Bodež snova

Kecuejn diže glavu i zagleda se u zdepastu Smeđu sestru. „Verin, hvala ti što si nam ponovila ono što si nam juče ispričala“, kaza joj suvim glasom. Verin trepnu, pa se vrati pletenju, mršteći se kao da ni ona baš nije sigurna šta će od toga ispasti.

Min pogleda Randa u oči lagano odmahujući glavom, a on uzdahnu. Kroz vezu su se osećale razdraženost i zabrinutost, a pretpostavljao je da je to poslednje zapravo upozorenje njemu. Povremeno kao da joj je polazilo za rukom da mu pročita misli. Pa, ako mu je Kecuejn potrebna, a Min kaže da jeste, onda mu je potrebna. Samo bi voleo da zna šta bi ona to trebalo da ga nauči, sem kako da škrguće zubima od gneva.

„Posavetuj me, Kecuejn. Šta misliš o mojim namerama?“

„I naposletku – dečko pita“, promrmlja ona, spuštajući vez pored kotarice. „Pokrenuo je sve svoje spletke, pri čemu u neke od njih ja nisam ni upućena, i sada me pita. Vrlo dobro. Tvoj mir sa Seanšanima neće biti preterano omiljen.“

„Primirje“, prekide je on. „A primirje s Ponovorođenim Zmajem trajaće koliko i Ponovorođeni Zmaj. Kada umrem, svi će slobodno moći da opet zarate sa Seanšanima, ako tako hoće.“

Min uz tresak sklopi knjigu i prekrsti ruke ispod nedara. „Ne pričaj tako!“, viknu zajapurena od besa. Kroz vezu se takođe osećao strah.

„Proročanstva, Min“, tužno joj kaza. Nije mu bilo žao sebe, već nje. Želeo je da je zaštiti – nju, Elejnu i Avijendu – ali na kraju će ih povrediti.

„Rekoh ti da ne pričaš tako! Proročanstva ne kažu da moraš da umreš! Neću ti dozvoliti da umreš, Rande al’Tore! Elejna, Avijenda i ja nećemo ti dozvoliti!“ Ošinu pogledom Aliviju, za koju je njeno predviđanje reklo da će pomoći Randu da umre, a šake joj skliznuše niz ruke prema rubovima rukava.

„Min, budi dobra“, kaza joj on. Šake joj poleteše od rukava kao oprljene, ali ona stisnu zube i vezu odjednom preplavi tvrđoglavost. Svetlosti, zar će sad morati da se brine da Min ne pokuša da ubije Aliviju? Mada nije verovatno da bi u tome uspela – baciti nož na tu ženu bilo bi isto kao baciti ga na Aes Sedai – ali možda se povredi. Nije siguran da Alivija zna bilo kakva druga tkanja sem onih koja se koriste kao oružje.

„Neomiljen, kao što rekoh“, odlučno reče Kecuejn, dižući glas. Na tren se namršti na Min, pre nego što svu pažnju opet posveti Randu. Lice joj beše bezizražajno, staloženo, pravo lice jedne Aes Sedai. Njene tamne oči behu neumoljive, kao uglačani crni obluci. „Naročito u Tarabonu, Amadiciji i Altari, ali i svuda. Ako dopustiš Seanšanima da zadrže to što su već ugrabili, koju ćeš im sledeću zemlju prepustiti? Tako će većina vladara gledati na to.“

Rand se stropošta u svoju stolicu, pa ispruži noge i prekrsti ih u gležnjevima. „Nije bitno koliko će to biti neomiljeno. Prošao sam kroz onaj ter’angreal u obliku dovratka u Tiru, Kecuejn. Jesi li znala za to?“ Zlatni ukrasi zanjihaše se kada ona nestpljivo klimnu glavom. „Jedno od pitanja koja sam uputio Aelfinima bilo je: Kako da pobedim u Poslednjoj bici?“

„Bilo je opasno postaviti to pitanje“, ona tiho odgovori, „pošto se toliko dotiče Senke. Navodno, posledice toga mogu biti krajnje neprijatne. Šta je bio odgovor?“

„Sever i istok moraju biti kao jedno. Zapad i jug moraju biti kao jedno. Dva moraju biti jedno.“ On pusti kolut dima, a onda dunu još jedan kroz sredinu prvog dok se ovaj širio. Nije to bilo sve. Pitao je kako da pobedi i da preživi. Poslednji deo odgovora koji je dobio bio je: Da bi živeo, moraš umreti. Ali to neće pominjati ispred Min u skorije vreme. Zapravo, ispred ma koga sem Alivije. Sada još samo da prokljuvi kako da preživi umiranjem. „Isprva, mislio sam da to znači kako ću morati sve da pokorim, ali oni zapravo nisu to rekli. A šta ako to znači da će Seanšani pod svojom vlašću držati zapad i jug, a moglo bi se reći da je već tako, i da će se jedan savez boriti u Poslednjoj bici, Seanšani zajedno sa svima ostalima?“

„To jeste moguće“, dopusti ona. „Ali ako ćeš već da sklapaš to... primirje... zašto onda šalješ izgleda poveću vojsku u Arad Doman, kao i pojačanja vojsci koja je već u Ilijanu?“

„Zato što se Tarmon Gai’don bliži, Kecuejn, a ja se ne mogu istovremeno boriti i protiv Senke i protiv Seanšana. Ili će doći do primirja, ili ću ih zgaziti po svaku cenu. Proročanstva kažu kako moram da za sebe vežem devet meseca. Tek sam pre nekoliko dana shvatio šta to znači. Čim se Bašer vrati, znaću gde ću se i kada sastati sa Kćeri Devet meseca. Jedino pitanje je – kako da je vežem za sebe, a ona će imati odgovor na to.“