Bodež snova

„Izvini ako prekidam“, poče Vandena, a onda se namršti. Lice sedokose Zelene ponekad je odavalo utisak starosti, uprkos bezvremenim crtama koje odlikuju Aes Sedai. Ta starost mogla bi biti dvadeset godina, četrdeset, ili bilo šta između toga; to kao da se menjalo sa svakim treptajem. Možda je to bilo zbog njenih tamnih očiju, mastiljavih, dubokih i punih bola, koje su toliko toga videle. A i nekako je zračila nekim umorom. Leđa su joj bila prava, ali svejedno je delovala iznureno. „Naravno, to nisu moja posla“, kolebljivo poče, „ali – postoji li neki razlog zbog kojeg držiš toliko Moći? Kada sam te osetila u hodniku, pomislila sam kako mora da tkaš nešto veoma složeno.“

Elejna se prenu i shvati da je ispunjena količinom saidara skoro ravnom onoj koju može da bezbedno drži u sebi. Kako se to desilo? Ne pamti da je povlačila dublje. Smesta pusti Izvor, a osećaj žaljenja ispuni je kada Moć usahnu i svet opet postade... običan. Istog trena, raspoloženje joj se promeni.

„Ništa ne prekidaš“, zlovoljno odgovori, spuštajući knjigu na sto pred sobom. Svejedno nije pročitala ni tri stranice.

„Mogu li onda da se postaram da nas niko ne prisluškuje?“

Elejna odsečno klimnu glavom – nisu njena krvava posla koliko ona Moći drži u sebi; ona zna pravila koliko i Elejna, ako ne i bolje – pa reče Sefani da sačeka u predvorju dok je Vandena tkala štit protiv prisluškivanja.

Ali bez obzira na štit, Vandena sačeka da se vrata za sobaricom zatvore pre nego što progovori. „Elejna, Riejna Korli je mrtva.“

„O, Svetlosti, ne.“ Prgavost se pretvori u jecaje, pa ona smesta izvadi čipkastu maramicu iz rukava i obrisa suze koje joj iznenada jurnuše niz obraze. To su njene proklete promene raspoloženja na delu, ali Riejna svakako zaslužuje da bude oplakana. Tako je silno želela da postane Zelena. „Kako?“ Plamen je spalio, kad bi samo prestala da cmizdri!

Vandena nije ni suzu pustila. Možda u njoj više nema suza. „Ugušena je pomoću Moći. Ko god da je to učinio, iskoristio je daleko više nego što je bilo potrebno. Ostaci saidara bili su i na njoj i svuda po sobi u kojoj je nađena. Ubica je htela da bude sigurna kako niko neće propustiti da primeti kako je umrla.“

„Vandena, to nema nikakvog smisla.“

„Možda i ima. Zarja?“

Saldejka spusti mali zavežljaj na sto i odmota ga, otkrivši drvenu lutku. Lutka je bila veoma stara, obučena u jednostavnu rasenjenu haljinu, oslikanog lica s kojeg se boja ljuštila i bez jednog oka, kao i bez pola duge tamne kose.

„Ovo je pripadalo Mirejni Larinen“, kaza Zarja. „Deris Nermala ju je našla iza jednog kredenca.“

„Ne vidim kakve veze to što je Mirejna ostavila lutku za sobom ima s Riejninom smrću“, odgovori Elejna brišući suze. Mirejna je bila jedna od Srodnica koje su pobegle.

„Samo ovo“, odgovori Vandena. „Kada je Mirejna otišla u Kulu, sakrila je ovu lutku van nje jer je čula da će sve što ima biti spaljeno. Kad je izbačena, uzela ju je s mesta gde ju je sakrila i stalno nosila sa sobom. Stalno. Ali imala je jednu bubicu. Kad god bi se negde zaustavila na duže vreme, opet bi sakrivala lutku. Ne pitaj me zašto. Ali nikako ne bi pobegla i ostavila je.“

I dalje brišući suze, Elejna se zavali u naslonjaču. Njeno jecanje se pretvorilo u šmrkanje, ali oči su joj i dalje suzile. „Dakle, Mirejna nije pobegla. Ubijena je i... uklonjena.“ Surov način da se to kaže. „Misliš da je isto i s drugima? Sa svima njima?“

Vandena klimnu, a njena vitka ramena na trenutak se poguriše. „Veoma se bojim da jeste tako“, odgovori ispravivši se. „Pretpostavljam da su tragovi ostavljeni među stvarima koje su ostale za njima – drage uspomene kao što je ova lutka ili omiljeni nakit. Ubica je htela da mislimo kako ona vešto krije svoje zločine, ali ne dovoljno vešto – samo što mi nismo bile dovoljno pametne da pronađemo te tragove, pa je rešila da postane očiglednija.“

„Kako bi preplašila Srodnice i naterala ih na beg“, promrmlja Elejna. To je ne bi obogaljilo, ali morala bi da opet zavisi od milosti vetrotragačica, koje izgleda ima sve manje. „Koliko njih zna za ovo?“

„Mislim da sada već sve znaju“, suvo odgovori Vandena. „Zarja je rekla Deris da drži jezik za zubima, ali ta žena voli da sluša sebe kako priča.“

„To kao da je usmereno na mene i na to da se pomogne Arimili da zadobije presto, ali zašto bi sve ovo uopšte zanimalo neku Crnu sestru. Ne mogu da poverujem da su među nama dve ubice. Ovim se bar rešilo šta je s Merililom. Vandena, popričaj sa Sumeko i Alisom. One će se postarati da se ostale ne preplaše.“ Po tome kako Srodnice računaju svoju hijerarhiju, Sumeko je odmah iza Riejne, a mada je Alisa daleko niža, ta žena ima velikog uticaja.

„Ubuduće nijedna od njih nikada ne sme da bude sama. Uvek da su bar dve zajedno, a bilo bi bolje tri ili četiri. A upozori ih i da se paze Kejrejn i Sarejte.“

„Ne bih to savetovala“, smesta kaza Vandena. „Trebalo bi da u skupinama budu bezbedne, a glas o tome mogao bi da stigne do Kejrejn i Sarejte. Upozorenje na Aes Sedai? Srodnice bi se čas posla odale.“ Kirstiejn i Zarja ozbiljno zaklimaše.