2001: Odiseja u Svemiru

Sačekali su da iz vazdušne komore iziđu nadzornik projekta i njegova dva pomoćnika, a zatim lagano krenuše prema krateru. Kad su stigli do njega, tanušan luk nesnosne usijanosti pomolio se iznad istočnog obzorja. Iako će biti potreban pun sat da se Sunce skroz digne povrh ruba Meseca koji se lagano okretao, zvezde su već čilele.

Krater se još nalazio u senci, ali su reflektori postavljeni duž njegovih ivica blistavo obasjavali unutrašnjost. Dok se Flojd lagano spuštao rampom ka crnom pravougaoniku, ispunjavalo ga je ne samo osećanje strahopoštovanja, nego i bespomoćnosti. Ovde, kod samog portala Zemlje, čovek je već stajao licem u lice sa jednom tajnom koja možda nikada neće biti odgonetnuta. Pre tri miliona godina nešto je minulo ovuda, ostavilo za sobom ovo nedokučeno i možda nedokučivo znamenje vlastite svrhe, a zatim se vratilo ka planetama — ili ka zvezdama.

Radio u skafandru prekide Flojdove sanjarije. “Govori nadzornik projekta. Molim vas da svi stanete ovamo — voleli bismo da snimimo nekoliko fotografija. Dr Flojde, da li biste stali u sredinu… dr Majkls… hvala…”

Nikome drugom sem Flojdu nije se učinilo da u ovome ima nečega smešnog. No, i on je ipak morao pošteno da prizna da mu je milo što je neko poneo foto-aparat; ovaj snimak nesumnjivo će postati istorijski i on je hteo da obezbedi nekoliko primeraka za sebe. Nadao se da će mu se lice jasno videti kroz vizir skafandra.

“Hvala, gospodo”, reče fotograf, pošto se okončalo pomalo kočoperno poziranje pred monolitom i pošto je on načinio desetak snimaka. “Naložićemo foto-odeljenju u bazi da vam pošaljle primerke.”

Posle toga, Flojd posveti punu pažnju abonosnoj ploči — počevši da polako obilazi oko nje, ispitujući je iz svih uglova, nastojeći da uvreži u pamćenje njene neobičnosti. Nije očekivao da će nešto pronaći, pošto je znao da je svaki kvadratni inč već mikroskopski pomno ispitan.

Tromo Sunce u međuvremenu se podiglo povrh ivice kratera i njegovi zraci slivali su se gotovo pljoštimice po istočnom pročelju bloka. No, on kao da je upijao svaku česticu svetlosti, tako da je izgledalo da ove uopšte nema.

Flojd odluči da izvrši jednostavan opit; postavio se između monolita i Sunca i potražio pogledom vlastitu senku na glatkoj, crnoj ravni. Nije bilo ni traga od nje. Bar deset kilovata sirove toplote mora da je padalo na ploču; ako se nešto nalazilo unutra, onda se jamačno brzo prokuvavalo.

Baš je neobično, pomisli Flojd, naći se ovde u času kada ovu… stvar… Sunce prvi put obasjava posle početka ledenih doba na Zemlji. Ponovo mu je radoznalost pobudila njena crna boja; ona je bila idealna, razume se, za apsorbovanje solarne energije. Ali odmah je odbacio ovu pomisao; jer ko bi bio toliko lud da zakopa napravu na Sunčev pogon na dubinu od dvadeset stopa?

On podiže pogled prema Zemlji koja je počinjala da kopni na jutarnjem nebu. Samo je šačica od šest milijardi ljudi tamo znala za ovo otkriće; kako će svet reagovari na ovu vest kada konačno bude obelodanjena?

Političke i socijalne implikacije bile su ogromne; svaka osoba koja se odlikovala istinskom inteligentnošću — svako ko je gledao makar i inč dalje od svog nosa — ustanoviće da su joj se život, vrednosti, filozofija tanano promenili. Čak i ako u pogledu MNT-1 ništa ne bude otkriveno i on ostane večna tajna, Čovek će znati da nije jedini u Vaseljenji. Iako ih je on promašio za više miliona godina, oni koji su jednom stajali ovde još se mogu vratiti: a ako do toga i ne dođe, uopšte nije isključeno da postoje i drugi. Sve budućnosti moraju sada sadržati ovu mogućnost.

Flojd se još nosio sa ovim mislima kada se zvučnik u njegovom skafandru najednom oglasi prodornim elektronskim piskom, sličnim grozno pojačanom i izobličenom vremenskom signalu. On nesvesno pokuša da prekrije uši šakama u rukavicama skafandra; potom se pribra i mahnito posegnu ka dugmetu za kontrolisanje jačine na radio-prijemniku. Dok je to nesigurno činio, još četiri piska razlegoše se eterom; a onda usledi milosrdna tišina.

Svuda oko kratera prilike su nepomično stajale, paralisane potpunom zbunjenošću. Nije, dakle, posredi kvar u mojoj opremi, reče Flojd u sebi; svi su čuli ove prodorne elektronske krike.

Posle tri miliona godina tmine, MNT-1 pozdravio je lunarnu zoru.

14. OSLUŠKIVAČI