Bodež snova

„Zaboravila sam da vratim knjigu na mesto“, reče glasom zvonkim kao zvonjava kristalnih zvonaca, pa se okrenu prema izlazu iz šatora. „Sevana će narediti da me istuku ako vidi da knjiga nije na svom mestu kada se probudi.“

„Laže“, zasikta Majgdin, a Dairaina jurnu da pobegne.

To beše sasvim dovoljno da ubedi Failu. Ona zgrabi ženu za kapuljaču i uvuče je nazad u šator. Dairaina zinu da vrisne, ali Alijandra joj zapuši usta rukom, pa njih tri oboriše ženu na pod zastrt tkaninom, preko koje su bila razbacana ćebad. Morale su sve tri da se potrude. Dairaina je bila mala, ali migoljila se kao zmija, pokušavajući da ih ogrebe i ugrize. Dok su je druge dve držale, Faila je izvadila drugi nož koji je sakrila – sasvim pristojan bodež sa hrapavom čeličnom drškom i sečivom dužim od njene šake, pa poče da seče jedno ćebe na trake.

„Kako si znala?“, upita Alijandra, upirući se da drži jednu Dairaininu ruku, pokrivajući joj pritom usta šakom i pazeći se da je ova ne ujede. Majgdin se pobrinula za ženine noge tako što je sela na njih, a drugu ruku joj zavrnula do plećaka. Dairaina se i dalje migoljila i otimala, mada bezuspešno.

„Mrštila se, ali lice joj je bilo glatko kada je progovorila. Jedva sam to razaznala. Da je zaista bila zabrinuta zbog toga što će dobiti batine, namrštila bi se još više, a ne bi prestala da se mršti.“ Zlatokosa žena nije bila baš umešna sobarica, ali jeste veoma pronicljiva.

„Ali zbog čega je postala sumnjičava?“

Majgdin slegnu ramenima. „Možda je neka od nas delovala iznenađeno, ili kao da oseća krivicu. Mada ne znam kako je išta mogla da primeti bez svetlosti.“

Ubrzo su vezale Dairainu tako što su joj vezale gležnjeve i zapešća jedne za druge iza leđa. Tako se neće migoljiti. Traku iscepanu od njene potkošulje natrpali su joj u usta i zavezali je još jednim parčetom ćebeta da bi joj onemogućavala da govori, tako da je samo stenjala. Okrenula je glavu da bi ih prostrelila pogledom. Faila joj nije lepo videla lice, ali ženin izraz mogao je da bude samo prek ili molećiv – a Dairaina moli samo Šaidoe. Koristila je svoj položaj Sevaninog gai'šaina kako bi se iživljavala nad gai'šainima koji to nisu, a ogovarala je one koji to jesu. Muka je u tome što ne mogu da je ostave tu. Neko bi svakog trenutka mogao da uđe i da ih pozove da služe Sevanu.

„Mogle bismo je ubiti i sakriti telo“, predloži Alijandra gladeći svoju dugu kosu. Raščupala se dok su se gušale.

„Gde?“, upita Majgdin, nameštajući prstima svoju kosu zlatnu kao sunce. Nimalo nije zvučala kao sobarica koja se obraća kraljici. Zatvorenici su ravnopravni u zatočeništvu, ili u suprotnom samo pomažu svojim dušmanima. Alijandri je bilo potrebno neko vreme da bi to shvatila. „To mora biti neko mesto na kojem je bar jedan dan neće pronaći. Sevana možda pošalje ljude za Galinom da nas vrate, samo ako posumnja da smo ubili njenu svojinu." Tu reč je ispunila svim mogućim prezirom. „A ne verujem Galini da ih jednostavno neće pustiti da nas vrate.“ Dairaina opet poče da se otima i da stenje najjače do tada. Možda je ipak rešila da preklinje.

„Nećemo je ubiti“, reče im Faila. Nije ni gadljiva na krv, ni milosrdna. Zapravo, nigde ne bi mogle da sakriju telo na dovoljno dugo vremena, a da budu sigurne da ga niko neće pronaći – to jest, nema nijednog takvog mesta do kojeg bi mogle neprimećeno stići. „Bojim se da su se naši planovi upravo malčice izmenili. Sačekajte ovde.“