Bodež snova

Arela odmahnu glavom i ustuknu za korak Ona je Tairenka i uprkos tome što je putovala sa Aes Sedai, i dalje je osećala nelagodu kada je reč o Moći ili o bilo čemu što ima ikakve veze s time. Ona pogleda glatki beli štap kao da je to zapravo crvena guja i obliznu usne. „Galina nas možda čeka. Možda se naljuti ako nas bude čekala predugo.“

„Lejsila, je li put i dalje čist?" upita Faila gurnuvši štap duboko u svoju kotaricu. Arela duboko uzdahnu, očigledno osećajući olakšanje što ne gleda tu stvar, ravno olakšanju koje je ranije osetila kada je videla Failu.

„Da“, odgovori Kairhijenka, „ali ne razumem zašto.“ I dalje je stajala tako da jednim okom može da viri iza dovratka. „Prvi gai'šaini trebalo bi da već dolaze po vodu.“

„Možda se nešto dogodilo u logoru“, pretpostavi Majgdin. Odjednom, lice joj poprimi sumoran izraz, a u ruci joj se nađe nož – grube drvene drške i iskrzanog ulubljenog sečiva.

Faila lagano klimnu. Možda su već pronašli Dairainu. Ona nije mogla da im kaže kuda su Faila i ostale otišle, ali možda je prepoznala neke od gai'šaina koji su je čekali. Koliko će oni izdržati ako Šaidoi počnu da ih ispituju? Koliko bi dugo Alvon izdržao ako bi počeli da ispituju Terila? „Bilo kako bilo, u vezi s time ne možemo ništa da učinimo. Galina će nas izbaviti.“

Svejedno, potrčaše kada izađoše iz gostionice, noseći kotarice ispred sebe i pokušavajući da zadižu duge odore tako da se ne sapliću o njih. Faila nije bila jedina koja se često osvrtala i spoticala. Nije bila sigurna da li jeste ili nije osetila olakšanje kada je naposletku ugledala gai'šaine koji na obramicama nose vedra i lagano idu glavnom gradskom ulicom. Svakako nije usporila.

Nisu morale daleko da trče. Za nekoliko trenutaka, sve više se osećao smrad nagorelog drveta, koji je iz ostatka Maldena iščileo. Južni kraj Maldena je ruševina. Stadoše na rubu razorenog dela grada i pomakoše se u jedan ugao tako da ih niko ne vidi sa ulice. Od mesta gde su stajale pa sve do južnog zida, skoro dve stotine koraka, jedna za drugom smenjivale su se ljušture od čađavih kamenih zidova, bez krovova, izmešane s hrpama nagorelih greda, s kojih su kiše sprale pepeo. Mestimično nisu preostale čak ni najdeblje grede. Tek je na južnoj strani te ulice bilo nekoliko građevina za koje bi se moglo reći da su čitave. Tu je požar koji se proširio nakon što su Šaidoi zauzeli grad konačno zaustavljen. Jedno šest zgrada bilo je bez krovova, mada su niži spratovi delovali nedirnuto, a dvostruko toliko bilo je pretvoreno u naherene hrpe crnih greda i napola spaljenih dasaka, koje kao da su bile na rubu rušenja.

„Tamo“, reče Majgdin, pokazujući istočno niz ulicu. Duga crvena tkanina vijorila se na povetarcu tamo gde je pokazala. Bila je privezana za jednu kuću koja je izgledala kao da će se svakog trena srušiti. Lagano joj prišavši, na tren spustiše kotarice na kaldrmu. Crvena tkanina opet se zavijori.

„Zašto je htela da se ovde nađemo?“, promrmlja Alijandra. „Ovo će se srušiti ako neko kine.“ Protrlja nos, kao da je od te reći dobila poriv za kijanjem.

„Zgrada je sasvim zdrava. Pregledala sam je“, začu se Galinin glas iza njih, a Faila se lecnu i munjevito osvrnu. Žena je koračala prema njima, očigledno iz jedne od zgrada koje nisu sklone rušenju na severnoj strani ulice. Nakon što ju je toliko vremena gledala sa onim opasačem i okovratnikom od zlata i granata, delovala je neobično bez njih. I dalje je nosila svoju belu svilenu odoru, ali to što ne nosi nakit bilo je ubedljivo. Galini nekako nije pošlo za rukom da obrne istinu naglavačke. Ona odlazi danas.

„Zašto ne u jednoj od zdravih zgrada?" htede da čuje Faila. „Ili ovde?“

„Zato što ne želim da me iko vidi s tim u rukama“, odgovori Galina prolazeći pored nje. „Zato što niko neće ni da pogleda šta je u toj ruševini. Zato što ja tako kažem.“ Prođe kroz ostatak dovratka, saginjući se ispod debele čađave krovne grede koja se iskosila preko otvora, pa smesta skrenu desno i pođe niz stepenište. „Ne odugovlačite.“

Faila se zgleda sa ostalim ženama. Sve je to više nego čudno.

„Ako će nas izvući odavde“, procedi Alijandra, ljutito dižući svoju kotaricu, „spremna sam da joj uručim tu stvar i u nužniku.“ Ali ipak je sačekala da Faila digne svoju kotaricu i povede.

Garave grede i pocrnele daske popadale su i nadnele se preko kamenog stepeništa koje je vodilo naniže, ali Galinin samouvereni ulazak okuražio je Failu. Ta žena ne bi sebe dovela u opasnost da bude živa zakopana ili smrvljena u trenutku kada se napokon dokopala onog štapa. Sunčevi zraci koji su se probijali kroz procepe u ruševini davali su dovoljno svetlosti da se vidi kako je podrum u dobrom stanju, uprkos varljivoj prirodi zgrade nad njim. Uz jedan kameni zid bila su naslagana velika burad, mahom garava i rastočena od vreline, što je govorilo da je ta zgrada nekada bila gostionica ili krčma – a možda i radnja nekog vinskog trgovca. Kraj oko Maldena proizvodio je velike količine osrednjeg vina.