Bodež snova

Izletevši napolje, gde je nebo već počelo da poprima bisernu boju, videla je zbog čega je Dairaina bila sumnjičava. Bain i Čijad bile su tu u svojim jednostavnim belim odorama, kao što je dogovoreno, da ih otprate do mesta gde će biti sastanak. Rolan i njegovi prijatelji možda još nisu završili sa doručkom – nada se da nisu; oni bi mogli da naprave neku glupost i sve upropaste – a Bain i Čijad dobrovoljno su se javile da zaustave svakog muškarca koji bude pokušao da ih omete. Nije mogla naterati sebe da ih pita kako to nameravaju. Neke žrtve zaslužuju da budu sakrivene velom tajnosti – i zaslužuju svu moguću zahvalnost. Dve gai'šainke s pletenim kotaricama možda nisu bile dovoljne da pobude sumnjičavost u Kairhijenjanki, ali njih tridesetoro ili četrdesetoro, koji su se gurali u uzanoj blatnjavoj uličici što je vodila između gai'šainskih šatora – jesu. Aravinino punačko lice gledalo ju je ispod bele kapuljače, kao i Lusarino prelepo. Alvon je bio tu sa svojim sinom Terilom, i njih dvojica su bili odeveni u blatnjave odore od šatorskog platna, a tu su bili i Alejnija, dežmekasta kujundžijka iz Amadicije, u prljavoj odori od grubog belog platna; Dormin, zdepasti obućar iz Kairhijena; Korvila, vitka tkalja baš iz Altare i... Ni deseti deo onih koji su joj se zavetovali, ali toliko veliko okupljanje gai’šaina i u kamenu bi pobudilo sumnjičavost. Bar kada se tome doda činjenica da su njih tri obučene. Dairaina je verovatno već čula ko je tog jutra pozvan kod Sevane. Kako li su saznali da ona danas odlazi? Sada je već prekasno da brine zbog toga. Da iko od Šaidoa zna za to, sve tri bi već bile izvučene iz šatora.

„Šta tražite ovde?“, odlučno htede da čuje.

„Hteli smo da te ispratimo, milostiva“, objasni joj Teril svojim grubim i jedva razgovetnim naglaskom. „Dobro smo pazili da dolazimo po jedno ili po dvoje.“ Lusara srećno klimnu glavom, a ona nije bila jedina koja je to činila.

„Pa, možemo da se pozdravimo sada“, odlučno odgovori Faila. Nema potrebe da im kaže da su joj umalo upropastili bekstvo. „Dok se ne vratim po vas.“ Ako njen otac ne bude hteo da joj da vojsku, daće joj Perin. To će osigurati njegovo prijateljstvo s Random al’Torom. Svetlosti, gde je on? Ne! Mora da se raduje zbog toga što je još nije sustigao, što nije poginuo pokušavajući da se ušunja u tabor i da je izbavi. Mora da se raduje, a ne da misli o tome šta ga to zadržava. „A sada se razilazite pre nego što vas neko vidi i odjuri da nas oda. I nikome ne pričajte o ovome.“ Njeni poklonici su sigurni, u suprotnom bi ona već bila u lancima, ali među gai'šainima ima previše ljudi koji su kao Dairaina – i to ne samo među Kairhijenjanima koji su dugo u zarobljeništvu. Neki ljudi prirodno počnu da se ulizuju gde god da su.

Oni krenuše da se klanjaju, padaju u naklone ili pozdravljaju dodirujući se po čelu, kao da niko ne može da ih vidi, pa se tužno raštrkaše. Zaista su očekivali da će je gledati kako odlazi! Nije imala vremena da ga traći na razdraženost. Požurivši do Bain i Čijad, na brzinu im objasni šta se desilo u šatoru.

Njih dve se zgledaše kada je završila, pa spustiše kotarice da bi oslobodile prste za govor znakovima koji koriste Device. Skrenula je pogled da im ne bi gledala u šake, budući da su očigledno želele da pričaju nasamo. Svejedno ne bi mnogo toga razumela. Prsti su im se veoma brzo kretali. Plamenokosa Bain, tamnoplavih očiju, bila je skoro pola šake viša od nje, a sivooka Čijad tek za prst. One su bliske prijateljice, ali njih dve su usvojile jedna drugu, tako da su sada prvosestre, a ta je veza jača od ma kog prijateljstva.

„Pobrinućemo se za Dairainu Saigan“, naposletku reče Čijad. „Ali to znači da ćeš morati sama u grad.“

Faila uzdahnu, ali tu nema pomoći. Možda se Rolan jeste već probudio. Možda je već gleda. On kao da se uvek niotkuda pojavi kada joj je potreban. Začelo se ne bi mešao u njen odlazak, ne nakon što joj je obećao da će je on povesti kada bude odlazio. Ali on i dalje gaji nade, sve dok je ona u belom. On i njegove igre s ljubljenjem! Možda će hteti da je još malo zadrži u gai'šainskoj odori. Kada muškarci hoće da pomognu, uvek misle da se to može samo kako oni hoće i nikako drugačije.

Bain i Čijadu uđoše u šatorčić, a Alijandra i Majgdin izađoše. Unutra zaista nema dovoljno prostora za petoro. Majgdin obiđe šator i vrati se s kotaricom istom kakvu su druge žene nosile. Prljave gai'šainske odore štrčale su iz sve tri kotarice, tako da je izgledalo kao da je u njima rublje za pranje, ali ispod tih odora bile su haljine koje skoro da su im pristajale, jedno sekirče, praćka, vrpce za pravljenje zamki, kremen i kresivo, brašno, proso, pasulj, so i kvasac, kao i nekoliko novčića koje su uspele da nađu – sve što će im biti potrebno da krenu na zapad i nađu Perina. Galina će ih izvesti iz tabora, ali ko zna u kom će ih pravcu „posao Aes Sedai“ odvesti. Moraće od samog početka biti samodovoljne. Failu ne bi nimalo iznenadilo da ih Aes Sedai ostavi čim bude mogla.