Bodež snova

Govorio je kao da je to gotova stvar, povremeno puštajući kolut dima kako bi nešto naglasio. Oni koji su ga slušali različito su se ponašali. Loijal je samo veoma brzo pisao, pokušavajući da pribeleži svaku reč, dok su Harilin i Enaila samo nastavile sa svojom igrom. Ako se mora plesati kopljima, one su spremne. Alivija odlučno i žestoko klimnu glavom, nesumnjivo se nadajući da će zgaziti one koji su pet stotina godina držali a’dam na njenom vratu. Logan nađe novi pehar i napuni ga ostacima onoga što je bilo u ibriku, ali ne pođe da pije. Samo ga je držao, lica bezizražajnog. Verin je sada napeto posmatrala Randa. Mada, ona je oduvek bila radoznala u vezi s njim. Ali zašto, za ime Svetlosti, Min oseća tu neizmernu duboku tugu? A Kecuejn...

„Kamen se krši pod dovoljno jakim udarcem“, kaza ona, a lice joj beše krinka spokoja jedne Aes Sedai. „Čelik puca. Hrast se bori s vetrom i lomi se. Vrba se savija tamo gde mora – i preživljava.“

„Vrba neće dobiti Tarmon Gai’don“, odvrati joj on. Vrata opet zaškripaše i Etin se utetura u prostoriju. „Moj gospodaru Zmaju, stiglo je troje Ogijera. Bilo im je veoma drago kada su saznali da je gazda Loijal ovde. Njegova majka je jedna od njih.“

„Moja majka?“, ciknu Loijal, ali čak je i to zvučalo kao vetar koji ječi kroz pećine. On skoči na noge tako brzo da mu se stolica preturi i stade da krši ruke, a uši mu klonuše. Osvrtao se na sve strane oko sebe, kao da traži bilo kakav izlaz sem vrata. „Rande, šta da radim? Drugo dvoje mora da su starešina Haman i Erit. Šta da radim?“

„Gazdarica Kovril kaže kako izuzetno želi da što je pre moguće razgovara s tobom, gazda Loijale“, nastavi Etin onim škripavim glasom. „Što je pre moguće. Sve troje mokri su od kiše, ali kazala je da će te čekati u ogijerskoj primaćoj sobi na spratu.“

„Rande, šta da radim?“

„Rekao si da želiš da se oženiš Erit“, odgovori mu Rand što je nežnije mogao. Teško mu je da bude nežan, osim sa Min.

„Ali moja knjiga! Moje beleške nisu sređene, a nikada neću saznati šta će dalje biti. Erit će me odvesti u steding Tsofu sa sobom.“

„Fuj!“, Kecuejn opet dohvati vez i poče pažljivo da bode iglom. Vezla je drevno znamenje Aes Sedai, Zmajev očnjak i Plamen Tar Valona stopljene u jedan disk, na kojem je crno od belog odvojeno vijugavom linijom. „Loijale, idi kod svoje majke. Ako je ona Kovril, kći Ele kćeri Sungine, ne želiš da te čeka. Pretpostavljam da to već znaš.“

Loijal te Kecuejnine reči izgleda shvati kao zapovest. Krenu da opet briše vrh pera i zatvara mastionicu. Ali sve je radio veoma lagano, klonulih ušiju. Povremeno bi tužno zaječao, napola sebi u bradu. „Moja knjiga!“

„Pa“, reče Verin, dižući ono što je isplela da ga pogleda, „mislim da sam ovde uradila sve što sam mogla. Idem da nađem Tomasa. Koleno ga boli od kiše, mada on to ni meni neće da prizna.“ Ona pogleda kroz prozor. „Izgleda da zaista popušta.“

„A ja mislim da bi trebalo da odem da nađem Randa“, kaza Ninaeva i prikupi suknje. „Kod njega je bolje društvo.“ To kaza oštro zacimavši pletenicu i ošinu pogledom Aliviju i Logana. „Rande, vetar mi kaže da dolazi oluja. A znaš da ne mislim na kišu.“

„Poslednja bitka?“, upita Rand. „Koliko brzo?“ Kada je o vremenu reč, osluškivanje vetra ponekad može da joj kaže tačno u sat kada će kiša pasti.

„Možda – i ne znam. Samo upamti: dolazi oluja. Užasna oluja.“ Iznad njih zagrme.

19 Zaveti

Loijal je u nelagodi gledao kako niz svetiljkama obasjani hodnik Ninaeva klizi u jednom, a Verin u drugom smeru. Ni jedna ni druga njemu nisu bile mnogo iznad pasa, ali su zato bile Aes Sedai. Od te činjenice jezik mu se dovoljno spetljao da su obe zamakle za oštre uglove hodnika dok je on smogao hrabrosti da jednu od njih zamoli da mu pravi društvo. Majur je bio prostrana i velika zgrada, koja je u nizu mnogih godina dograđivana bez ikakvog njemu vidnog plana, tako da su se hodnici često sekli pod neobičnim uglovima. Zaista je priželjkivao da mu neka Aes Sedai pravi društvo kada se bude suočio sa svojom majkom. Čak i Kecuejn, mada ga baš uznemirava to što ona stalno pritiska Randa. Pre ili posle, Rand će proključati. To nije isti onaj čovek kojeg je Loijal upoznao u Kaemlinu, pa čak ni čovek kojeg je ostavio u Kairhijenu. Oko Randa je sada mračno i kamenito, kao da je posred polja gustog trnja ispod kojeg je nestalno tle. Čitava kuća odisala je tako otkad je Rand u njoj.