Bodež snova

„Bio sam siguran da će nam se Luan pridružiti“, promrmlja Konejl. „Kao i Abel i Pelivar.“ Otpi dug gutljaj vina. „Doći će oni kada pobedimo Arimilu, pazite šta vam kažem.“

„Ali šta oni to misle?“, htede da čuje Branlet. „Da li to pokušavaju da otpočnu trostrani rat?“ Glas mu se na pola rečenice produbi, a on pocrvene kao bulka. Zabi lice u pehar, ali namršti se. Izgleda da kozje mleko voli taman koliko ona.

„Reč je o Krajišnicima“, Perivalov glas beše dečački piskutav, ali zvučao je samouvereno. „Ustručavaju se zato što ko god da ovde pobedi, s Krajišnicima će svejedno neko morati da izađe na kraj.“ Uze medveda i odmeri ga na dlanu, kao da će mu njegova težina pružiti neke odgovore. „Ono što ne razumem jeste – zašto uopšte hoće da nas osvoje? Daleko smo od Krajina. I zašto jednostavno nisu nastavili dalje i napali Kaemlin? Mogli bi da pregaze Arimilu, a čisto sumnjam da bi nama pošlo za rukom da se od njih odbranimo jednako lako kao od nje. Stoga, zašto su tamo?“

Smešeći se, Konejl ga potapša po ramenu. „E to će biti bitka, kada se suočimo s Krajišnicima. Orlovi Nordena i nakovanj Manteara će toga dana postići da se Andor ponosi njima?“ Perival klimnu, ali izgledalo je kao da se ni najmanje ne raduje tome, za razliku od Konejla.

Elejna se zgleda s Dijelin i Birgitom, a obe su delovale potpuno zatečeno. Elejna je bila zapanjena. Naravno, druge dve žene znaju, ali mali Perival je skoro dodirnuo tajnu koja se mora čuvati. Možda će drugi vremenom odgonetnuti da je uloga Krajišnika trebalo da bude da nateraju ostale kuće da joj se pridruže, ali to se ne sme nikada potvrditi.

„Luan i ostali poslali su glasnika Arimili sa zahtevom za primirje dok se Krajišnici ne odbiju“, trenutak kasnije reče Dijelin. „Imala je vremena da razmisli. Koliko mogu da sračunam, tada je počela sve snažnije da napada zidine. Odgovorila im je da još razmatra šta će da radi.“

„Na stranu sve ostalo“, ljutito kaza Katalina, „to je pokazatelj zašto Arimila ne zaslužuje presto. Njeno vlastohleplje važnije je od bezbednosti Andora. Luan i ostali mora da su budale kada to ne uviđaju.“

„Nisu budale“, odgovori Dijelin, „već samo muškarci i žene koji misle da sagledavaju budućnost bolje od nas.“

Šta ako su ona i Dijelin te koje ne sagledavaju budućnost najjasnije, pitala se Elejna. Da bi spasla Andor, podržala bi Dijelin. Ne bi joj bilo drago, ali učinila bi to kako bi sprečila prolivanje andorske krvi. Dijelin bi tada imala podršku deset kuća, pa i više od deset. Čak bi se možda i Denajna Kandred naposletku mrdnula da podrži Dijelin. Samo što Dijelin ne želi da bude kraljica. Ubeđena je da Elejna treba da ponese Ružinu krunu. Baš kao i Elejna. Ali šta ako greše? Nije se to prvi put zapitala, ali sada, zureći u tu kartu i sva njena zlehuda znamenja, nikako joj nije polazilo za rukom da se toga otrese.

Te večeri, nakon večere koja se isticala samo po iznenađenju što se sastojala od sićušnih jagoda, sedela je u velikoj primaćoj sobi u svojim odajama i čitala. Pokušavala je da čita. Knjiga s kožnim povezom bila je istorija Andora, kao što je većina knjiga koje u poslednje vreme čita. Neophodno joj je bilo da ih čita što je više moguće, kako bi sklopila makar nekakvu istinu, upoređujući ih jedne s drugima. Kao prvo, knjiga prvi put objavljena za vladavine nekog monarha nigde nije pominjala nijednu od njenih grešaka, niti grešaka njene prethodnice, ako su iz iste kuće. Da bi se saznalo za greške Manteara, moraju se čitati knjige napisane dok su Trakandi držali presto, ili knjige napisane pod Mantearima da bi saznalo za greške Norvelina. Na osnovu tuđih grešaka mogla bi da nauči kako da ih ona ne ponavlja. Njena majka se postarala da joj to bude prvi nauk.

Ali nije mogla da se usredsredi. Često je zaticala sebe kako zuri u stranicu, ne videči nijednu reč, ili bi krenula da kaže nešto Avijendi pre nego što bi se setila da ova nije tu. Osećala se veoma usamljeno, što je bilo besmisleno.

Sefani je stajala u uglu, u slučaju da joj nešto zatreba. Osam gardistkinja stajalo je ispred vrata njenih odaja, a jedna od njih – Jurit Azeri – umela je da veoma prijatno razgovara, pošto je obrazovana žena, premda nema kada je o njenoj prošlosti reč. Ali nijedna od njih nije bila Avijenda.

Kada Vandena uđe u sobu, a za njom Kirstiejn i Zarja, kao da je osetila olakšanje. Dve u belo odevene žene stadoše pored vrata, s krotkim izrazima na licima. Nedirnuta Štapom zakletvi, bleda Kirstiejn, šaka sklopljenih u pasu, izgledala je kao da je tek srednjih godina; Zarja, kosih očiju i kukastog nosa, izgledala je kao da nije ni blizu njih. Držala je nešto umotano u beli peškir.