2001: Odiseja u Svemiru

U svakom slučaju, kada je posredi bila priroda MNT-1, saglasnost nije postojala ni znatno šire — pa čak ni u pogledu naziva ovog artefakta: neki su se radije opredeljivali za “Monolit u Tihou”, čime se ipak zadržavao jedan deo skraćenice. Tokom šest časova od kako se spustio na Mesec, Flojd je imao prilike da čuje desetak teorija, ali se nije opredelio ni za jednu od njih. Svetilište, topografski obeleživač, grob, geofizički uređaj — to su bile najzastupljenije pretpostavke, a neki od onih što su ih zastupali činili su to veoma strastveno. Sklopljeno je već mnogo opklada, tako da će prilično novca promeniti vlasnika kada se istina konačno obelodani — ako do toga, razume se, uopšte dođe.

Do sada se čvrsti, crni materijal ploče opirao svim prilično blagim nastojanjima Majklsa i njegovih kolega da se domognu uzoraka. Oni nisu sumnjali u to da bi laserski snop mogao da proreže ploču — jer, svakako, ništa se nije moglo odupreti toj zastrašujućoj usredsređenosti energije — ali odluka o pribegavanju tako silovitim merama bila je prepuštena Flojdu. On je već odlučio da se najpre pokuša sa rendgenskim zracima, soničnim sondama, neutronskim snopovima i svim drugim nerazornim sredstvima istraživanja pre no što se pribegne teškoj artiljeriji lasera. Bio bi to pravi varvarski čin uništiti nešto što niste u stanju da razumete; ali možda su ljudi uistinu bili varvari u poređenju sa stvorenjima koja su načinila tu stvar.

A odakle su mogli stići? Da ne potiču sa samog Meseca? Ne, to je bilo sasvim nemoguće. Da je ikada postojao domorodački život na ovom golom i jalovom mestu, on bi bio uništen tokom poslednje epohe obrazovanja kratera, kada se pretežan deo lunarne površine nalazio u stanju crvenog usijanja.

Sa Zemlje? Vrlo neverovatno, premda možda ne i potpuno nemoguće. Bilo koja razvijena zemaljska civilizacija — po svoj prilici ne-ljudska — u razdoblju pleistocena ostavila bi mnogo drugih tragova svog postojanja. O tome bismo već sve znali, pomisli Flojd, znatno pre no što smo stigli na Mesec.

Preostaju, dakle, dve mogućnosti — planete i zvezde. Svi nalazi su se, međutim, protivili mogućnosti postojanja inteligentnog života negde drugde u Sunčevom sitemu — štaviše, bilo kakvog života, izuzev na Zemlji i Marsu. Unutrašnje planete bile su odveć tople, a spoljnje prekomerno hladne, osim ako ne biste zaronili u njihove atmosfere do dubina gde su se pritisci peli na mnogo stotina tona po kvadratnom inču.

Posetioci su, znači, po svoj prilici došli sa zvezda — premda je to izgledalo još neverovatnije. Podigavši pogled prema sazvežđima posejanim po abonosnom lunarnom nebu, Flojd se priseti koliko su samo puta njegove kolege naučnici “dokazali” da je međuzvezdani let nemoguć. Putovanje od Zemlje do Meseca i dalje izgledalo je veoma upečatljivo; ali najbliža zvezda nalazila se na stotinu miliona puta većoj razdaljini… Razmišljati o tome značilo je samo traćiti vreme; morao je da sačeka dok se ne sakupi još nalaza.

“Molim vas, pričvrstite pojaseve na sedištu i obezbedite od pomicanja sve slobodne predmete”, oglasi se iznenada zvučnik u kabini. “Približavamo se nagibu od četrdeset stepeni.”

Na obzorju su se pojavila dva obeleživača sa treperavim svetlima i autobus se zaputi između njih. Flojd tek što je podesio bezbednosne pojaseve, kada vozilo pređe rub uistinu strašnog nagiba i stade da se spušta dugačkom nizbrdicom, prekrivenom oštrim gromadama, koja je bila podjednako strma kao i kućni krov. Iskošena svetlost Zemlje, koja je dopirala iza njih, sada je veoma slabo osvetljavala predeo, tako da su bili uključeni reflektori na autobusu. Pre mnogo godina, Flojd je imao priliku da stoji na rubu grotla Vezuva i da odatle posmatra krater; lako je mogo zamisliti da sada ponire u njega, a taj osećaj nije bio nimalo prijatan.

Spuštali su se jednom od unutrašnjih terasa Tihoa, koja je postajala vodoravna nekih hiljadu stopa niže. Dok su išli obronkom, Majkls pokaza preko velikog prostranstva ravnice koja se sada raskriljavala pod njima.

“Eno ih”, uzviknu on. Flojd klimnu; već je zapazio skupinu crvenih i zelenih svetala nekoliko milja ispred i nije skidao pogled sa njih dok se autobus lagano spuštao niz strminu. Veliko vozilo očigledno se besprekorno nalazilo pod kontrolom, ali on nije predahnuo sve dok se nisu ponovo našli na ravnom tlu.

Sada je uspeo da razabere, blistavu poput srebrenih mehurova pri svetlosti Zemlje, grupu kupola pod pritiskom — privremena skloništa u kojima su bili smešteni radnici što su tu radili. U blizini se nalazio radio-toranj, a uz to i oprema za bušenje, skupina parkiranih vozila i velika gomila izlomljene stene, po svoj prilici materijal koji je iskopan da bi se obelodanio monolit. Taj mali bivak u divljini izgledao je krajnje samotan i veoma podložan dejstvu prirodnih sila što su bešumno delovale unaokolo. Nije bilo nikakvog znaka života, baš kao ni nagoveštaja zašto su ljudi došli ovamo, tako daleko od doma.

“Možete nazreti krater”, reče Majkls. “Tamo, desno — oko sto stopa od radio-antene.”