zatražio od nje da prihvati tako malo ne mi je bio dostojan. Ti si izvanredna žena. Prelepa si poput izlaska sunca, hrabra poput ratnika. Ti si lavica, Mudrosti.“

„Mudrosti se retko kada udaju.“ Zastala je da udahne, kao da prikuplja hrabrost. „Ali ako odem u Tar Valon, možda ću postati nešto drugo.“

„Aes Sedai se retko udaju, kao i Mudrosti. Malo muškaraca može da živi s tolikom moći u ženi, koja ih zasenjuje, bez obzira da li je to njena želja.“

„Neki muškarci su dovoljno snažni. Znam jednog takvog.“ Ako je moglo biti neke sumnje, njen pogled govorio je jasno na koga je mislila.

„Ja imam samo mač i rat koji ne mogu da dobijem, ali ne mogu da odustanem od borbe.“

„Rekla sam ti da mi nije stalo do toga. Svetlosti, već sam zbog tebe izgovorila više no što mi dolikuje. Hoćeš li toliko da me osramotiš i nateraš da te otvoreno pitam?“

„Ja te nikada neću osramotiti.“ Nežan ton Zaštitnikovog glasa, poput milovanja, Randu je bio neobičan, ali zbog toga Ninaevine oči zasijaše. „Mrzeću čoveka koga budeš izabrala zato što to nisam ja, i voleti ga ako te nasmeje. Nijedna žena ne zaslužuje da zna da će joj venčanica biti udovička crnina, a ti najmanje od svih.“ Lan spusti nedirnutu šolju čaja na zemlju i ustade. „Idem da vidim da li je sve u redu s konjima.“

Kada je on otišao, Ninaeva je nepomično klečala.

Bez obzira što mu se nije spavalo, Rand sklopi oči. Znao je da Mudrost ne bi volela da je neko vidi dok plače.

49 Mračni se budi

Svetlost zore razbudi Randa. Zraci izlazećeg sunca, jedva provirujući preko krošnji drveća u Pustoši, padali su mu pravo na lice. Čak i tako rano, vrelina je poput teškog ćebeta pokrivala izopačenu zemlju. Ležao je s presavijenim ćebetom pod glavom i gledao u nebo. Nebo je i dalje bilo plavo. Barem se ono nije menjalo, čak i tu.

Iznenadio se kada je shvatio da je ipak odspavao. Za trenutak, nejasno sećanje na razgovor koji je načuo izgledalo je kao deo nekog sna. A onda ugleda Ninaevine crvene oci; ona očigledno nije spavala. Lanovo lice bilo je tvrđe no ikada, kao da je vratio masku na njega i nije želeo da je pusti da ponovo spadne.

Egvena je prišla Mudrosti i zabrinuto čučnula kraj nje. Nije mogao da čuje o čemu su pričale. Egvena je govorila, a Ninaeva je odmahivala glavom. Egvena rečejoš nešto, a Mudrost joj pokaza rukom da je ostavi na miru. Umesto da ode, Egvena se primače, i sledečih nekoliko minuta njih dve su pričale još tiše, Ninaeva je i dalje odmahivala glavom. Mudrost završi razgovor tako što se nasmeja, i zagrli Egvenu. Po Egveninom izrazu lica, činilo se da ju je umirivala. Ali, kada je Egvena ustala, prestrelila je Zaštitnika jednim ubistvenim pogledom. Lan to izgleda nije primetio. Nije čak ni gledao prema Ninaevi.

Odmahnuvši glavom, Rand pokupi stvari i na brzinu opra lice, ruke i zube s ono malo vode koliko je Lan dozvolio da upotrebe. Pitao se da li su žene imale neki tajni način za pronicanje u muškarčeve misli. Bila je to neprijatna pomisao. Sve žene su Aes Sedai. Prekorevajući se da dopušta Pustoši utiče na njega, ispra usta i požuri da osedla riđana.

Poprilično ga je uznemiravalo to što je logor nestao pre no što je on stigao do konja, ali dok je on pritegao kolan, na brdu se ponovo sve jasno videlo. Svi su bili užurbani.