Bodež snova

U logoru je malo Šaidoa bilo van šatora, ako se u obzir uzme koliko ih ukupno ima, ali zato je među šatorima vrvelo od hiljada prilika odevenih u belo. Desetina hiljada. Oči su ga bolele od želje da među njima nađe Failu, srce ga je bolelo od žudnje da je vidi, ali lakše bi mu bilo da raspozna jednu pribadaču iz pune košare istih takvih prosute na zemlju. Umesto da pogledom traži nju, zagledao se u gradske kapije, koje su bile širom otvorene – baš kao svaki put kada bi ih pogledao. Primamljivo otvorene. Dozivale su ga. Uskoro će Faila i njene saputnice znati kako je vreme da krenu ka tim kapijama, kao i tvrđavi s tornjevima koja je bila uočljiva na severnom kraju grada. Možda ima neka zaduženja, ako su Device u pravu kada je reč o tome kako će se postupati prema zarobljenicima dok su gai'šaini, ali nekako će se snaći da se iskrade i ode u tvrđavu. Ona i njene prijateljice, a verovatno i Alis. Kakve god da su joj namere sa Šaidoima, ta Aes Sedai začelo neće želeti da ostane na bojnom polju. Još jedna sestra u tvrđavi mogla bi da bude od koristi. Svetlost dala da do toga ne dođe.

Brižljivo se pripremio za svaku mogućnost koju je mogao da zamisli, sve do potpune propasti, ali to nije kovačka slagalica, ma koliko bi on voleo da jeste. Izuvijani gvozdeni delovi kovačke slagalice pomeraju se samo na određene načine. Ako ih čovek okrene kako treba – slagalica će se rastaviti. Ljudi umeju da se pomeraju na bezbroj načina, a ponekad i u smerovima za koje nikada ne bi ni pomislio da su mogući, sve dok se to ne dogodi. Da li će njegove pripreme odoleti kada Šaidoi učine nešto neočekivano? Sasvim je sigurno da će tako biti, a sve što on može da na to uradi jeste da se nada kako neće doći do propasti. Pozdravivši se s maldenskom kapijom jednim dugim, čežnjivim pogledom, on se okrenu i pope uz greben.

U maglenoj zavesi čak ni on nije mogao da vidi dalje od desetak koraka, ali ubrzo je među drvečem na vrhu grebena našao Danila Lijuina. Toliko mršav da je još malo pa žgoljav, nosa kao sekira i gustih brkova koje je nosio u tarabonskom maniru, Danil se isticao čak i kada mu lice nije jasno vidljivo. Drugi Dvorečani bili su samo obrisi iza njega, sve nejasniji s daljinom. Mahom su čučali ili sedeli na zemlji, odmarajući se dok još mogu. Džori Kongar je pokušavao da neke namami na partiju kockanja, ali to je činio tiho, pa mu je Perin progledao kroz prste. Svejedno niko nije prihvatao njegovu ponudu. Džori je neobično srećan sa svojim kockama.

Danil se pokloni kada ugleda Perina i promrmlja: „Milostivi.“ Taj čovek se previše druži s Failinim ljudima. Tvrdio je da tako postaje uglađeniji, šta god to značilo. Čovek nije parče mesinga pa da se glača.

„Pobrini se da niko ne napravi neku vunoglavu glupost, kao što sam upravo ja uradio, Danile. Neko oštrih očiju u onom dole taboru mogao bi da primeti pokrete blizu ruba magle, pa da pošalje ljude da to ispitaju.“

Danil se neupadljivo nakašlja u šaku. Svetlosti, postaje gori od onih Kairhijenjana i Tairenaca. „Kako kažeš, moj lorde. Sve ću zadržavati u magli.“

„Milostivi?" začu se Balverov suvi glas iz izmaglice. „A, tu si, moj lorde.“ Mršavi čovečuljak pojavio se praćen dvojicom krupnijih obrisa, mada jedan od njih nije bio nešto mnogo viši. Nerazaznatljive u magli, te dve prilike stadoše kada im on mahnu, nakon čega sam priđe Perinu. „Milostivi, Masema se pojavio dole“, tiho reče, sklapajući šake. „Mislio sam da bi najbolje bilo da Havijara i Neriona sklonim iz njegovog vidnog polja, kao i od njegovih ljudi, u skladu s trenutnim okolnostima. Ne verujem da sumnja na njih, budući da mislim kako ubija sve u koje sumnja. Ali najbolje je da mu ne bodu oči.

Perin stisnu zube. Masema bi trebalo da je iza istočnog grebena sa svojom vojskom, ako se ona može tako nazvati. Računao je na te ljude – i nekoliko žena – dok su nelagodno i kolebljivo prolazili kroz kapije koje su otvorila dvojica Aša’mana, a ima ih u najmanju ruku dvadeset hiljada. Masema je oduvek izvrdavao da mu saopšti njihovo brojno stanje, tako da Perin sve do sinoć nije imao tačnu predstavu koliko ih je. Dronjavi i prljavi, samo je poneko od njih nosio kalpak a kamoli oklopni prsnik, ali svi do jednog su nosili mač, koplje ili sekiru, halebardu ili samostrel – uključujući i žene. Žene među Maseminim sledbenicima daleko su gore od muškaraca, što bi trebalo da govori nešto. Sva ta gomila uglavnom je mogla služiti samo da zastrašuje ljude da se zakunu na odanost Ponovorođenom Zmaju – boje mu se uskomešaše u glavi i raspršiše od njegovog besa – i da ih ubijaju ako oni to odbiju. Danas će poslužiti za nešto bolje. „Možda je vreme da Havijar i Nerion više ne zalaze među Masemine ljude“, reče.