2001: Odiseja u Svemiru

Jedna bučna manjina nije se, međutim, saglasila sa ovim. Čak i ako su potrebna stoleća da bi se putovalo od zvezde do zvezde, smatrali su oni, to ne mora da predstavlja prepreku dovoljno odlučnim istraživačima. Tehnika hibernacije, koja je bila u upotrebi i na samom “Otkriću”, predstavljala je jedan mogući odgovor. Drugi je bio samodovoljan veštački svet koji se otiskuje na putovanja što mogu potrajati mnogo pokolenja.

U svakom sučaju, zašto bi se pretpostavilo da su sve inteligentne vrste podjednako kratkovečne kao i Čovek? Možda u Vaseljeni postoje stvorenja kojima hiljadugodišnje putovanje ne bi značilo ništa više od bezazlene dosade…

Iako su ove rasprave bile teorijske, one su se ipak odnosile i na jednu stvar od krajnje praktične važnosti; u njima se javljala zamosao o “vremenu reakcije”. Ako je MNT-1 uistinu poslao signal ka zvezdama — možda uz pomoć neke posredne naprave u blizini Saturna — onda ovaj još godinama neće prispeti do svog odredišta. Čak i ako bi reakcija usledila istog trena, čovečanstvo bi, dakle, imalo na raspolaganju predah koji bi se svakako mogao meriti decenijama — a još verovatnije stolećima. Mnogim ljudima ova zamisao delovala je ospokojavajuće.

Ali ne i svima. Nekolicina naučnika — od kojih je većina tumarala po divljim obalama teorijske fizike — postavila je uznemirujuće pitanje: “Jesmo li sigurni da je brzina svetlosti neprelazna prepreka?” Bilo je, doduše, istina da se posebna teorija relativnosti pokazala izuzetno postojana i da se približuje njena prava stogodišnjica; ali u njoj su počele da se javljaju izvesne naprsline. A ako bi se i ispostavilo da se Ajnštajn ne može osporiti, možda ga je moguće zaobići.

Oni koji su zastupali ovo gledište punonadežno su govorili o prečicama kroz više dimenzije, linijama koje su pravlje od prave, o hiperprostornoj povezanosti. Rado su koristili jedan rečiti izraz koji je skovao izvestan matematičar sa Prinstona u prošlom stoleću: “crvotočine u svemiru”. Kritičari koji su isticali sa su ove zamisli odveć fantastične da bi se mogle shvatiti ozbiljno bivali su podsećani na znameniti iskaz Nilsa Bora: “Vaša teorija je luda — ali ne dovoljno luda da bi bila istinita.”

Ako je i bilo rasprava među fizičarima, one se nisu mogle ni uporediti sa onima među biolozima kada bi stali da pretresaju o prastarom problemu: “Kako bi izgledali inteligentni vanzemaljci?” Delili su se u dva sučeljena tabora — jedni su tvrdili da takva stvorenja moraju biti humanoidna, dok su drugi u podjednakoj meri bili uvereni da “oni” uopšte neće nalikovati ljudima.

Zagovornici prve mogućnosti smatrali su da sklop koji uključuje dve noge, dve ruke i glavne organe čula u najboljem vidu predstavlja toliko temeljnu i suvislu kombinaciju da se teško može zamisliti neka bolja. Razume se, postojaće sitnije razlike kao što su šest prstiju umesto pet, koža ili kosa neobične boje i čudan raspored svojstava lica; ali većina inteligentnih vanzemaljaca — ili, u skraćenom obliku, E. T.-a — bila bi toliko slična Čoveku da ih možda ne biste dva puta pogledali pri slaboj rasveti ili iz daljine.

Ove antropomorfističke nazore ismevala je druga grupa biologa, pravih izdanaka svemirske ere, koji su držali da su se oslobodili predrasuda prošlosti. Oni su isticali da ljudsko telo predstavlja ishod miliona evolucionih izbora uslovljavanih slučajem tokom eona. Pri svakom od tih nebrojenih trenutaka odluke genetska kocka mogla je drugačije pasti, možda sa boljim ishodom. Ljudsko telo predstavlja, naime, neobičan sklop improvizovanja, puno organa kojima je umesto prvobitne funkcije nametnuta neka druga, što nije uvek ispadalo najuspešnije — pa su se čak u njemu nalazili i odbačeni elementi, kao što je slepo crevo, koji su bili ne samo beskorisni, nego i štetni.

Bilo je i takvih mislilaca, kako je Boumen utvrdio, koji su imali još egzotičnija stanovišta. Oni nisu verovali da će uistinu razvijena bića uopšte posedovati organska tela. Ranije ili kasnije, kako se njihovo naučno znanje bude umnožavalo, oni će se otarasiti krhkih domova, podložnih bolestima i nesrećnim slučajevima, koje im je priroda podarila i koji su ih osuđivali na neumitnu smrt. Oni bi zamenili svoja prirodna tela kada se ova istroše — ili čak pre toga — ustrojstvima od metala i plastike i tako bi stekli besmrtnost. Mozak bi mogao još malo da bude zadržan kao poslednji ostatak organskog tela, upravljajući mehaničkim udovima i osmatrajući Vaseljenu svojim elektronskim čulima — znatno boljim i tananijim od svih koje je slepa evolucija ikada mogla da iznedri.

Čak su i na Zemlji već preduzeti prvi koraci u tom pravcu. Postojali su milioni ljudi koji bi bili osuđeni na smrt u ranijim dobima, a koji su živeli delatne i srećne živote zahvaljujući veštačkim udovima, bubrezima, plućima i srcima. Ovaj proces mogao je imati samo jedan završetak — ma koliko dalek on bio.