Bodež snova

„Da, možeš“, prošapta Lejsila pridružujući im se.

„Znam da možeš“, kaza Arela spuštajući se na pod.

Vreme je prolazilo, a Majgdin je zurila u maramu. Faila ju je šapatom hrabrila i iz sve snage se nadala. Odjednom, marama se zategnu kao da ju je neko snažno povukao. Majgdinino lice ozari se od čudesnog osmeha a marama krenu da se klati napred-nazad kao klatno. Obrnula se šest, sedam, osam puta. A onda zalepršala na povetarcu i mlitavo pala.

„To je bilo čudesno“, kaza Faila.

„Čudesno“, ponovi Alijandra. „Majgdin, ti ćeš nas spasti.“

„Da“, promrmlja Arela, „Majgdin, ti ćeš nas spasiti.“

Postoji mnogo vrsta bitaka. Sedeći na podu, hrabreči šapatom, a Majgdin boreći se da nađe ono što retko kada nalazi, borile su se za svoje živote dok se marama klatila, pa popuštala pred povetarcem, klatila i opet mlitavo padala. Ali i dalje su se borile.

Galina je hodala pognute glave i pokušavala da ne žuri izlazeći iz Maldena, dok je prolazila pored bezbrojnih u belo odevenih muškaraca i žena koji su u grad unosili prazna vedra, a iznosili puna. Ne želi da privuče pažnju na sebe, naročito pošto ne nosi onaj prokleti opasač i ogrlicu. Stavila je te stvari na sebe kada se u mraku oblačila, dok je Terava još spavala, ali pričinjavalo joj je toliko zadovoljstvo da ih skine i sakrije sa odećom i ostalim stvarima koje je pripremila za bekstvo da tome nije mogla da odoli. Sem toga, Terava će pobesneti kada se probudi i vidi da je nema. Začelo će narediti da svi paze na njenu „malu Linu“, a prepoznaju je po tim draguljima. Pa, tim draguljima će sada platiti svoj povratak u Kulu, na mesto koje joj pripada. Ona bahata Faila i ostale budale ili su mrtve, ili kao da su mrtve, a ona je slobodna. Pomazi štap, sakriven u njenom rukavu, i zadrhta od zadovoljstva. Slobodna! Mrzi to što je ostavila Teravu u životu, ali da joj je ma ko ušao u šator i zatekao je s nožem zarivenim u srce, Galina bi bila prva osumnjičena. Sem toga... U glavi joj se ukaza prizor sebe same kako se tiho nadvija nad usnulom Teravom, držeći u ruci njen nož, a onda Teravinih očiju kako se naglo otvaraju i kako je gledaju pravo u lice dok ona vrišti i njena šaka se obamrlo rastvara i pušta nož; sebe kako preklinje, Terave koja... Ne. Ne! Ne bi bilo tako. Začelo ne bi! Teravu je ostavila u životu zato što je to neophodno, a ne zato što... Ni iz jednog drugog razloga.

Odjednom se začu zavijanje vukova, iz svih pravaca, sa desetak strana, ako ne i više. Noge joj se same od sebe ukopaše u mestu. Bila je okružena najrazličitijim mogućim šatorima, šatorima pravih zidova, kupastim šatorima, niskim aijelskim šatorima. Prošla je kroz gai'šainski deo logora a da to nije ni shvatila. Pogled joj se diže ka grebenu zapadno od Maldena i ona se lecnu. Gusta magla valjala se čitavom dužinom grebena, sakrivajući drveće koliko god se pogled pružao. Gradski zidovi na istoku spajali su se s grebenom, ali bila je sigurna da će i tamo biti guste magle. Čovek je došao! Veliki gospodar je saklonio, sve je završila taman na vreme. Pa, on neće naći svoju glupaču od žene čak i ako mu pođe za rukom da preživi to što pokušava, niti će pronaći Galinu Kazban.

Zahvaljujući Velikom gospodaru na tome što joj Terava nije zabranila da jaše – ta žena je daleko više uživala u tome da joj maše pred nosom mogućnošću da joj dozvoli da jaše samo ako dovoljno preklinje – Galina požuri prema svojim skrivenim stvarima. Neka budale koje to hoće izginu tu. Neka izginu. Ona je slobodna. Slobodna!

29 Poslednji čvor

Perin je stajao neposredno ispod vrha grebena, blizu ruba magle, i posmatrao logorište i utvrđeni grad ispod grebena. Dve stotine koraka delilo je prilično strmu padinu delimično prekrivenu retkim žbunjem do ravnog tla, od kojeg je do prvih šatora bilo možda sedam stotina koraka brisanog prostora, a onda više od milje do grada. To sada izgleda tako blizu. Nije koristio durbin. Odblesak sunca koje samo što je provirilo preko obzorja – kao rub nekog zlatno-crvenog nokta – o sočivo durbina mogao bi sve da upropasti. Sivilo oko njega komešalo se, ali nije se pomeralo nošeno vetrom, čak ni kada je duvao u naletima i zanosio mu plašt. Gusta magla na suprotnom grebenu, koja je zaklanjala tamošnje vetrenjače, takođe je bila neprirodno nepomična, što je bilo očigledno ako bi se čovek malo bolje zagledao. Koliko li će vremena proći pre nego što neko među onim šatorima to primeti? Ništa se tu ne može. Magla je naizgled bila kao svaka druga magla, vlažna i pomalo hladna, ali Niejld ju je nekako pribio za jedno mesto pre nego što je otišao da se pozabavi drugim stvarima. Sunce je neće rastopiti čak ni u podne – ili je bar tako Aša’man tvrdio. Bilo kako bilo, do podneva će sve biti gotovo, ali Perin se nadao da je taj čovek u pravu. Nebo je vedro, a čini se da će dan biti topao za rano proleće.