Bodež snova

Beonin je dugo ćutala, igrajući se šalom, ali naposletku je iznenadi odgovorom: „Već sam upozorila Mejdani i Dženet.“ To su bile dve Sive među lasicama. „Za njih sam uradila šta sam mogla. Druge, one će morati da same plivaju ili potonu. Sestre su napadnute samo zbog toga što su se previše približile odajama drugog ađaha. Ja, neću da se vraćam u svoje odaje odevena samo u šal i podlive samo da bih pokušala...“

„Razmišljaj o tome kao o pokori“, prekide je Egvena. Svetlosti! Sestre napadnute? Stvari su postale još gore nego što je mislila. Morala je da podseti sebe kako će dobro nađubrena zemlja pomoći njenom semenju da izraste.

Beonin opet baci pogled uz hodnik, a Tervejl zakorači prema njoj pre nego što mu ona odmahnu glavom. Iako se zacrvenela, lice joj je bilo bezizražajno, ali mora da je u sebi ključala. „Znaš da mogu da te pošaljem nadzornici polaznica, da?“, ukočeno joj odgovori. „Čujem da po pola dana provodiš cvileći pred njom. Mislim da ti se ne bi dopalo da je još više posećuješ, da?“

Egvena joj se nasmeši. Pre manje od dva sata pošlo joj je za rukom da se nasmeši istog trena kad je Silvijanin remen prestao da je udara. Ovo je bilo mnogo teže. „A ko zna šta bih mogla da iscvilim? Možda nešto o zavetima?“ Druga žena tako preblede da je izgledalo kao da nema ni kapi krvi u licu. Ne, ona ne želi da se za to čuje. „Beonin, možda si ubedila sebe kako više nisam Amirlin, ali sada je vreme da počneš da ubeđuješ sebe kako i dalje jesam. Upozorićeš ostale, koliko god te to koštalo. Reci im da se drže dalje od mene dok im ne dojavim nešto drugo. Već je prevelika pažnja usredsređena na njih. Ali od sada ćeš me svakoga dana nalaziti, u slučaju da imam neka uputstva za njih. Imam ih sada.“ Brzo navede ono što želi da one pominju u razgovorima: Šemerin s koje je strgnut šal, Elaidinu umešanost u nedaće kod Crne kule i Dumajskih kladenaca – sve je to bilo seme koje je ona sejala. Sada neće ići semenka po semenka, već razvejavano na šake.

„Ja, ne mogu da govorim u ime drugih ađaha“, reče joj Beonin kada je završila, „ali u Sivom, sestre često pominju većinu tih stvari. Oči i uši, oni su zauzeti u poslednje vreme. Tajne za koje se Elaida nadala da će ih sačuvati, one isplivavaju. Sigurna sam da i u ostalim ađasima mora da je isto. Možda nije neophodno da ih ja...“

„Upozori ih, Beonin, i prenesi im moja uputstva.“ Egvena diže obramicu, pa je namesti što je zgodnije mogla. Dve ili tri Bele će je istući četkom ili papučom i poslati je kod Silvijane ako pomisle da je spora. Prigrliti bol, pa i dočekati ga dobrodošlicom, ne znači da bi trebalo da ga traži bez potrebe. „Upamti. To je pokora koju sam ti odredila.“

„Učiniću kako kažeš“, odgovori joj Beonin, očigledno nevoljno. Odjednom sevnu pogledom, ali ne zbog Egvene. „Prijaće da vidim Elaidu svrgnutu“, reče neprijatnim glasom pre nego što požuri da se pridruži Melavejri.

Zbog tog iznenađujućeg sastanka, koji se pretvorio u nenadanu pobedu, Egvena se čitavog dana osećala veoma dobro – bez obzira na to što se ispostavilo da je Firejna zaista mislila da je bila spora. Bela Predstavnica jeste dežmekasta, ali ruka joj je jaka kao Silvijanina.

Te noći, odvukla se do otvorenih ćelija, uprkos tome što je jedva na oči gledala. Sem časova i urlanja pod Silvijaninim remenom – poslednji put neposredno pre večere – veći deo ostatka dana otišao joj je na nošenje vode. Leđa i ramena su je boleli. Bolele su je i ruke i noge. U hodu se zanosila od iznurenosti. Doduše, jeste da je čudno, ali otkad je zarobljena nije je mučila nijedna od onih odvratnih glavobolja, niti neki od onih mračnih snova, nakon kojih beše iznurena, bez obzira na to što nikada nije mogla da ih se seti – ali činilo joj se da joj se te noći sprema baš lepa glavobolja. To će otežati tumačenje istinskih snova, a u poslednje vreme sanja baš lepe – o Randu, Metu, Perinu, pa čak i Gavinu, mada je većina snova o njemu upravo takva.

Tri Bele sestre koje je znala iz viđenja čuvale su Leanu: Nagora, vitka žena koja je bledu kosu nosila skupljenu u smotuljak na potiljku i sedela veoma pravo, kako bi nadoknadila to što je niska; Norin, ljupka i s krupnim mastiljavim očima, ali počesto nejasna i neodređena kao da je Smeđa; i Mijasi, visoka i punačka stroga žena, kose boje gvožđa, koja ne trpi gluposti a svuda ih vidi. Nagora, okružena svetlošću saidara, držala je štit na Leani, ali njih tri su se raspravljale oko neke logičke zavrzlame koju Egvena nije mogla da prepozna na osnovu onoga što je čula. Čak nije umela ni da oceni ima li rasprava dve ili tri strane. Nije bilo dignutih glasova, nije bilo pretnji pesnicama, a lica su im bila zaleđena u spokojne izraze Aes Sedai, ali po studeni u njihovim glasovima nesumnjivo bi se reklo da bi došlo do vike, ako ne i do razmene udaraca, samo da nisu Aes Sedai. Kada je ušla, nimalo nisu obratile pažnju na nju, kao da i ne postoji.