Dve Zemlje

Tako je sagarađeno postrojenje za kvantne kompjutere. Ponter i Adikor su i dalje imali problem sa jednim neočekivanim izvorom dekoherencije — električnim pražnjenjima koja je izazivao pritisak u stenama koje su se nalazile na toliko velikoj dubini. Međutim, Adikor je verovao da je uspeo da reši ovaj problem i trebalo je da tog dana ponovo pokušaju, faktorišući broj koji je bio veći od svih sa kojim su već pokušavali.

Lebdeći autobus dovezao je Pontera i Adikora do ulaza u rudnik. Bio je divan letnji dan, s nebom svetlo plave boje, baš onakav kakav je Ponterov Pratilac rekao da će biti. Ponter je mogao da oseti miris polena u vazduhu i da čuje žalostive krike ptice gnjurac na jezeru. U ostavi je odabrao jedan štitnik za glavu i pričvrstio ga na ramena, tako da dva po dijagonali ukrštena držača pridržavaju ravnu ploču tako da ona stoji kao neka vrsta ispusta nad njegovom glavom. I Adikor je stavio svoj štitnik.

Lift na ulazu u rudnik bio je cilindričnog oblika. Dva fizičara ušla su u njega i Ponter je nogom pritisnuo dugme za pokretanje.

Lift je započeo svoje dugo spuštanje.

Ponter i Adikor su izašli iz lifta i krenuli dugim hodnikom ka svojoj kvantno-kompjuterskoj laboratoriji. Ona je, naravno, bila sagrađena u delu rudnika u kojem nije bilo dragocenog metala. Išli su ćuteći, u opuštenoj i prijatnoj tišini kakva vlada između dva čoveka koji se poznaju izuzetno dugo.

Najzad su stigli do laboratorije. Činile su je četiri prostorije. Prva je bila majušna odaja u kojoj su jeli; naime, nije imalo nikakvog smisla da se voze liftom celim dugim putem natrag do površine zemlje samo radi obroka. Druga prostorija je bila toalet; dole nije bilo vodovoda, pa su sve otpadne materije morale da se svakog dana iznose napolje. Treća prostorija bila je kontrolna soba u kojoj su se nalazile gomile instrumenata i radni stolovi. Poslednja prostorija bila je jedina velika i bila je to ogromna kompjuterska komora, koja je bila veća od kuće u kojoj su Ponter i Adikor živeli.

Uobičajeni cilj kada se prave kompjuteri je da oni budu što manji; na taj način su vremenska iskrivljenja koja je izazivala brzina svetlosti svođena na najmanju moguću meru. Međutim, Ponterova i Adikorova kvantno-kompjuterska mreža bila je zasnovana na korišćenju kvantno isprepletanih protona kao registara i morao je da postoji način da se uoči razlika između reakcija koje se javljaju simultano zbog ove njihove isprepletanosti i onih koje se javljaju kao rezultat normalne komunikacije brzinom svetlosti između dva protona. Najjednostavniji način da se to učini bio je da se stvori izvesna udaljenost između registara tako da vreme koje je potrebno svetlosti da pređe razmak između dva registra bude moguće lako izmeriti. Stoga su protoni držani unutar magnetno nepropustljivih stubova poredanih na određenom razmaku po celoj komori.

Ponter i Adikor su skinuli svoje štitnike za glavu i ušli u kontrolnu sobu. Adikor je bio praktičar: on je bio taj koji je pronalazio načine da primeni u oblasti softvera i hardvera Ponterove ideje. Seo je za konzolu i počeo da prolazi kroz rutinski postupak neophodan za pokretanje kvantno-kompjuterske mreže. „Koliko još pre nego što budemo spremni?“ — pitao je Ponter.

„Još pola-desetine“, odgovorio je Adikor. „I dalje imam problem sa stabilizacijom registra 69.“

„Da li misliš da će uspeti?“ — pitao je Ponter.

„Ja?“, reče Adikor. „Sigurno.“ Nasmešio se. „Naravno, isto to sam rekao i juče i prekjuče i pre tri dana.“

„Večiti optimista“, odvratio je Ponter.

„Ej“, rekao je Adikor, „kada se stigne ovoliko daleko, nema gde dalje da se ide sem gore.“

Ponter se nasmejao, a onda je prošao kroz lučni prolaz i ušao u prostoriju gde su jeli da bi uzeo tubu s vodom. Nadao se da će današnji eksperiment uspeti. Trebalo je da uskoro bude održano Savetovanje sedokosih i on i Adikor će morati da ponovo objasne kako svojim radom doprinose društvu. Naučnici su obično dobijali odobrenje za ono što predlože — naime, svako je mogao da jasno vidi koliko se zahvaljujući nauci poboljšao život svih — ali, ipak, uvek je predstavljalo veće zadovoljstvo ako možeš da podneseš izveštaj o pozitivnim rezultatima koje si postigao.

Ponter je zubima skinuo plastični poklopac sa tube s vodom i progutao je nekoliko gutljaja hladne tečnosti. Zatim se vratio u kontrolnu sobu, seo za sto i počeo da čita sa lepeze svetlozelenih listova od tanke plastike, pregledajući zabeleške koje je načinio prilikom njihovog poslednjeg pokušaja, povremeno ispijajući po koji gutljaj vode. Bio je leđima okrenut Adikoru koji je bio zaokupljen kontrolama na suprotnom kraju male prostorije. Glavni zid prostorije bio je uglavnom od stakla i kroz njega je mogla da se vidi velika kompjuterska komora, čija je tavanica bila postavljena više, a pod niže, od onih u ostalim prostorijama.