Bodež snova

Ostale žene učiniše slične pokrete, mada ne tako vesto. Bez Bain i Čijad, i nadajući se da će Rolan i njegovi prijatelji biti zauzeti drugim stvarima, moraće same sebe da štite. Malden nije tako opasan za ženu – za ženu koja je gai’šain; Šaidoi koji pokušavaju da se iživljavaju na svojima brzo nastradaju – nije opasan koliko deo tabora u kojem su Šaidoi, ali dešavalo se da žene i tu budu napadnute, a ponekad su to radile čak i skupine muškaraca. Svetlost dala da i ako budu napadnute, da ih napadnu samo jedan ili dvojica. Jednog ili dvojicu možda bi i mogle da iznenade i ubiju pre nego što shvate da ovi gai’šaini imaju zube. Ako ih bude više od dvojice, učiniće šta budu mogle, ali aijelski tkač ili grnčar opasan je kao većina uvežbanih oružnika. Bez obzira na to što nose kotarice, hodale su na prstima, sve vreme se osvrćući, spremne za beg.

Taj deo grada nije bio spaljen, ali delovao je pusto. Slomljeno posuđe i razna grnčarija krčkali su im pod mekim belim čizmama. Komadići odeće, sasečene s muškaraca i žena koji su postali gai'šaini, i dalje su bili razbacani po sivoj kaldrmi. Te jadne rasečene krpe najpre su ležale u snegu, a onda duže od mesec dana na kiši, tako da je čisto sumnjala da bi ih sada i prosjaci pokupili. Tu i tamo behu dečje igračke, drveni konjić ili lutka s koje je boja počela da se ljušti – one su ispale deci kojoj je bilo dozvoljeno da pobegnu, baš kao i veoma starima, bolesnima i nejakima. Zgrade od drveta ili kamena, krovova pokrivenih šindrom, podignute duž ulice zjapile su tamo gde su bila vrata i prozori. Skupa sa svime što su Šaidoi smatrali vrednim ili korisnim, grad je bio očišćen od sve i jednog komada drveta koji se lako mogao otkačiti, a grede je poštedelo samo to što je lakše bilo šeći ogrev u šumama oko grada. Ti zjapeći otvori podsećali su Failu na očne duplje u lobanjama. Bezbroj puta je prošla tom ulicom, ali toga jutra te lobanje kao da je gledaju. Sva se naježila.

Na pola puta preko grada osvrnula se prema kapiji, ne više od stotinu pedeset koraka iza nje. Ulica je trenutno još bila prazna, ali ubrzo će se prvi u belo odeveni muškarci i žene pojaviti sa svojim vedrima za vodu. Nošenje vode je posao koji počinje rano i traje čitav dan. Sada moraju da požure. Skrenuvši u jednu uzaniju poprečnu ulicu, zakorača žustrije, mada joj je tako bilo teže da nosi kotaricu. Ostalima mora da je takođe bilo teško, ali nijedna se nije požalila. Moraju da se sklone s vidika pre nego što se ti gai'šaini pojave. Nijedan gai'šain koji uđe u grad nema nikakvog razloga da skreće s glavne ulice dok ne stigne do cisterne ispod tvrđave. Ako neko bude hteo da se umilostivi Šaidoima, ili ako se nekome samo omakne nesmotrena reč, mogao bi naterati Šaidoe da dojure u grad loveći ih, a iz grada je izlaz samo jedan, ako se zanemari penjanje na zidove i skakanje na zemlju s visine od deset stopa, uz nadu da niko neće polomiti noge.

Stigavši do gostionice – kamene trospratnice sada praznih prozora na kojoj više nije bilo natpisa – ulete u trpezariju, a za njom smesta uđoše i ostale. Lejsila spusti kotaricu i pribi se uz dovratak kako bi motrila na ulicu. Ta prostorija, s tavanicom ispod koje su se pružale ogoljene grede, beše ispražnjena sve do prašnjavog patosa, a sa ognjišta su nedostajale rešetke, žarači i mašice. Sa stepeništa u zadnjem delu prostorije bila je skinuta ograda, a s dovratka koji vodi u kuhinju vrata. Kuhinja je bila jednako prazna. Proverila je. Šerpe, noževi i kašike su korisni. Faila spusti kotaricu na pod i požuri do stepeništa. Bilo je izdržljivo, napravljeno od debelih dasaka i sazdano da traje pokolenjima. Rušenje tog stepeništa bilo bi skoro jednako teško koliko rušenje čitave kuće. Pružila je ruku ispod njega i stala da pipa po vrhu širokog spoljnog potpornog stuba i šaka joj se na kraju sklopi oko kao zapešće debelog štapa, pomalo staklastog na dodir. Nije mogla da nađe bolje skrovište, jer niko ne bi mogao imati nikakav razlog da pretražuje to mesto, ali iznenadila se kada je shvatila da sve vreme nije smela da diše.

Lejsila ostade pored dovratka, dok ostale bez kotarica požuriše do Faile.

„Napokon“, kaza Alijandra, bojažljivo dodirujući štap vrhovima prstiju. „Cena naše slobode. Šta je to?“

„Angreal“, odgovori Faila, „ili možda ter’angreal. Ne znam sigurno – samo znam da ga Galina silno želi, tako da mora biti ili jedno ili drugo.“

Majgdin smelo uhvati štap. „Može biti ijedno i drugo“, promrmlja. „Često zrače čudnim osećajem. Bar mi je tako rečeno.“ Tvrdila je da nikada nije bila u Beloj kuli, ali Faila u to nije bila uverena kao nekada. Majgdin može da usmerava, ali tako slabašno i uz toliki napor da Mudre nisu smatrale da je imalo opasno pustiti je da se slobodno šeta. Pa, onoliko slobodno koliko su to gai'šaini. Možda poriče da je bila u Kuli zato što se stidi. Faila je čula da žene koje su izbačene iz Kule zato što nisu mogle da postanu Aes Sedai ponekad poriču da su tamo uopšte i išle, kako bi sakrile svoj neuspeh.