2001: Odiseja u Svemiru

No, konačno, nestaće i mozak. Kao sedište svesti, on nije bio bitan; razvoj elektronske inteligencije to je dokazao. Sukob između uma i mašine mogao se konačno razrešiti večnim primirjem potpune simbioze…

Ali je li čak i to predstavljalo kraj? Nekoliko mistički nastrojenih biologa otišlo je još korak dalje. Oni su spekulisali, nadahnjujući se nazorima mnogih religija, o tome da se i sam um jednom može osloboditi materije. Robotsko telo, poput onoga od krvi i mesa, predstavljalo bi u tom slučaju samo odskočnu dasku ka nečemu što su ljudi još davno označili kao duh.

Ako je i postojalo nešto iznad toga, onda se jedino moglo nazvati Bog.

33. AMBASADOR

Tokom poslednja tri meseca Dejvid Boumen se u toj meri privikao na svoj samotni način života da se teško mogao prisetiti drugog oblika postojanja. Prevazišao je očajanje i nadu i prilagodio se uglavnom automatskom i rutinskom bivstvovanju, narušavanom tek povremenim krizama, kada bi neki od sistema “Otkrića” počeo da ispoljava znake zakazivanja.

Ali nije prevazišao i radoznalost, tako da ga je pokatkad pomisao na odredište ka kome ide ispunjavala osećanjem ushićenosti — i moći. Ne samo što je bio predstavnik cele ljudske rase, već su koraci koje on bude preuzeo u narednih nekoliko nedelja mogli da odrede i samu njenu budućnost. U svekolikoj istoriji još nije bilo sasvim ovakve situacije. On je predstavljao izvanrednog i opunomoćenog ambasadora celog čovečanstva.

Svest o tome pomogla mu je na mnoštvo tananih načina. Držao se čisto i uredno; ma koliko bio umoran, nikada nije propustio da se obrije. Znao je da kontrola misije pomno motri na njega, nastojeći da uoči prve znake abnormalnog ponašanja; on je čvrsto rešio da joj ne pruži priliku za tako nešto — bar kada su posredi bili ozbiljni simptomi.

Boumen je i sam zapazio izvesne promene u svom obrascu ponašanja; no, bilo bi besmisleno ne očekivati ovakve pojave pod datim okolnostima. Više nije mogao da podnosti tišinu; izuzev kada bi spavao ili preko radio-veze razgovarao sa Zemljom, držao bi neprekidno uključen sistem ozvučenja na brodu — i to gotovo bolno bučno.

U prvo vreme, pošto je osećao potrebu za društvom ljudskog glasa, slušao je klasične drame — naročito komade Šoa, Ibzena i Šekspira — ili recitale poezije iz ogromne fonoteke “Otkrića”. Problemi oko kojih su se ova dela vrtela, međutim, izgledali su mu tako daleki i tako lako rešivi uz malo zdravog razuma, da bi ga ubrzo izdalo strpljenje sa njima.

Tako je prešao na opere — poglavito italijanske ili nemačke, što mu je omogućilo da mu pažnju ne odvlači ni onaj sasvim oskudan intelektualni sadržaj što se nahodio u većini njih. Ova faza potrajala je dve sedmice, a onda je shvatio da zvuk svih ovih izvanrdno uvežbanih glasova samo pojačava njegovu usamljenost. Ali ono što je konačno privelo kraju taj ciklus bila je Verdijeva “Misa rekvijem”, koju nikada ranije nije slušao na Zemlji. Potpuno ga je rastrojila “Dies irae”, koja je zloslutno primereno grmela kroz prazan brod; a kada su se trube strašnog suda zaorile sa nebesa, više nije mogao da izdrži.

Posle toga puštao je samo instrumentalnu muziku. Počeo je sa romantičarskim kompozitorima, ali ih je odbacivao jednog po jednog kada bi njihovi emocionalni izlivi postali odveć neprijatni. Sibelijus, Čajkovski i Berlioz zadržali su se po nekoliko nedelja, a Betoven prilično duže. No, konačno je našao svoj spokoj, kao i toliki pre njega, u apstraktnoj arhitektonici Baha, povremeno urešavanoj Mocartom.

I tako je “Otkriće” hitalo prema Saturnu, često odjekujući hladnom muzikom orgulja, smrznutim mislima jednog mozga koji je bio prah već dve stotine godina.

Čak i sa trenutne udaljenosti od deset miliona milja Saturn je već izgledao veći od Meseca viđenog sa Zemlje. Posmatrano golim okom, bio je to veličanstven prizor; kroz teleskop, pak, postajao je neverovatan.

Telo planete moglo se zameniti sa Jupiterom u jednom od njegovih mirnijih raspoloženja. Postojale su iste pruge oblaka — premda bleđe i manje upadljive nego na onom malo većem svetu — kao i isti poremećaji, veliki poput kontinenata, koji su se lagano kretali kroz atmosferu. No, ipak je jedna uočljiva razlika podvajala ove planete; čak i pri letimičnom pogledu bilo je očigledno da Saturn nema loptasti oblik. Bio je toliko spljošten na polovima da je ponekad ostavljao utisak blage izobličenosti.