Bodež snova

Mirela odsečno klimnu i ustade, pa krenu da razvezuje pojas svoje odore. „Mislim da bi najbolje bilo da ostavimo Zaštitnike. Oni za ovo neće biti potrebni.“ Još dublje poseže u Izvor, već iščekujući šta će se dogoditi.

„Ne!“, odbrusi Sijuan i lecnu se kada joj se češalj zakači za kosu. Ponekad se nosi mišlju da se ošiša kraće od Karlinje, čisto da bi joj bilo lakše da je održava, ali Garet joj je pohvalio kosu, rekavši kako mu se mnogo dopada to što joj pada do ramena. Svetlosti, zar čak ni tu ne može da pobegne od tog čoveka? „Egveni neće biti suđeno i nije u dubokim ćelijama. Nije htela da mi kaže gde je drže, niti bilo šta drugo sem da je neprekidno čuvaju. I naredila je da se ne sme pokušati njeno spasavanje u kom bi učestvovale sestre.“

Ostale žene zgranuto su je gledale, potpuno neme. Zapravo, i sama se zbog toga raspravljala sa Egvenom, ali potpuno uzaludno. To jeste bilo naređenje, koje je izdala Amirlin Tron u punoj opremi.

„To što govoriš je nerazumno“, naposletku kaza Karlinja. Glas joj beše hladan, lice spokojno, ali šakama je neprestano potpuno nepotrebno gladila izvezenu belu suknju. „Ako mi zarobimo Elaidu, sudićemo joj i vrlo verovatno umiriti je.“ Ako. Njihove sumnje i strahovi nisu se smirili. „Budući da je ona uhvatila Egvenu, začelo će učiniti to isto. Nije mi potrebna Beonin da mi kaže šta s tim u vezi piše u zakonu.“

„Šta god ona želela, mi je moramo izbaviti!“ Šerijamin glas beše gorljiv koliko je Karlinjin bio hladan, a njene zelene oči besno su bleštale. Šake stisnute u pesnice grabile su suknju. „Začelo ne shvata u kakvoj je opasnosti. Mora da je zatečena. Je li ti dala ikakve naznake gde je drže?“

„Sijuan, ne pokušavaj da kriješ išta od nas“, odlučno joj reče Mirela. Njene oči kao da su bile u plamenu, i zategla je svileni pojas još čvršće kako bi naglasila svoje reči. „Zašto bi krila gde se nalazi?“

„Iz straha od onoga što ti i Šerijam predlažete.“ Dižući ruke od kose zamršene od vetra, Sijuan baci češalj na sto. Ne može da se češlja i da očekuje da će one obraćati pažnju na to što im priča. Moraće da bude raščerupana. „Mirela, ona je pod stražom. Čuvaju je sestre. One je se neće tako lako odreći. Ako pokušamo da je izbavimo, Aes Sedai će poginuti od ruke drugih Aes Sedai jednako sigurno kao što se srebrozube mreste u tršćaku. To se desilo jednom, ali više nikada ne sme, ili će nestati sva nada da će se Kula mirno ujediniti. Stoga neće biti pokušaja spasavanja. A zašto je Elaida odlučila da joj ne sudi – ne znam.“ Egvena je bila nejasna u vezi s tim, kao da to ni sama nije razumela. Ali činjenice joj je jasno stavila do znanja i to nisu bile tvrdnje koje bi iznela da u njih nije potpuno sigurna.

„Mirno“, promrmlja Šerijam i opet sede na ležaj. U tu reč ulila je svu gorčinu ovog sveta. „Je li uopšte bilo izgleda za to otpočetka? Elaida je ukinula Plavi ađah! Kakvih to izgleda za mir ima?“

„Elaida ne može tek tako da se reši čitavog ađaha“, promrmlja Morvrin, kao da to ima ikakve veze s bilo čim. Potapša Šerijam po ramenu, ali ta žena plamene kose nadureno smače njenu dežmekastu ruku sa sebe.

„Uvek ima izgleda“, odgovori Karlinja. „Luke su zaprečene, čime je naš položaj osnažen. Pregovarači se sastaju svakoga jutra...“ Uzemireno ućutavši, nasu sebi šoljicu čaja i iskapi je dopola a da nije dodala med. Zatvaranje luka verovatno će samo po sebi okončati pregovore, mada nije ni izgledalo kao da ti pregovori nekuda vode. Hoće li ih Elaida uopšte nastaviti kada se dočepala Egvene?

„Ne razumem zašto Elaida neće da se Egveni sudi“, kaza Morvrin, „budući da je osuda sasvim sigurna, ali ostaje činjenica da je ona zatočena.“ Nije bila uzavrela kao Šerijam ili Mirela, niti hladna kao Karlinja. Jednostavno je izlagala činjenice, premda pomalo stisnutih usana. „Ako neće da joj sude, onda nesumnjivo nameravaju da je slome. Pokazala se snažnijom ženom nego što sam isprva mislila, ali nijedna žena nije dovoljno snažna da se odupre Beloj kuli kada Kula reši da je slomi. Moramo uzeti u obzir posledice koje će nastupiti ako je ne izvučemo odatle na vreme.“

Sijuan odmahnu glavom. „Morvrin, neće je čak ni išibati. Ni ja ne razumem zašto, ali teško da bi nam rekla da je ostavimo ako misli da će je mučiti...“

Ona ućuta u trenu kad se šatorsko krilo na ulazu rastvori i Lelejna Akaši uđe u šator, šala plavih resa prebačenog preko ruku. Šerijam ustade, mada nije trebalo; Lelejna jeste Predstavnica, ali Šerijam je Čuvarka. Mada, Lelejna je bila upečatljiva u somotskoj haljini s plavim prugama, iako je vitka – bila je otelotvorenje dostojanstva i zračila ugledom i uticajem naizgled nikad većim nego te noći. Svaka dlaka bila joj je na svom mestu, kao da ulazi u Dvoranu nakon što se dobro naspavala.

Sijuan krenu ka stolu i uze ibrik, kao da čeka. U tom društvu to bi obično bila njena uloga, da sipa čaj i da progovara samo kada je pitaju za mišljenje. Ako ne bude pričala, možda će Lelejna brzo završiti sa ostalima i otići a da je i ne pogleda dvaput. Ta žena je retko kada uopšte i gleda.