Bodež snova

Majgdin je stajala pored svoje kotarice zračeči rešenošću, stisnutih zuba i odlučnog pogleda, ali Alijandrino lice bilo je ozareno osmesima.

„Pokušaj da ne izgledaš tako srećno“, reče joj Faila. Mokrozemski gai'šaini retko kada.se smeše, a nikada tako radosno.

Alijandra pokuša da prilagodi svoj izraz lica okolnostima u kojima se nalaze, ali svaki put kada bi odagnala osmehe s njega, oni bi se krišom vratili. „Danas bežimo“, odgovori. „Teško je da se ne smešim.“

„Prestaćeš da se smešiš ako te neka Mudra vidi i reši da otkrije zašto si toliko srećna.“

„Teško da ćemo sresti neku Mudru bilo među gai'šainskim šatorima, bilo u Maldenu“, smešeći se odgovori žena. Rešena ili ne, Majgdin klimnu u znak saglasnosti.

Faila diže ruke. Zapravo, uprkos Dairaini i ona se osećala malčice ushićeno. Danas beže.

Bain izađe iz šatora, pridržavajući šatorsko krilo da bi mogla da izađe i Čijad, koja je na leđima nosila u ćebe umotan zavežljaj, taman dovoljno veliki da se u njemu krije presamićena sitna žena. Čijad je snažna, ali morala je da se malčice nagne napred kako bi lakše nosila teret.

„Zašto je tako nepomična?“, upita Faila. Nimalo se nije bojala da su ubile Dairainu. Njih dve nepokolebljivo slede pravila po kojima gai'šaini žive, a njima je nasilje zabranjeno. Međutim, to ćebe kao da je bilo puno drva, sudeći po tome kako se uopšte ne mrda.

Bain joj tiho odgovori, a oči joj zaiskriše od smeha. „Pomazila sam je po kosi i kazala joj da ću biti veoma uznemirena ako budem morala da je povredim. Bila je to čista istina, ako se uzme u obzir koliko bi me to toha koštalo, čak i da je samo ošamarim.“ Čijad se zasmeja. „Rekla bih da je Dairaina Saigan pomislila kako joj pretimo. Mislim da će biti veoma tiha i nepomična dok je ne pustimo.“ Sva se tresla od nemog smeha. Aijelski smisao za to šta je smešno, a šta nije Faili je i dalje bio potpuna nepoznanica – ali zna da će njih dve biti žestoko kažnjene zbog toga. Pomaganje prilikom bekstva kažnjava, se jednako strogo koliko pokušaj bekstva.

„Imate moju zahvalnost“, reče im, „i ti i Čijad, od sada pa doveka. Imam veliki toh.“ Poljubi ovlaš Bain u obraz, zbog čega ta žena, naravno, pocrvene kao što joj je kosa crvena. Aijeli su u javnosti skoro preterano čedni – u nekim stvarima.

Bain baci pogled na Čijad i slabašni smešak pojavi joj se na usnama. „Kada budeš videla Gaula, reci mu da je Čijad gai'šain čoveku sa snažnim šakama, čoveku vatrenog srca. On će to razumeti. Moram joj pomoći da odnese naš teret na bezbedno mesto. Neka bi uvek našla vode i hlada, Faila Bašer.“ Ovlaš dodirnu Failu po obrazima vrhovima prstiju. „Jednoga dana, ponovo ćemo se sresti.“

Prišavši Čijad, ona prihvati jedan kraj ćebeta i njih dve žurno odoše noseći ga između sebe. Gaul će možda razumeti poruku, ali Faila je ne razume. Bar ne onaj deo o vatrenom srcu, a čisto sumnja da Manderikove ruke uopšte zanimaju Čijad. Tom čoveku smrdi iz usta, i počinje da se napija čim se probudi, ako ne ide u pohod ili u lov. Ali odlučno istisnu Gaula i Manderika iz misli i diže svoju kotaricu. Već su protraćile previše vremena.

Svitalo je, a gai'šaini počeše da se bude u sumanuto raznovrsnim šatorima blizu maldenskih zidina i da žure na neke poslove, ili bar da se pretvaraju kako nešto rade, ali niko nije obraćao pažnju na tri žene u belom koje nose kotarice prljavog rublja prema gradskim kapijama. Rublja za pranje kao da uvek ima, čak i za Sevanine gai'šaine. Mokrozemskih gai'šaina ima previše da bi ih Faila sve poznavala, ali nije videla nikog poznatog sve dok nije naletela na Arelu i Lejsilu, koje su se premeštale s noge na nogu noseći kotarice na ramenima. Viša od većine Aijela i tamnoputa, Arela je svoju crnu kosu šišala kratko kao Device i kada hoda koračala kao muškarac. Lejsila je bila niska, bleda i vitka, s crvenim trakama u kosi, koja nije bila mnogo duža od Areline. Koraci su joj bili skladni čak i u odori, a dok je nosila čakšire bokovi su joj se gotovo bezobrazno njihali. Ali njihovi uzdasi olakšanja bili su bezmalo istovetni.

„Mislile smo da se nešto desilo“, reče Arela.

„Ništa sa čime nismo mogle da izađemo na kraj“, odgovori joj Faila.

„Gde su Bain i Čijad?“, usplahireno upita Lejsila.

„Imaju druga posla“, reče joj Faila. „Ići ćemo same.“

Njih dve se zgledaše, pa opet uzdahnuše, ali ovoga puta tako da je bilo očigledno da ne osećaju nikakvo olakšanje zbog toga. Naravno da se Rolan neće mešati. Ne u njihovo bekstvo. Naravno da neće.

U gvožđe okovane maldenske kapije bile su širom otvorene, a krila pribijena uz granitne zidove. Tako su stajale otkad je grad pao. Široki gvozdeni okovi bili su smeđi od rđe, a šarke toliko zarđale da je možda bilo i nemoguće ponovo zatvoriti vrata. Sada su se u sivim kamenim kulama levo i desno od kapije gnezdili golubovi.

One su prve stigle, ili bar Faila nikoga nije mogla da vidi niz ulicu pred njima. Dok su prolazile kroz kapiju, izvadila je bodež iz džepa ušivenog u rukavu i uhvatila ga tako da joj je sečivo bilo pritisnuto uz zapešće, vrha okrenutog ka laktu.