Dve Zemlje

Meri je ugasila svetla u laboratoriji; jedna od neonskih šipki je zatreperila nekoliko puta pre nego što se ugasila. Zatim je zaključala vrata i krenula hodnikom koji se pružao duž drugog sprata, prošavši pored automata sa pepsi-kolom (kompanija Pepsi je platila unverzitetu Jork dva miliona dolara da bi bila jedini prodavač bezalkoholnih pića u kampusu).

Na zidovima hodnika bile su okačene oglasne table, na kojima su se nalazila obaveštenja o dešavanjima na fakultetu, domaćim zadacima, sastancima klubova, kao i reklame za jeftine kreditne kartice i pretplate na časopise, a uz to i ponude za prodaju svih mogućih predmeta od strane studenata i fakulteta, uključujući i oglas nekog jadnika koji se nadao da će mu neko dati novac za staru električnu pisaću mašinu.

Meri je nastavila da korača hodnikom; potpetice njenih cipela udarale su po pločicama. Nikog drugog sem nje nije bilo u hodniku. Čula je zvuk vode u muškom toaletu, ali to ispiranje se obavljalo automatski, kad bi se tajmer uključio.

Vrata koja su vodila do stepeništa bila su od stakla ojačanog žičanom mrežom. Meri je otvorila vrata i počela da se spušta četiri sprata po betonskim stepenicama, našavši se na kraju u prizemlju gde je prešla kratku udaljenost do drugog hodnika koji je takođe bio prazan, sem što je na njegovom suprotnom kraju videla nekog nastojnika kako nešto radi. Zašla je dublje u hodnik, prošla pored stalka sa časopisom kampusa Ekskalibur, i konačno, izašla kroz dvostruka vrata u toplu noć.

Na nebu još nije bilo Meseca. Meri je išla po pločniku, prošla pored nekoliko studenata, ne prepoznavši nikog od njih. Tu i tamo bi slučajno nagazila ponekog insekta i —

Neka ruka ju je stegla preko usta i ona je osetila nešto hladno i oštro na svom grlu. „Nemoj ni da pisneš!“, začula je duboki, hrapavi glas, i osetila kako je neko vuče unazad.

„Molim vas — „, rekla je Meri.

„Ćuti!“ — rekao je muškarac. Nastavio je da je vuče unazad, dok je ona osećala kako joj nož pritiska grlo. Merino srce je udaralo kao ludo. Muškarac je sklonio ruku sa njenih usta i trenutak kasnije ona ju je osetila na svojoj levoj dojci, kako je steže grubo, bolno.

Uvukao ju je u malo udubljenje na mestu gde su se dva betonska zida spajala pod pravim uglom, koje je bilo zaklonjeno od pogleda jednim velikim borom. Okrenuo ju je, pritisnuvši joj čvrsto ruke uza zid, dok ju je svojom levom rukom u kojoj je i dalje držao nož stezao za zglob. Sada je mogla da ga vidi. Nosio je crnu skijašku kapu navučenu preko lica, ali je bilo jasno da je belac — mogla je da vidi u kružnim otvorima oko očiju da mu je koža svetla, a oči plave. Pokušala je da ga udari kolenom u prepone, ali on se izvio unazad i sve što je uspela bilo je da ga je jedva i dotakla.

„Nemoj da mi se odupireš“, čula je njegov glas. Osećala je miris duvana u njegovom dahu i znojave dlanove na rukama kojima joj je stezao zglobove. Muškarac je sklonio ruku sa zida, povukao Merinu, a zatim silovito prislonio i svoju i njenu ruku uz betonski zid, držeći svoju tako da se nož nalazio bliže Merinom licu. Drugom rukom je počeo da otkopčava svoje pantalone, i Meri je začula zvuk pokretanja rajsferšlusa. Osetila je nalet kiseline iz želuca koji joj je ispunio grlo.

„Ja imam ... ja imam AIDS“, rekla je Meri, stežući čvrsto oči, pokušavajući da se na taj način odvoji od svega.

Muškarac se nasmejao, ispustivši hrapavi zvuk u kome se nije osećala ni trunka istinskog smeha. „To znači da nas je dvoje“, rekao je. Meri je osetila kako joj srce preskače, ali je onda pomislila da on, kao i ona, laže. Koliko je žena kojima je ovo već učinio, upitala se. Koliko njih je u očajanju pokušalo da se spase istom ovom laži?

Osetila je njegovu ruku na svom pojasu, a zatim i kako joj otkopčava pantalone i povlači rajsferšlus nadole, a onda i kako joj pantalone spadaju na bedra i njegov penis u erekciji kako je pritiska preko gaćica. Zaječala je i istog trena osetila njegovu ruku na svom grlu kako je steže, zabadajući joj nokte u kožu.

„Ćuti, kučko!“

Zašto niko ne dolazi? Zašto nikog nema? Bože, zašto — Osetila je kako joj rukom svlači gaćice, a zatim i njegov penis kako silom prodire u njenu vaginu. Bol je bio nepodnošljiv; imala je osećaj da joj kida sve iznutra.

Kod silovanja se ne radio seksu, pomislila je Meri, dok su joj se suze sakupljale u uglovima očiju. To je čin nasilja. Zadnjicom je silovito udarala o betonski zid, dok je muškarac pritiskao svoje telo uz njeno, zabijajući se duboko u nju, ponovo i ponovo i ponovo, sa svakim takvim prodiranjem ispuštajući sve glasnije životinjsko stenjanje.