Bodež snova

„Ako tako želiš, milostivi, ali po mojoj proceni, i dalje su bezbedni – koliko je to moguće za čoveka koji se bavi onim čime se oni bave – i željni toga.“ Balver naheri glavu, kao radoznali vrabac na grani. „Nisu iskvareni, ako se toga bojiš, moj lorde. Ta opasnost uvek postoji kada pošalješ čoveka da se pretvara da je nešto što nije, ali imam oštar njuh za te stvari.“

„Gledaj da ne idu daleko, Balvere.“ Nakon današnjeg dana, uz malo sreće, možda u svakom slučaju neće ni ostati ništa od Masemine vojske da se uhodi. Možda više neće morati da brine ni zbog Maseme.

Perin se spusti niz žbunjem pokrivenu suprotnu padinu, pored majenskih i geldanskih kopljanika koji su u gustoj magli čekali pored svojih konja, držeći koplja oslonjena na ramena ili čeličnih glava zarivenih u tle. U crveno obojeni kalpaci i oklopni prsnici Krilatih stražara možda bi bili bezbedni na vrhu grebena, ali ne i geldanski uglačani oklopi, a pošto se i Galen i Arganda kostreše ako je jedan od njih dvojice više u milosti od onog drugog, i jedni i drugi su čekali tu. Magla se prostirala poprilično daleko – Niejld je tvrdio kako je to namerno uradio, ali miris tog čoveka nosio je u sebi iznenađenje i zadovoljstvo kada je shvatio šta je uradio – tako da je Perin i dalje hodao kroz sivilo kada je stigao do dna grebena, gde su sve taljige visokih točkova i sa upregnutim konjima stajale u redu. Nejasni obrisi kairhijenskih vozara kretali su se oko njih, proveravajući amove i zatežući konopce koji drže platnene pokrivke.

Masema je čekao, a Perin u tom trenutku ništa više nije želeo nego da mu odgrize ruku; ali onda je uočio zdepastu priliku Bazela Gila pored jednih taljiga i pošao prema njemu. S njim je bila Lini, umotana u tamni plašt, kao i Breana, koja je grlila oko pasa Lemgvina, Perinovog ogromnog slugu. Gazda Gil skide svoj šešir širokog oboda, otkrivši retku kosu začešljanu preko ćelavog mesta na glavi koje nije mogla da prekrije. Lini frknu i upadljivo okrenu glavu, izbegavajući da pogleda Perina, pretvarajući se da namešta kapuljaču. Osećala se na bes i strah. Gazda Gil se samo osećao na strah.

„Gazda Gile, vreme je da kreneš na sever“, reče mu Perin. „Kada stigneš do planina, sledi ih dok ne udariš na Džehanski put. Uz malo sreće, sustići ćemo te pre nego što stigneš do planina, ali ako se to ne bude desilo, pošalji Alijandrine sluge u Džehanu, a onda skreni istočno kroz prolaz, pa opet pođi na sever. U tom slučaju ćemo te sustići što brže možemo.“ To jest, ako njegove namere ne budu potpuno osujećene. Svetlosti, on je kovač a ne vojnik. Ali čak je i Tajli napokon popustila i rekla da mu je plan dobar.

„Ne mrdam odavde dok ne vidim da je Majgdin bezbedna“, reče Lini magli, glasa tankog ali gvozdenog. „I gospu, Failu, naravno.“

Gazda Gil protrlja glavu. „Milostivi, Lemgvin i ja smo mislili da bismo možda mogli da pomognemo. Gospa Faila nam mnogo znači, a Majgdin... Majgdin je jedna od nas. Razumem se u rukovanje mačem, kao i Lemgvin.“ Jedan mač bio mu je pripasan oko telesine, ali ako je za proteklih dvadeset godina uzeo mač u ruke, Perin je bio spreman da pojede čitav njegov predugački opasač. Breana još čvršće zagrli Lemgvina, ali taj krupni čovek potapša je po ramenu i spusti drugu ruku na balčak jednog kratkog mača. Magla mu je sakrivala lice puno ožiljaka i izguljene pesnice. On je krčmarski kavgadžija, mada je bez obzira na to dobar čovek, ali nije mačevalac.

„Gazda Gile, ti si moj šambajan“, odlučno mu odgovori Perin. „Tvoja je dužnost da vozare taljiga, konjušare i sluge odvedeš na bezbedno mesto. Tvoja i Lemgvinova. Sada kreći da se postaraš za to.“ Debeli čovek nevoljno klimnu glavom, a Breana tiho uzdahnu od olakšanja kada Lemgvin diže ruku do čela u znak poslušnosti. Perin je čisto sumnjao da je taj čovek mogao da čuje njen uzdah, bez obzira na to što ju je Lemgvin obgrlio i počeo da joj utešno šapuće.

Lini nije bila tako poslušna. Leđa ukočenih kao da ima u njima kolac, opet se obrati magli. „Ne mrdam odavde dok...“

Perin udari dlanom u dlan tako glasno da se ona prenu i iznenađeno ga pogleda. „Sve što ti ovde možeš jeste da navučeš kostobolju od ove vlage. To – i da pogineš, ako Šaidoima pođe za rukom da se probiju. Oslobodiču Failu. Oslobodiču Majgdin i ostale.“ Oslobodiče ih, ili če poginuti pokušavajući. Ali nema nikakve svrhe da to kaže, a ni razloga. Oni moraju da budu duboko ubeđeni da će ih slediti s Failom i ostalima. „Ti ideš na sever, Lini. Faila će se naljutiti na mene ako dopustim da ti se bilo šta desi. Gazda Gile, pobrini se da se vozi s tobom, makar morao da je zavežeš i ubaciš u taljige.“