2001: Odiseja u Svemiru

Ali velelepnost prstenova neprekidno je odvlačila Boumenov pogled od planete; postojala je čitava vaseljenja za sebe u njihovoj složenosti pojedinosti i tananosti preliva. Pored velikog glavnog razmaka između unutrašnjih i spoljnjih prstenova bilo je najmanje još pedeset daljnjih podela i granica, gde su postojale upadljive promene u sjajnosti džinovskog oreola planete. Izgledalo je da je Saturn opasan mnoštvom koncentričnih obruča, koji su se svi međusobno dodirivali i bili toliko pljosnati kao da su izrezani od najtanjeg mogućeg papira. Sistem prstenova nalikovao je na kakvo tanano umetničko delo ili na krhku igračku, kojoj se sme samo diviti, ali ne i dodirivati je. Nikakvim naporom volje Boumen nije uistinu mogao da pojmi prave razmere planete i da uveri samog sebe da bi cela Zemlja, ukoliko bi bila smeštena ovde, izgledala kao kuglica koja se kotrljala po ivici velikog tanjira.

Ponekad bi neka zvezda zašla za prstene, izgubivši pri tom samo malo od svoje svetlosti. Nastavila bi da sija kroz njihovu prozračnu građu — premda bi povremeno zakratko zatreperila kada bi je pomračio kakav veći komad orbitirajućeg materijala.

Prstenovi, naime, kako je to utvrđeno još u devetnaestom stoleću, nisu bili čvrsti: predstavljalo je to mehaničku nemogućnost. Sastojali su se od nebrojanog mnoštva delova — možda ostatka nekog meseca koji se premnogo približio i bio razoren ogromnim plimskim privlačenjem planete. No, ma kakvo da im je poreklo, ljudska rasa mogla se smatrati srećnom što joj se pružila prilika da se divi takvom čudu; ono je moglo postojati samo vrlo kratko u istoriji Sunčevog sistema.

Još 1945. godine jedan britanski astronom je istakao da su prstenovi kratkovečni; oko njih dejstvuju gravitavione sile koje će ih uništiti. Ukoliko se ovakvo viđenje projektuje u prošlost, nužno sledi da su oni tek nadavno nastali — pre pukih dva ili tri miliona godina.

Ali niko nikada nije ni pomislio na neobičnu podudarnost da su Saturnovi prstenovi rođeni u isto vreme kada i ljudska rasa.

34. ORBITIRAJUĆI LED

“Otkriće” je već duboko zašlo u prostran sistem meseca, a i sama velika planeta nalazila se na udaljenosti manjoj od jednog dana. Brod je odavno prešao granicu koju obeležava orbita krajnjeg spoljnjeg satelita, Feba, što se kreće unazad veoma ekscentričnom putanjom, na razdaljini od osam miliona milja od svoje matice. Pred njim su sada ležali Japet, Hiperion, Titan, Rea, Diona, Tetis, Enceladus, Mimas, Janus, — i, najzad, sami prstenovi. Posmatrani kroz teleskop, svi sateliti ispoljavali su preplete površinskih pojedinosti i Boumen je stao da šalje na Zemlju što je mogao više fotografija. Istraživačka ekipa mesecima bi se zadržala samo oko Titana koji je, sa prečnikom od tri hiljade milja, bio veliki kao i planeta Merkur; no, on je mogao da mu pokloni, baš kao i njegovim ostalim sadruzima, tek nekoliko kratkih pogleda. Nije, međutim, ni bilo potrebe za nečim podrobnijim; već je, naime, postao savim uveren da je njegovo pravo odredište uistinu Japet.

Svi drugi sateliti bili su prošarani mestimičnim meteorskim kraterima — kojih je bilo znatno manje nego na Marsu — i odlikovali su se naizgled nepravilnim rasporedima svetlosti i senke, uz tu i tamo poneku svetlu tačku koja je verovatno predstavljala mrlju smrznutog gasa. Jedino je Japet posedovao uočljive geografske osobenosti — i to stvarno veoma neobične.

Jedna polulopta satelita, koji je, kao i svi njegovi sadruzi, uvek stajao istom stranom okrenut ka Saturnu, bila je izuzetno tamna i na njoj se moglo zapaziti sasvim malo površinskih pojedinosti. Potpuno nasuprot tome, drugom je preovlađivao blistavi beli oval, dugačak oko četiri stotine milja, a širok dve stotine. U ovom trenutku samo se deo te upadljive formacije nalazio na dnevnoj strani, ali razlog Japetovih neobičnih promena sjajnosti nije bio sasvim očigledan. Na zapadnom kraju orbite ovog meseca svetla elipsa stajala je okrenuta ka Suncu — i Zemlji. U istočnoj fazi, pak, formacije bi nestalo sa druge strane satelita i tada se mogla osmatrati jedino polulopta koja se odlikovala slabom reflektivnošću.

Velika elipsa bila je savršeno simetrična i pružala se preko polutara Japeta, sa većom osom upravljenom ka polovima; imala je tako oštre ivice da je gotovo izgledalo da je neko naslikao ogromni beli oval na pročelju malog meseca. Bila je potpuno ravna i Boumen se zapitao ne predstavlja li, možda, smrznuto jezero neke tečnosti — premda bi se time teško mogao objasniti njen upadljivo veštački izgled.