2001: Odiseja u Svemiru

Prilikom Boumenovog prvog osmatranja Japeta, ona neobična, eliptična mrlja blistavosti nalazila se delimično u senci, obasjana jedino svetlošću Saturna. Sada, kako se mesec lagano kretao svojom orbitom od sedamdeset devet dana, ona je izranjala na punu svetlost dana.

Posmatrajući je kako raste, dok se “Otkriće” sve tromije primicalo svom neumitnom susretu, Boumen je postao svestan jedne uznemirujuće opsednutosti. Nikada to nije pomenuo u svojim razgovorima — ili, bolje rečeno, tekućim komentarima — sa kontrolom misije, zato što bi se mogao steći utisak da mu se već javljaju priviđanja.

A možda je baš to i bio slučaj; gotovo je, naime, uverio samog sebe da svetla elipsa smeštena spram tamnog zaleđa satelita predstavlja jedno ogromno, prazno oko koje ga posmatra kako se približava. Bilo je to oko bez zenice, budući da nigde nije uspevao da zapazi nešto što bi narušilo njegovu besprekornu jednoobraznost.

Tek kada se brod približio na deset hiljada milja, a Japet postao dva puta veći od Meseca viđenog sa Zemlje, primetio je jednu sićušnu crnu tačku u samom središtu elipse. No, tada nije bilo vremena za podrobnije ispitivanje; završni manevri već su bili u toku.

Glavni pogon “Otkrića” poslednji put je oslobodio svoje energije. Poslednji put je užarena pomama umirućih atoma zablistala među Saturnovim mesecima. Taj udaljeni šapat i sve jači potisak mlaznika doneli su Dejvidu Boumenu osećanje ponosa — i tuge. Izvrsne mašine obavile su svoj posao besprekorno delotvorno. Prevezle su brod od Zemlje preko Jupitera do Saturna; ovo je sada bio poslednji put da se stavljaju u pogon. Kada “Otkriće” bude ispraznilo svoje rezervoare sa gorivom, postaće u podjednakoj meri bespomoćno i inertno kao i kakva kometa ili asteroid, nemoćni zarobljenik gravitacije. Čak i kada kroz nekoliko godina bude prispeo spasilački brod, neće biti ekonomično ponovo ga opskrbiti gorivom kako bi mogao da se vrati do Zemlje. Ono će postati večni orbitirajući spomenik ranim danima istraživanja planeta.

Hiljade milja smanjile su se na stotine, a pri tom su merači zaliha goriva brzo padali ka nuli. Sedeći za kontrolnom tablom, Boumen je brižno posmatrao situacioni displej i improvizovane karte koje je sada konsultovao kad god je nešto trebalo obaviti bez odlaganja, odnosno bez pomoći sa Zemlje. Bio bi to strašni antiklimaks kada bi, posle svega što je preživeo, pretrpeo neupeh u nastojanju da ostvari susret, zbog toga što što bi mu nedostajalo nekoliko funti goriva…

Pritisak mlaznika se prigušio pošto je glavni potisak prestao i sada su samo nonijusi blago dovodili “Otkriće” na orbitu. Japet se pretvorio u džinovski srp koji je ispunio nebo; sve do tog trenutka Boumen je o njemu razmišljao kao o sićušnom, beznačajnom telu — što je on uistinu i bio u poređenju sa svetom oko koga je kružio. Sada, pak, dok se preteći nadnosio nad njim, izgledao mu je ogroman — kosmički čekić podignut da zdrobi “Otkriće” poput kakve ljudske od oraha.

Japet se približavao tako lagano da je gotovo izgledalo da se uopšte ne kreće; bilo je nemoguće razabrati tačan trenutak kada je došlo do tanane promene od astronomskog tela do predela udaljenog samo petnaest milja ispod. Verni nonijusi ispustili su svoje poslednje zalihe energije, a potom su zauvek zamukli. Brod je ušao na završnu orbitu, praveći po jedan krug svaka tri časa pri brzini od pukih osam stotina milja na sat — koliko je svega bilo potrebno u tom slabašnom gravitacionom polju.

“Otkriće” je postalo satelit satelita.

36. STARIJI BRAT

“Ponovo izbijam na dnevnu stranu i prilike su potpuno istovetne onima o kojima sam izvestio prilikom prethodne orbite. Kako izgleda, ovaj svet poseduje samo dve vrste površinskog materijala. Crna građa kao da je ugljenisana gotovo poput ćumura, a koliko mogu da prosudim kroz teleskop, i istoga je ustrojstva. Štaviše, veoma me podseća na pregoreli dvopek…

Još uopšte ne uspevam da se razaberem u belom području. Ono počinje potpuno oštrom ivicom i nema nikakvih površinskih pojedinosti. Moglo bi čak biti i u tečnom stanju — zato što je sasvim ravno. Ne znam kakav ste vi utisak stekli na osnovu snimaka koje sam vam emitovao, ali ako zamislite more smrznutog mleka, steći ćete tačnu predstavu.

Posredi bi čak mogao biti i neki težak gas — ne, to bi ipak bilo nemoguće. Povremeno mi se čini da se kreće, sasvim lagano: ali nisam siguran u to.

…Ponovo sam iznad belog područja, na trećoj orbiti. Nadam se da ću ovoga puta proći bliže onom belegu koji sam zapazio u samom središtu dok sam se približavao. Ukoliko su mi proračuni tačni, trebalo bi da proletim na razdaljini od petnaest milja od toga — ma šta predstavljalo.

…Da, nešto je ispred, upravo tamo gde sam proračunao. Pomalja se iznad obzorja — baš kao i Saturn, u gotovo istoj četvrti neba — preći ću za teleskop…