Bodež snova

„Gde je Avijenda?“, odlučno htede da čuje Katalina. Za divno čudo, postala je opčinjena Avijendom, mada bi možda bolje bilo reći – opsednuta. Uporno je pokušavala ni manje ni više nego da je Avijenda nauči da se služi kopljem!

„Dakle, moja gospo“, reče Konejl, prilazeći da jedan plavi pehar napuni vinom, „kada će nam se pridružiti?“

„Loše vesti su da nam se neće pridružiti“, mirno odvrati Dijelin. „Dobre vesti su da je svako od njih odbio poziv da se priključi Arimili.“ Glasno se nakašlja kada Branlet posegnu za ibrikom. On sav pocrvene, pa uze drugi ibrik kao da je sve vreme to nameravao. Jeste on Visoko sedište kuće Gilijard, ali iako nosi mač za pojasom – i dalje je dečak. Perival takođe nosi mač, koji se vuče po podu za njim kao da mu je preveliki, ali on je već sebi sipao kozje mleko. Sipajući vino, Katalina podrugljivo šmrknu dečacima, ali njen nadmoćni osmeh nestade kada vide da je Dijelin gleda.

„Previše je to sitno da bi se nazvalo dobrom vešću“, reče Birgita. „Plamen me spalio ako nije. Donela si krvavu napola izgladnelu vevericu i nazvala si je goveđom polutkom.“

„Sočno baš kao uvek“, zajedljivo odvrati Dijelin. Dve žene počeše da se streljaju pogledima, Birgita stiskajući pesnice a Dijelin opipavajući bodež za pojasom.

„Bez svađanja“, oštro reče Elejna. Bes koji je kuljao kroz vezu pomogao joj je u tome. Povremeno joj se činilo da će se te dve potući. „Danas neću da trpim vaše svađe.“

„Gde je Avijenda?“

„Otišla je, Katalina. Dijelin, šta si još saznala?“

„Kuda je otišla?“

„Daleko“, mirno odvrati Elejna. Bez obzira na to što je bila puna saidara, došlo joj je da ošamari tu devojku. „Dijelin?“

Starija žena gucnu malo vina kako bi prikrila to što je prekinula dvoboj pogledima s Birgitom. Prišavši da stane pored Elejne, uze srebrnog mačevaoca, prevrnu ga, pa ga opet spusti. „Emlin, Aratela i Pelivar pokušali su da me ubede da obznanim da polažem pravo na presto, ali bili su manje odlučni nego kada sam s njima poslednji put razgovarala. Mislim da sam ih skoro ubedila da to neću da radim.“

„Skoro?“ Birgita u tu jednu reč unese tonu prezira. Dijelin je u potpunosti zanemari. Elejna se namršti na Birgitu, koja se nelagodno promeškolji i ode da naspe sebi pehar vina. Veoma zadovoljavajuće. Šta god da radi, nada se da će joj to i dalje polaziti za rukom.

„Moja gospo“, reče Perival i pokloni se, pa joj pruži jedan od dva pehara koje je držao. Pođe joj za rukom da mu se malčice nasmeši i da se spusti u plitak naklon pre nego što od njega prihvati pehar. Kozje mleko. Svetlosti, počinje da joj se gadi!

„Luan i Abel... nisu se ni na šta obavezali“, nastavi Dijelin mršteći se na halebardistu. „Možda naginju ka tebi.“ Ali nije baš zvučalo kao da u to zaista veruju. „Podsetila sam Luana kako mi je u početku svega ovoga pomogao da uhapsim Nijanu i Eleniju, ali to možda nije postiglo ništa bolji učinak nego s Pelivarom.“

„Dakle, možda svi čekaju da Arimila pobedi“, sumorno kaza Birgita. „Ako ti preživiš, pristaće uz tebe protiv nje. Ako ne preživiš, jedna od njih će istaknuti svoje pravo na presto. Elorijen ima najviše prava nakon tebe, zar ne?“ Dijelin se namršti, ali ne poreče Birgitine reči.

„A Elorijen?“, tiho upita Elejna. Bila je sigurna da već zna odgovor. Njena majka je naredila da se Elorijen izbičuje. To je bilo pod Ravinovim uticajem, ali izgleda da malo ljudi u to veruje. Izgleda da malo ljudi veruje i da je Gebril zapravo bio Ravin.

Dijelin se namršti. „Ta žena je tvrdoglava kao da joj je glava od kamena! Kad bi mislila da će nešto vredeti, obznanila bi u moje ime da polažem prava na presto. Bar ima dovoljno pameti da uvida kako od toga nema ništa.“ Elejna primeti kako ništa nije rekla o Elorijeninom polaganju prava u sopstveno ime. „U svakom slučaju, ostavila sam Kirejlu Sartovni i Džulaniju Fot da paze na njih. Sumnjam da će se pokrenuti, ali ako to učine – znaćemo smesta.“ Tri Srodnice potrebne da bi obrazovale krug i Putovale iz istog tog razloga motrile su na Krajišnike.

Onda to ni u kom slučaju nisu dobre vesti, ma kako Dijelin pokušavala da ih predstavi. Elejna se nadala da će krajišnička pretnja naterati neke kuće da je podrže. Bar jedan razlog zbog kojeg sam ih pustila da pređu preko Andora i dalje važi, sumorno je pomislila. Čak i da ne uspe da zadobije presto, makar je tu uslugu učinila Andoru. Sem ako ona koja stupi na presto ne zabrlja potpuno. A lepo vidi kako će Arimila upravo to učiniti. Pa, Arimila neće nositi Ružinu krunu – i to je to. Ovako ili onako, ona se mora zaustaviti.

„Dakle, šest, šest i šest“, reče Katalina, mršteći se i igrajući se palcem s dugim pečatnim prstenom na svojoj levoj šaci. Delovala je zamišljeno, što je za nju bilo neobično. Obično je prosipala ono što misli, ne obazirući se ni na šta. „Čak i da nam se Kandredi pridruže, nemamo deset.“ Da li se ona to pita je li vezala Hevinove za beznadežan slučaj? Nažalost, nije svoju kuću vezala za Elejnu toliko čvrstim čvorovima da ne mogu da se razreše.