Bodež snova

Nizak i vitak čovek u sivom kaputu izvezenom zlatnom srmom, Bašer je imao obeležje vrhovnog vojskovođe Saldeje, palicu od belokosti na čijem je kraju bila zlatna vučja glava, zadenutu za opasač, nasuprot mača. Vrečaste čakšire bile su mu uvučene u podvrnute čizme, uglačane tako da su se sijale, uprkos tome što su bile blago poprskane blatom. Njegov skorašnji zadatak zahtevao je od njega da pruži što je više moguće svečanosti i dostojanstva, a to je bilo poprilično. Čak i Seanšani mora da su do sada čuli za njega. Crna kosa i gusti brkovi koji su mu se povijali oko usana kao obrnuti rogovi bili su mu prošarani sedim vlasima. Tužnih tamnih kosih očiju, prošao je lagano pored Randa koračajući kao čovek sviknutiji na sedlo nego na sopstvene noge, pa je sporim korakom pošao duž reda poginulih, napeto zagledajući svako lice ponaosob. Ma koliko Rand bio nestrpljiv, dao mu je vremena da ih ožali.

„Nikada nisam video ništa ni nalik onome što je napolju“, tiho kaza Bašer hodajući. „Veliki pohod iz Pustoši sastoji se od hiljadu Troloka. Uglavnom je to svega nekoliko stotina. Ah, Kirkune, nikada nisi pazio levu stranu kako je trebalo. Ali čak i tada, moraš da paziš da budeš tri ili četiri puta brojniji od njih, kako bi bio siguran da nećeš završiti u njihovim kazanima. Tamo napolju... mislim da sam video predznak Tarmon Gai’dona. Delić Tarmon Gai’dona. Nadajmo se da će to zaista biti Poslednja bitka. Ako nju preživimo, čini mi se da više nikada nećemo želeti da vidimo drugu. Ali – videćemo je. Uvek će biti neka druga bitka. Pretpostavljam da će tako biti sve dok svi na svetu ne postanu Krpari.“ Na kraju reda zastade pred jednim čovekom lica raspolućenog skoro sve do guste crne brade. „Azkana je čekala svetla budućnost – ali isto se može reći za mnogo poginulih.“

Teško uzdahnuvši, okrenu se i pogleda Randa. „Kćer Devet meseca sastaće se s tobom za tri dana u jednom majuru u severnoj Altari, blizu granice sa Andorom.“ Dodirnu se po nedrima. „Imam kartu. Ona je već tamo negde, ali kažu da to nije u krajevima koji su pod njihovom vlašću. Kada je o tajnosti reč, Aes Sedai su kao seljančice naspram tih Seanšana.“ Kecuejn frknu.

„Sumnjaš da je posredi nekakva zamka?“, Logan olabavi mač u kanijama, lako moguće nesvesno.

Bašer nehajno odmahnu, ali i on razlabavi mač. „Uvek sumnjam u zamku. Nije o tome reč. Visoka gospa Surot i dalje ne želi da ni ja ni Manfor ne pričamo ni s kim do s njom. Ni s kim. Sve naše sluge bile su neme, baš kao kada smo s Loijalom bili u Ebou Daru.“

„Mojoj sluškinji su odsekli jezik“, zgađeno reče Loijal, priljubivši uši uz glavu. Prsti mu prebledeše na držalju njegove sekire. Haman se zabezeknuto zagrcnu, a uši mu se ukrutiše kao pritke.

„U Altari je upravo krunisan novi kralj“, nastavi Bašer, „ali svi u Tarezinskoj palati kao da hodaju po jajima i kao da se neprestano osvrću – i Seanšani i Altarci. Čak i Surot izgleda kao da joj je sablja za vratom.“

„Možda se plaše Tarmon Gai’dona“, primeti Rand. „Ili Ponovorođenog Zmaja. Moraću da se pazim. Uplašeni ljudi prave gluposti. Kakav je dogovor, Bašere?“

Saldejac izvadi kartu iz unutrašnjeg džepa i pođe ka Randu razmotavajući je. „Oni veoma drže do pojedinosti. Povešće šest sul’dam i damana, ali nikakvu drugu pratnju.“ Alivija zasikta kao besna mačka, a on trepnu pre nego što nastavi, nesumnjivo u najmanju ruku kolebljiv zbog oslobođene damane. „Ti možeš da povedeš petoricu koji mogu da usmeravaju. Pretpostaviće da to može svaki muškarac s tobom, ali možeš da povedeš i jednu ženu koja ne može da usmerava, kako bi počasna pratnja sa obe strane bila jednaka.“

Min se odjednom nađe pored Randa, hvatajući ga pod ruku.

„Ne“, odlučno joj reče on. Nema namere da je odvede u moguću zamku.

„Pričaćemo o tome“, promrmlja ona, a veza se ispuni tvrdoglavošću i rešenošću.

Najkobnije reči koje žena može da kaže sem „Ubiču te“, pomisli Rand. Odjednom se naježi. Da li je to on pomislio? Ili Lijus Terin? Luđak se tiho zasmeja u pozadini njegovog uma. Nije ni bitno. Za tri dana, jedna poteškoća biće rešena. Ovako ili onako. „Šta još, Bašere?“