Bodež snova

Gledajući ih krajičkom oka, prišla je gvozdenom kavezu što je bliže mogla i uhvatila ga obema rukama kako bi se zadržala da ne padne. Svetlosti, umorna je! „Danas sam videla Beonin“, tiho reče. „U Kuli je. Tvrdila je da je njen zavet meni više ne obavezuje zato što više nisam Amirlin Tron.“

Leana oštro uzdahnu i priđe joj toliko blizu da se naslonila o rešetke. „Ona nas je izdala?“

„Urođena nemogućnost disimuliranih struktura se podrazumeva“, odlučno reče Nagora. Glas joj beše kao neki ledeni čekić. „Podrazumeva.“

„Ona to poriče, a ja joj verujem“, prošapta Egvena. „Ali priznala je da je odala ’lasice’. Elaida ih za sada samo drži na oku, ali rekla sam Beonin da ih upozori, a ona je kazala da hoće. Rekla je da je već upozorila Mejdani i Dženet, ali zašto bi ih odala, a onda im kazala za to? A i rekla je da bi volela da vidi Elaidu svrgnutu. Zašto je pobegla Elaidi ako i dalje želi da ona bude zbačena? Skoro da je priznala kako nijedna druga nije odustala od našeg cilja. Nešto sam propustila da primetim, ali previše sam umorna da bih uvidela šta.“ Vilica joj kvrcnu od zevanja toliko velikog da ga je jedva prekrila rukom.

„Disimulirane strukture nagoveštene su u četiri od pet aksioma racionalnosti šestog reda“, jednako odlučno odgovori Mijasi. „Snažno nagoveštene.“

„Takozvanu racionalnost šestog reda odbacili su kao aberaciju svi sa intelektom“, ubaci se Norin, pomalo oštro. „Ali disimulirane strukture fundamentalne su za svaku mogućnost razumevanja onoga što se svakoga dana dešava upravo ovde, u Kuli. Stvarnost se pomera – menja se iz dana u dan.“

Leana baci pogled na Bele. „Neke su oduvek mislile da Elaida ima uhode među nama. Ako je Beonin bila jedna od njih, njena zakletva na vernost tebi držala bi je sve do trenutka kada je sebe mogla da ubedi kako ti više nisi Amirlin. Ali ako ovde nije bila dočekana kako je očekivala, to je moglo da dovede do toga da promeni vernost. Beonin je oduvek bila željna napredovanja. Ako joj nije ukazana počast koju je mislila da zaslužuje...“ Raširi ruke. „Beonin uvek očekuje ono što joj pripada, a možda i malo više od toga.“

„Logika je uvek primenljiva na stvaran svet“, nehajno odvrati Mijasin, „ali samo bi polaznica mislila da stvarni svet može biti primenjen na logiku. Ideali moraju biti prva načela – a ne običan svet.“ Nagora zatvori usta i mrko je pogleda, kao da su joj reči otete s vrha jezika.

Blago crveneći, Norin ustade s klupe i priđe Egveni. Druge dve su je pratile pogledima, a ona kao da je to osećala, ako je suditi po tome kako je nelagodno nameštala šal, najpre ovako, pa onda onako. „Dete, izgledaš iznureno. Idi sada u krevet.“

Egvena ništa više od toga nije želela, ali najpre mora da dobije odgovor na jedno pitanje. Samo što mora da se pazi. Sada sve tri Bele obraćaju pažnju na nju. „Leana, da li sestre koje te posećuju i dalje postavljaju ista pitanja?“

„Rekla sam ti da ideš na spavanje“, oštro joj reče Norin, pa pljesnu rukama kao da će to nekako naterati Egvenu da je posluša.

„Da“, odgovori joj Leana. „Vidim šta hoćeš da kažeš. Možda može postojati izvesna mera poverenja.“

„Mala mera“, odvrati Egvena.

Norin se podboči. Lice i glas bili su joj pomalo ledeni, a više ništa u vezi s njom nije bilo neodređeno..„Budući da odbijaš da ideš na spavanje, možeš da odeš kod nadzornice polaznica i da joj kažeš kako nisi poslušala sestru.“

„Naravno“, brzo odgovori Egvena, okrećući se da ode. Dobila je odgovor koji je htela – Beonin nije drugima prenela kako se tka Putovanje, a to znači da vrlo verovatno nije prenela ni ostalo; možda može da postoji malo uzajamnog poverenja – a sem toga, Nagora i Mijasi joj se približavaju. Poslednje što bi htela jeste da je silom odvuku u Silvijaninu radnu sobu, što je Mijasi sasvim u stanju da učini. Ona je u rukama snažnija i od Firejne.

Ujutro devetog dana po povratku u Kulu, pre zore, lično je Dosina došla u Egveninu sobicu da bi je Izlečila. Napolju je kiša padala uz tupu riku. Dve Crvene koje su je čuvale dok je spavala, dale su joj dvokoren, namrštile se na Dosinu i žurno otišle. Žuta Predstavnica namršti se prezrivo kada se vrata za njima zatvoriše. Služila se starim načinom Lečenja, tako da Egvena oštro uzdahnu, kao da ju je neko bacio u ledeno jezero, i ogladne kao vuk. Ali, sem toga, oslobodila se i bola u pozadini. To je zapravo bio čudan osećaj; čovek vremenom može da se navikne na bilo šta, tako da joj se već činilo uobičajenim da joj je zadnjica otekla. Ali primena starog načina Lečenja svaki put kada su je nakon zarobljavanja Lečile, bila je potvrda toga da je Beonin zadržala neke tajne, mada je i dalje nepoznanica kako joj je to pošlo za rukom. Beonin je jedino rekla da većina sestara misli da su priče o novim tkanjima samo glasine.

„Ti krvavo ne nameravaš da se predaš, zar ne, dete?“, upita Dosina dok je Egvena navlačila haljinu preko glave. Njen rečnik bio je u suštoj suprotnosti sa skladnim izgledom, pošto je bila u zlatnom izvezenoj plavoj haljini, sa safirima u ušima i u kosi.