Bodež snova

Skoro da je istog trena ispljunu – malo nedostaje da bude pokvarena – ali nakon Lečenja bila je mrtva gladna, pa je stoga ispljunula samo košticu u dlan i stavila je na tanjir, ispirajući ukus gutljajem čaja. U čaju ima meda! Polaznice dobijaju med samo u posebnim prilikama. Pokušala je da se ne smeši dok je brisala sve s tanjira – a zaista je sve zbrisala, čak i mrvice hleba i sira, služeći se ovlaženim prstom. Doduše, bilo joj je teško da se ne smeši. Najpre Dosina – jedna Predstavnica! Onda Silvijanino mirenje sa sudbinom, a sada ovo. Dve sestre su daleko važnije od polaznica ili meda, ali sve su to nagoveštaji jednog te istog. Ona dobija rat.

25 Služenje Elaidi

Noseći ispod miške kožne korice za spise, ukrašene zlatotiskom, Tarna se držala središnjeg dela Kule dok se pela ka Elaidinim odajama, mada je to značilo da mora da se služi naizgled beskrajnim nizovima stepeništa – a dva puta se desilo da ta stepeništa nisu tamo gde je ona pamtila da se nalaze, ali sve dok ide naviše, stići će do svog odredišta – mesto da ide hodnicima koji se blago uspinju. Na stepeništima nije susretala nikoga, sem povremeno sluge u livrejama, koje su joj se klanjale ili padale u naklon pre nego što bi žurno nastavile svojim poslom. U kružnim hodnicima morala bi da prolazi pored ulaza u ađaške odaje, a možda i da susreće druge sestre. Njena ešarpa Čuvarke omogućavala joj je ulazak u odaje svakog ađaha, ali izbegavala je sve sem Crvenog, osim kada je dužnost natera. Među sestrama iz drugih ađaha bila je predobro svesna da je njena ešarpa crvena i predobro svesna vrelih pogleda koji sevaju ka njoj s ledenih lica. To je nije uznemiravalo – malo toga može to postići; čak je i promene u unutrašnjosti Kule prihvatila u hodu – ali svejedno... Misli da stvari nisu otišle toliko daleko da će bilo ko pokušati da napadne Čuvarku, ali nije želela da se igra s time. Šta god Elaida mislila, popravljanje stanja stvari biće jedna duga i teška borba, a napad na Čuvarku mogao bi uzrokovati da postane nepopravljivo.

Sem toga, to što nije morala da se osvrće preko ramena davalo joj je vremena da razmišlja o Pevarinom uznemirujućem pitanju, kojeg se nije ni setila pre nego što je predložila vezivanje Aša’mana. Kome bi se u Crvenom taj zadatak zapravo mogao poveriti? Lov na ljude koji mogu da usmeravaju doveo je Crvene sestre do toga da postrance gledaju na sve muškarce, a priličan broj njih ih čak mrzi. Preživeli brat ili otac možda nisu omraženi, omiljeni rođak ili ujak, ali kada oni preminu, premine i naklonost. I poverenje. A tu je još jedno pitanje poverenja. Vezivanje ma kog muškarca krši običaj koji je jak kao zakon. Čak i s Cutaminim blagoslovom, ko bi mogao otrčati Elaidi kada se vezivanje Aša’mana pomene? Dok je stigla do ulaza u Elaidine odaje, svega dva sprata ispod vrha Kule, izbrisala je još tri imena sa spiska mogućnosti koji je vodila u glavi. Nakon bezmalo dve nedelje, njen spisak onih u koje se sa sigurnošću može imati poverenja sastojao se od samo jednog imena, a to nikako ne odgovara za taj zadatak.

Elaida je bila u svojoj primaćoj sobi, gde je sav nameštaj bio pozlaćen i sa intarzijama od belokosti, a veliki tepih jedan od najlepših ikada izatkanih u Tiru. Sedela je u stolici niskog naslona ispred mermernog ognjišta i srkutala vino s Mejdani. Iako je bilo rano, nimalo se nije iznenadila zbog toga što je videla tu Sivu. Mejdani skoro svake noći večera sa Amirlin, a po pozivu često dolazi i preko dana. Elaida, šestobojne ešarpe dovoljno široke da joj pokrije ramena, gledala je višu ženu preko ruba svog kristalnog pehara kao neki tamnooki orao koji posmatra miša krupnih plavih očiju. Mejdani, sa smaragdima na naušnicama i visokim okovratnikom oko njenog vitkog grla, kao da je bila veoma svesna tog pogleda. Pune usne bile su joj nasmešene, ali nekako kao da su podrhtavale. Ruka kojom nije držala pehar neprestano je bila u pokretu, dodirujući smaragdni češalj iznad njenog levog uha, tapšući kosu, zaklanjajući nedra, koja su mahom bila izložena uzanim steznikom od srebrnastosivog brokata. Njena nedra teško da su preobimna, ali činilo se tako zbog njene vitkosti, a izgledalo je kao da će iskočiti iz haljine, koliko je uska. Ta žena je odevena za bal. Ili za zavođenje.

„Majko, jutarnji izveštaji su spremni“, kaza Tarna, blago se poklonivši. Svetlosti! Oseća se kao da je prekinula ljubavnike!

„Mejdani, imaš li nešto protiv da nas ostaviš?“ Čak je i smešak koji je Elaida uputila žutokosoj ženi bio kao osmeh grabljivice.

„Naravno da ne, majko.“ Mejdani spusti pehar na stočić pored stolice i skoči na noge, klanjajući se tako da haljina skoro spade s nje. „Naravno da ne.“ Sva zadihana i razrogačenih očiju, žurno izađe iz prostorije.