Bodež snova

„Milostivi, pusti da ja pokušam.“ Moglo bi se reći da ga je zamolila, ali baš kao Aes Sedai – nije čekala dozvolu. On se naježi i prođoše ga žmarci kada ona prigrli saidar i stade da usmerava.

Muve se uvek kriju i od najslabije kiše jer je i jedna jedina kišna kap dovoljna da prizemlji muvu, tako da bude lak plen dok joj se krila ne osuše, ali dovratak se odjednom ispuni muvama kao da je kiša daleko privlačnija od ambara. Bilo ih je toliko da je izgledalo kao da se vazduh zgusnuo. Rand je mahao da bi oterao muve od lica, a Min je svoje lice prekrila šakama, dok se kroz vezu pronosilo jako gađenje; ali muve je zanimalo samo da pobegnu.

Za nekoliko trenutaka, sve su nestale. Proćelavi čovek, zjapeći u Aliviju otvorenih usta, odjednom se zakašlja i ispljunu dve muve u šaku. Kecuejn ga pogleda tako da on uz zveket zuba odsečno zatvori usta i opet prinese grubu šaku čelu kako bi je pozdravio. Beše to samo pogled – ali ona je ona.

„Dakle, gledaš“, obrati se Aliviji. Njene tamne oči behu usredsređene na Seanšankino lice, ali Alivija se niti lecnu niti zamuca. Aes Sedai na nju ostavljaju daleko slabiji utisak nego na većinu ljudi.

„I pamtim ono što vidim. Moram nekako da učim da bih pomogla gospodaru Zmaju. Naučila sam više nego što si ti svesna.“ Min skoro da zareža, a veza nabreknu od besa, ali žutokosa žena i ne obrati pažnju na nju. „Nisi ljut na mene?“, bojažljivo upita Alivija Randa.

„Nisam ljut. Uči koliko god možeš. Ide ti veoma dobro.“

Ona pocrvene i spusti pogled kao devojka iznenađena neočekivanom pohvalom. Tanane boriće krasile su uglove njenih očiju, ali ponekad je bilo teško ne smetnuti s uma kako je ona stotinu godina starija od najstarije žive Aes Sedai, a ne mlađa od njega pet-šest godina. Mora da nađe nekoga da je više poduči.

„Rande al’Tore“, besno poče Min, prekrštajući ruke, „nećeš pustiti tu ženu da...“

„Tvoja predviđanja nikada nisu pogrešna“, prekide je on. „Uvek se dogodi ono što vidiš. Pokušavala si da promeniš ishod i to ti nikada nije uspevalo. Min, sama si mi to rekla. Zašto misliš da ovoga puta može biti drugačije?“

„Zato što mora biti drugačije“, odbrusi mu ona žestoko. Nagnu se ka njemu kao da će se svakoga časa baciti na njega. „Zato što hoću da bude drugačije. Zato što će biti drugačije. Bilo kako bilo, ne znam baš da li to važi za sve što sam videla. Ljudi nastavljaju život. Pogrešila sam u vezi s Moriainom. Videla sam svakakve stvari u njenoj budućnosti, a ona je mrtva. Možda se ne ostvare ni neke druge stvari koje sam videla.“

Ovoga puta ne sme biti drugačije, prodahtao je Lijus Terin. Obećao si!

A Logan se malčice namršti i neznatno odmahnu glavom. Svakako da mu se ne dopada da čuje kako Min dovodi u sumnju svoju sposobnost. Rand je skoro zažalio što mu je ispričao za njeno predviđanje u vezi s njim, mada se to tada činilo kao bezazleno ohrabrenje. Taj čovek je čak pitao Aes Sedai da potvrde Mininu sposobnost, mada je bio dovoljno pametan da ne otkriva Randu svoje sumnje.

„Dečko, nije mi jasno zbog čega ti je ova mlada žena toliko privržena“, zamišljeno reče Kecuejn. Napući usne razmišljajući, a onda odmahnu glavom tako da joj se ukrasi u kosi zanjihaše. „O, valjda jesi lepuškast, ali meni to jednostavno nije jasno.“

Kako bi izbegao još jednu svađu s Min – ona ih nije tako zvala; nazivala ih je „razgovorima“, ali on je umeo da prepozna razliku – Rand izvadi Verinino pismo i polomi pečat od žutog voska u koji je bila utisnuta glava prstena Velike zmije. Većina stranice bila je prekrivena skvrčenim rukopisom Smeđe sestre, a nekoliko slova razmrljalo se tamo gde su kišne kapi natopile hartiju. Priđe najbližoj svetiljci. Od nje se širio slabašni vonj užeglog ulja.