2001: Odiseja u Svemiru

Konačno, vaše posebno odredište. Izgleda neverovatno da razvijeni oblici života mogu postojati na Saturnu ili da su se ikada mogli pojaviti na nekom od njegovih meseca. Planirali smo da istražimo čitav sistem i još se nadamo da ćete vi biti u stanju da ostvarite pojednostavljen program u tom smislu. Ali sada ćemo se možda morati usredsrediti na osmi satelit — Japet. Kada bude došlo vreme za završni manevar, donećemo odluku da li treba da se spustite na taj čudesan objekat.

Japet je jedinstven u Sunčevom sistemu — to već, razume se, znate, ali kao i svi astronomi tokom poslednjih tri stotine godina po svoj prilici niste na to obraćali mnogo pažnje. Dopustite mi stoga da vas podsetim da je još Kasini — koji je otkrio Japet 1671. godine — zapazio da je on šest puta svetliji sa jedne strane orbite nego sa druge.

Ovakav odnos krajnje je neobičan i za njega nikada nije dato zadovoljavajuće objašnjenje. Japet je toliko mali — u prečniku ima samo oko osam stotina milja — da je čak i u lunarnim teleskopima njegov disk jedva vidljiv. Izgleda, međutim, da postoji jedna blistava, čudno simetrična tačka na jednoj strani, a to možda stoji u vezi sa MNT-1. Ponekad pomislim da Japet bleska ka nama poput kakvog kosmičkog heliografa već tri stotine godina, dok smo mi odveć glupi da bismo shvatili njegovu poruku…

Sada, dakle, znate vaš stvarni cilj i možete da uvidite životnu važnost ove misije. Svi se uzdamo da ćete nam pružiti neke činjenice neophodne za preliminarnu objavu; tajna se ne može očuvati u nedogled.

U ovom trenutku još ne znamo da li treba da se nadamo ili da strahujemo. Ne znamo da li ćete među Saturnovim mesecima naići na dobro ili na zlo — ili možda samo na ruševine hiljadu puta starije od Troje.”

Peti deo SATURNOVI MESECI

31. OPSTANAK

Rad je najbolji lek od svakog šoka, a Boumena je sada čekao posao dovoljan i za sve njegove izgubljene sadruge. Što je brže mogao, počevši od životnih sistema bez kojih bi i on i brod umrli, morao je da vrati “Otkriće” u stanje pune operativnosti.

Najveću prednost imalo je održavanje života. Izgubljeno je mnogo kiseonika, ali rezerve su ipak bile dostane za samo jednog čoveka. Regulacija pritiska i temperature bila je poglavito automatska, tako da se tu samo retko javljala potreba da Hal preduzme neke korake. Monitori na Zemlji mogli su sada da vrše mnoge više dužnosti umorenog računara, bez obzira na dugi vremenski razmak koji je postojao između promenljivih situacija i njihove reakcije. Protekli bi sati pre no što bi postala kritična ma koja neprilika sa sistemom za održavanje života — izuzev pojave otvora ozbiljnih razmera u trupu; postojalo bi sasvim dovoljno raznih upozorenja.

Brodski sistemi za energiju, navigaciju i pogon ostali su nedirnuti — a i Boumenu, u svakom slučaju, poslednja dva još mesecima neće biti potrebna, sve dok ne kucne čas za sastanak sa Saturnom. Čak i daljinski, bez pomoći brodskog računara, Zemlja je i dalje mogla da nadgleda tu operaciju. Završna podešavanja orbite biće, doduše, nešto složenija, zbog potrebe za stalnim proveravanjima, ali to nije predstavljalo ozbiljan problem.

Najteži zadatak koji ga je čekao bio je da isprazni mrtvačke sanduke koji su se okretali u centrifugi. Srećna okolnost bila je u tome, pomisli Boumen sa zahvalnošću, što su članovi istraživačke ekipe predstavljali samo njegove kolege, a ne i prisne prijatelje. Zajednička obuka trajala im je svega nekoliko nedelja; no, kada se sada osvrne na to vreme, postaje jasno da je tu posredi bio znatno pre test međusobne saglasnosti.

Kada je konačno zaptio prazne hibernakulume, u priličnoj meri se osećao kao pljačkaš kakvog staroegipatskog groba. Sada će Kaminski, Vajthed i Hanter svi stići do Saturna pre njega — ali ne i pre Frenka Pula. Na izvestan način, ova pomisao ispunila ga je neobičnim, izopačenim zadovoljstvom.

Nije pokušao da ustanovi da li je ostatak hibernacionog sistema u operativnom stanju. Iako će mu možda život na kraju zavisiti od njega, bio je to ipak problem koji može da sačeka da brod uđe na svoju završnu orbitu. Pre toga su se mogle zbiti mnoge stvari.

Bilo je čak moguće — premda još nije izvršio pomno proveravanje zaliha — da uz strogo racionisanje ostane živ, bez pribegavanja hibernaciji, sve dok ne dođe pomoć. No, da li bi mogao da opstane i u psihološkom pogledu, pored fizičkog, to je već bilo sasvim drugo pitanje.

Pokušao je da izbegava razmišljanje o takvim dugoročnim problemima i da se usredsredi na stvari koje su bile neposredne i bitne. Polako je očistio brod, proverio da li mu sistemi glatko dejstvuju, raspravio tehničke poteškoće sa Zemljom i radio uz najmanju meru spavanja. Tek s vremena na vreme, tokom prvih nedelja, stizao je da se malo pozabavi velikom tajnom ka kojoj je sada neumitno hitao — premda mu ona nikada nije daleko izbivala iz misli.