Dve Zemlje

Osim toga, njih dvojica su predstavljala dobar spoj i u drugim stvarima. Adikor je voleo rano jutro; u novi dan bi uvek orno jurnuo i uživao je u tome da priprema kupku. Ponter je postajao sve življi kako bi dan odmicao; on je uvek spremao večernji obrok.

Voda je i dalje tekla iz mlaznice; Ponter je voleo da sluša taj zvuk, taj hrapavi šum koji se čuo u pozadini. Zadovoljno je uzdahnuo i sišao s kreveta, osetivši kako mu mahovina koja je rasla po podu golica stopala. Zatim je prišao prozoru i, uhvativši ručice na tankoj metalnoj ploči, povukao kapak učvršćen magnetima za prozorski okvir. Onda je podigao ruku iznad glave i namestio kapak u njegov položaj za dan, zakačivši ga za metalnu ploču postavljenu na tavanici.

Kroz grane drveća videlo se Sunce kako se uzdiže na nebu. Svetlost zaslepi Pontera i on saže glavu, približivši vilicu grudima, tako da mu dvostruki istureni luk iznad obrva zaštiti oči. Napolju je jedan jelen pio vodu iz potoka udaljenog tri stotine koraka. Ponter je ponekad odlazio u lov, ali nikada nije lovio u stambenim delovima grada; ovaj jelen je znao da nema od čega da strahuje — bar ne ovde, i ne od ljudskih bića. U daljini je Ponter mogao da vidi svetlucanje solarnih ploča postavljenih na zemljištu pored susedne kuće.

Ponter glasno reče: „Hak“, obraćajući se svom Pratiocu, ugrađenom implantu, imenom koje mu je sam dao, „kakva je vremenska prognoza?“

„Biće prilično prijatno“, odgovorio je Pratilac. „Najviša temperatura biće 16 stepeni, a najniža, večeras, 9.“ Pratilac je govorio ženskim glasom. Ponter ga je nedavno — sada je shvatao koliko je to bilo glupo — reprogramirao tako da je Pratilac mogao da iskoristi snimak Klastinog glasa, uzet iz njene arhive alibija, kao osnovu za svoj novi glas. Ponter je verovao da će se osećati manje usamljeno ako bude mogao da čuje njen glas, ali, umesto toga, osetio bi kako mu se srce steže svaki put kada bi implant progovorio.

„Nema šanse da će pasti kiša“, nastavio je Pratilac. „Vetar duva brzinom od osamnaest hiljada koraka po desetini-dana.“

Ponter je klimnuo glavom; implantovi skeneri mogli su da lako registruju ovaj pokret.

„Kupatilo je spremno“, začuo je Adikorov glas iza sebe. Ponter se okrenuo i video kako Adikor lagano ulazi u bazen kružnog oblika napravljen u udubljenju na podu. Pokrenu je mešalicu i voda je počela da vri svuda oko njega i onda je Ponter — nag, kao što je to bio i Adikor — krenuo ka bazenu i skliznuo unutra. Adikor je voleo topliju vodu nego Ponter; na kraju su se dogovorili da temperatura vode bude 37 stepeni — ista kao što je temperatura tela.

Ponter je, koristeći golbas četku i svoje dlanove oprao delove Adikorovog tela koje on ili nije mogao sam da dohvati ili je više voleo da to učini Ponter. Zatim je Adikor pomogao Ponteru da se opere.

Bilo je mnogo vlage u vazduhu; Ponter je duboko udahnuo, puštajući vlažan vazduh da mu ispuni sinusne šupljine. Pabo, Ponterov veliki pas smeđo-crvenkaste dlake uđe u sobu. Ona nije volela da se kvasi, pa se zaustavila na nekoliko koraka od bazena. Ali, bilo je jasno da želi da dobije hranu.

Ponter je uputio Adikoru pogled koji je značio: „Šta se tu može?“ i izvukao se iz bazena, dok je sa njega kapala voda po prostirci od mahovine. „U redu, devojčice“, rekao je. „Sačekaj samo da se obučem.“

Zadovoljna što je on shvatio šta ona želi, Pabo je izašla iz sobe. Ponter se udaljio od bazena za kupanje i uzeo gajtan za brisanje. Uhvativši ga za obe ručke, trljao se njime vukući ga s jedne na drugu stranu leđa, a zatim ga je držao za jednu ručku dok je brisao ruke i noge. Ponter se, zatim, pogledao u četvrtastom ogledalu koje je bilo okačeno iznad bazenčića za pranje i koristeći svoje raširene prste, proverio je da li mu je kosa nameštena tako da je podeljena tačno na sredini.

Hrpa čiste odeće stajala je u jednom uglu sobe. Ponter je otišao do nje i počeo da razmatra šta da izabere. U normalnim okolnostima nije mnogo vodio računa o tome šta oblači, ali ako on i Adikor danas budu imali uspeha, jedan od Egzibicionista bi mogao da dođe da ih vidi. Ponter je, napokon, izabrao košulju boje uglja, navukao je na sebe i zakopčao kopče na ramenima, zatvarajući tako široke otvore na gornjem delu rukava. Dobro je učinio što je izabrao ovu košulju, pomislio je. Naime, dobio ju je na poklon od Klast.

Izabrao je i pantalone i obukao ih, uguravši svako stopalo u vrećasti deo koji se nalazio na kraju svake nogavice. Zatim je zategao kožni kaiš na članku i pritegao vezice na stopalima, tako da mu bude udobno.

Adikor je upravo izlazio iz bazena za kupanje. Ponter je bacio pogled na njega, a zatim pogledao displej-ploču na svom Pratiocu. Zaista moraju da krenu; uskoro će stići lebdeći-autobus.

Ponter je krenuo u glavnu sobu. Pabo istog trena potrča ka njemu. Ponter se sagao i počeo da je češe po glavi. „Ne brini, devojčice“, rekao je, „nisam zaboravio na tebe.“