2001: Odiseja u Svemiru

Objekat pred kojim je pozirao čovek u skafandru predstavljao je okomitu ploču od nekog kao ugalj crnog materijala, visoku oko deset stopa, a pet široku: Flojda je podsetila, pomalo zloslutno, na džinovsku nadgrobnu ploču. Savršeno oštrih ivica i simetrična, bila je toliko crna da je izgledalo kao da je progutala svetlost što pada na nju; nije bilo nikakvih površinskih pojedinosti. Ni po čemu se nije moglo ustanoviti da li je načinjena od kamena, metala ili plastike — ili možda od nekog materijala potpuno nepoznatog čoveku.

“MNT-1”, objavi dr Majkls, gotovo smerno. “Izgleda potpuno nov, zar ne. Ne mogu ništa prebaciti onima koji su pomislili da je star svega nekoliko godina, te su ga tako doveli u vezu sa trećom kineskom ekspedicijom iz 1998. Ali ja nikada nisam u to poverovao — a sada smo kadri da mu tačno procenimo starost na osnovu lokalnih geoloških nalaza.

Moje kolege i ja, dr Flojde, spremni smo da stavimo na kocku svoj ugled. MNT-1 nema nikakve veze sa Kinezima. U stvari, on nema nikakve veze ni sa celom ljudskom rasom — jer kada je bio zakopan, ljudi još uopšte nisu postojali.

Vidite, star je približno tri miliona godina. Ono što vam sada stoji pred očima predstavlja prvi dokaz o postojanju vanzemaljskog inteligentnog života.”

12. PUTOVANJE PRI SVETLOSTI ZEMLJE

PODRUČJE MAKROKRATERA: Pruža se južno gotovo od središta vidljive strane Meseca i istočno od područja središnjih kratera. Gusto prošarano udarnim kraterima; većina ih je velika, a među njima je i najveći na Mesecu; na severnom delu neki krateri su naprsli od udara pri nastajanju Mare Imbriuma. Neravna površina gotovo posvuda, izuzev na dnu nekih kratera. Pretežan deo površine pod nagibom, uglavnom između 10 stepeni i 12 stepeni; dna nekih kratera približno ravna.

SPUŠTANJE I KRETANJE: Spuštanje načelno otežano zbog neravnog terena pod nagibom; manje otežano na ravnom dnu nekih kratera. Kretanje moguće gotovo svuda, ali potreban izbor maršrute; manje otežano na ravnom dnu nekih kratera.

GRAĐENJE: Načelno umereno otežano zbog nagiba i mnogobrojnih velikih blokova od drobljivog materijala; kopanje u lavi otežano na dnu nekih kratera.

TIHO: Krater nastao po obrazovanju mora; prečnik 54 milje, obod 7.900 stopa iznad okolnog terena; dno duboko 12.000 stopa; najistaknutiji zrakasti sistem na Mesecu; neki zraci pružaju se preko 500 milja.

(Izvod iz “Posebne inženjerijske studije površine Meseca”, kancelarija vođe inženjerijske ekipe, vojno odeljenje. “U. S. Geological Survey”, Vašington, 1961.)

Pokretna laboratorija koja je hitala preko kraterske ravnice brzinom od pedeset milja na sat prilično je nalikovala na prekomerno veliku stambenu prikolicu postavljenu na osam gipkih točkova. No, ona je bila znatno više od toga; predstavljala je samostalnu bazu u kojoj je dvadestoro ljudi moglo da živi i radi više nedelja. U stvari, bio je to svemirski brod koji se kretao po tlu — a u slučaju nužde mogao je čak i da poleti. Ukoliko bi naišla na pukotinu ili kanjon koji se zbog veličine ne bi mogao zaobići ili čiji prekomerno strmi obronci ne bi omogućavali ulazak, ona bi mogla da preskoči preko prepreke, oslonivši se na svoja četiri donja mlaznika.

Gledajući kroz prozor, Flojd je video kako se pred njim pruža jasno uočljiv trag; na desetine vozila tu je za sobom ostavilo čvrsto otisnut beleg u drobljivoj Mesečevoj površini. Na pravilnim razmacima duž te pruge bile su postavljene visoke, tanke šipke koje su imale po jednu bleskajuću svetiljku. Niko se nije mogao izgubiti na putu dugačkom dve stotine milja od baze Klavijus do MNT-1, bez obzira na okolnost što je još bila noć i što je do izlaska Sunca preostalo više časova.