Bodež snova

Naposletku se kroz redak niz stabala pojaviše redovi povezanih konja i kola oko logora Aes Sedai, a ona uzdahnu od olakšanja i povuče uzde što je snažnije mogla. Da bi se konj zaustavio u tolikoj brzini, začelo je potrebno da se snažno povuče. Noćni Ljiljan zaista stade, ali tako naglo da bi joj preletela preko glave da se kobila nije istovremeno propela. Razrogačenih očiju, držala se konju za vrat sve dok se naposletku opet nije sa sva četiri kopita spustio na zemlju. Ali i još neko vreme nakon toga.

Tada shvati da je i Noćni Ljiljan zadihana. Zapravo, bori se za dah. Nije osećala nikakvo sažaljenje. Ta glupa životinja pokušala je da je ubije, baš kao što to konji rade! Bio joj je potreban trenutak da se pribere, ali onda je namestila plašt, pa prikupila uzde i laganim korakom poterala kobilu pored kola i dugih vezova konja. Senoviti ljudi kretali su se u tami među konjima, nesumnjivo konjušari i potkivači koji su se starali o vidno uznemirenim životinjama. Sada je i kobila bila krotkija. Zaista, to nije tako strašno.

Ulazeći u logor, oklevala je svega na tren pre nego što je prigrlila saidar. Neobično je misliti o logoru punom Aes Sedai kao o opasnom mestu, ali ipak su tu dve sestre umorene. Uzevši u obzir okolnosti pod kojima su poginule, deluje joj malo verovatno da će je samo držanje Moći spasti ako se bude ispostavilo da je ona sledeča meta, ali saidar joj bar daje privid bezbednosti. Samo da ne zaboravi kako je ipak reč samo o prividu. Trenutak kasnije, izatka tokove Duha koji će sakriti njenu sposobnost i blistanje Moći. Naposletku, nema nikakvog razloga da obznanjuje svoje pristustvo.

Čak i u to doba, dok je mesec bio nisko na zapadu, nekoliko ljudi šetalo se drvenim pločnicima, služavke i težaci koji žure da završe svoje okasnele poslove. Ili bi možda bolje bilo reći – rane poslove. Većina šatora, skoro svih mogućih oblika i veličina, bila je zatamnjena, ali nekoliko većih šatora sjajilo se od svetlosti svetiljki ili sveća. Pod tim okolnostima, to i nije bilo iznenađujuće. Oko svakog osvetljenog šatora, ili ispred njega, bili su okupljeni muškarci. Zaštitnici. Niko drugi ne bi mogao da stoji tako nepomično da izgleda kao da se stapa s tamom, naročito ne po tako hladnoj noći. Budući ispunjena Moći, razaznavala je i druge, stopljene sa senkama zahvaljujući svojim zaštitničkim plaštovima. To i nije iznenađivalo, kada se umorene sestre saberu sa onim što im njihove veze prenose od njihovih Aes Sedai. Pretpostavljala je da je više sestara taman spremno da počupa sebi kosu – ili nekome drugom. Primetili su je, okrećući glave da je pogledom slede dok je lagano jahala smrznutim izrovarenim ulicama, tragajući.

Naravno, Dvorana mora biti obaveštena, ali pre toga neke druge moraju da čuju šta se dogodilo. Po njenoj proceni, te su daleko sklonije da učine nešto... prenagljeno. A sasvim moguće pogubno. Dale su zavete, ali pod pritiskom, i to ženi koju sada smatraju mrtvom. Što se Dvorane tiče, većeg dela Dvorane, one su zakucale svoj barjak za jarbol kada su prihvatile mesto Predstavnice. Nijedna od njih neće skočiti dok ne bude veoma, veoma sigurna gde će se dočekati na noge.

Šerijamin šator je bio premali za ono što je bila sigurna da će zateći, a sem toga i zamračen, koliko je u prolazu primetila. Doduše, čisto sumnja da je ta žena unutra i da spava. Morvrinin šator je dovoljno veliki da u njemu bez guranja spavaju četiri čoveka, i mogao bi poslužiti da u njemu ima mesta od svih onih knjiga koje je Smeđa uspela da nakupi za vreme marša, ali i on beše mračan. Međutim, ispostavilo se da je njen treći izbor dobar ulog, pa je zauzdala Noćni Ljiljan podalje od njega.

Mirela je u logoru imala dva šatora, jedan za sebe i jedan za svoja tri Zaštitnika – tri koja sme da prizna – a njen je jarko blistao i iza zakrpljenih platnenih zidova videli su se obrisi žena kako se kreću. Tri ni po čemu slična čoveka stajala su na prilazu šatoru – videlo se da su Zaštitnici po tome što su nepomični – ali na trenutak ih je zanemarila. O čemu li to unutra pričaju? Sigurna da je to uzaludno, svejedno je izatkala Vazduh sa samo trunčicom Vatre; njeno tkanje dodirnu šator i udari u prepreku protiv prisluškivanja. Naravno, izvrnutu te stoga nevidljivu za nju. Pokušala je to samo zbog mogućnosti da su nesmotrene. S obzirom na sve tajne koje moraju da kriju, bila je to mala mogućnost. Senke iza platna sada su nepomično stajale. Dakle, znaju da je neko pokušao da ih prisluškuje. Ostatak puta prejahala je pitajući se o čemu su razgovarale.