Grad i zvezde

U mladosti se nije razlikovao od svojih drugova. Tek kada je odrastao i kada su mu pritajena sećanja na prethodne živote preplavila um, počeo je da igra ulogu koja mu je odavno bila dosunena. Ponekad mu se javljao osećaj da inteligencija, koja je zasnovala Diaspar beskrajnom umešnošću, čak i sada, posle toliko vremena, postupa sa njime kao sa lutkom koja se nitima pokreće po pozornici. Možda mu se ovde najzad pruža prilika za dugo odlagani revanš. Pojavio se novi glumac koji će, izgleda, spustiti poslednji put zavesu u komadu sastavljenom iz već veoma mnogo činova.

Naklonost prema nekome čija usamljenost mora da je još veća od njegove, dosada pojačavana vekovima ponavljanja i bezočna sklonost ka zabavi — predstavljali su tri različita činioca koja su nagnala Kedrona na delanje.

„Možda mogu da ti pomognem“, reče on Alvinu, „a možda ne mogu. Ne želim da budim nikakve lažne nade. Hajde da se nanemo kroz pola časa na secištu Poluprečnika 3 i Prstena 2.

Ako sve drugo bude zakazalo, obećavam ti bar zanimljivo putovanje.“

Alvin je došao na sastanak deset minuta ranije, iako je morao da prevali put do suprotnog kraja grada. Nestrpljivo je čekao dok su pokretni putevi večno promicali pored njega, noseći spokojne i zadovoljne žitelje grada koji su išli za svojim nevažnim poslovima. Najzad je ugledao kako se visoka prilika Kedrona pojavila u daljini, i trenutak kasnije on se po prvi put našao u Lakrdijaševom fizičkom prisustvu. Ovoga puta nije bila posredi projekciona slika; kada su dodirnuli dlanove prilikom drevnog načina pozdravljanja, osetio je da je Kedron stvarno tu.

Lakrdijaš je seo na jednu mramornu ogradu od stubova i osmotrio Alvina ljubopitljivim pogledom.

„Pitam se“, reče najzad, „da li uopšte znaš šta tražiš. Takone mi nije jasno šta ćeš učiniti ako ostvariš to što si naumio. Da li odista misliš da ćeš biti u stanju da napustiš grad, čak i ako naneš izlaz?“

„Uveren sam u to“, uzvrati Alvin dovoljno ubedljivo, premda je Kedron ipak osetio prizvuk nesigurnosti u njegovom glasu.

„Dozvoli onda da ti kažem nešto što možda ne znaš. Vidiš li one kule tamo?“ upita Kedron, pokazavši na istovetne vrhove Energetske Centrale i Većnice, koji su gledali jedan prema drugome preko kanjona dubokog jednu milju. „Zamisli da ja sasvim čvrsto postavim izmenu dve kule dasku, i to široku svega šest inča. Da li bi mogao da hodaš njome?“

Alvin je oklevao.

„Ne znam“, odgovori najzad. „Ne bi mi se dopalo da pokušam.“

„Sasvim sam ubenen da ne bi bio u stanju. Uhvatila bi te vrtoglavica i strmoglavio bi se dole pre no što bi prevalio desetak koraka. Da se, menutim, ista daska nalazi sasvim blizu tla, ti bi prošao njome bez ikakvih poteškoća.“

„Šta sve to dokazuje?“

„Nastojim da izvedem jedan jednostavan zaključak. U oba slučaja koja sam opisao razmere daske se uopšte ne bi menjale. Jedan od onih robota na točkovima, sa kojima si se sigurno sretao, podjednako bi lako prevalio rastojanje duž daske bilo da ona premošćuje ponor što zjapi izmenu dve kule ili da se nalazi tik uz površinu. Mi za to nismo sposobni, zato što je u nas usanen strah od visine. On je, verovatno, sasvim nerazuman, ali i odveć snažan da bismo ga prenebregli. Roneni smo sa njim, on je prosto utkan u nas.

U istom smislu osećamo strah od prostora. Pokaži bilo kom žitelju Diaspara put izvan grada, put koji se ni po čemu ne bi razlikovao od ovoga pred nama, i on neće biti u stanju da daleko stigne njime. Moraće da se vrati natrag, baš kao što bi se i ti vratio, ukoliko bi zakoračio na dasku postavljenu izmenu dve kule.“

„Ali zašto?“ upita Alvin. „Mora da je postojalo vreme...“

„Znam, znam“, reče Kedron. „Ljudi su nekada išli po celom svetu, pa su čak stigli i do zvezda. Nešto se, menutim, promenilo, što im je ulilo ovaj strah sa kojim se sada ranaju.

Jedino ti misliš da ga ne osećaš. Dobro, da vidimo. Vodim te u Većnicu.“

Većnica je bila jedno od najvećih zdanja u gradu i gotovo su je celu zaposedale mašine koje su predstavljale pravu administraciju Diaspara. Blizu njenog vrha nalazila se prostorija u kojoj se okupljalo Veće u onim retkim prilikama kada se neka stvar morala rešiti.

Prostrani ulaz ih je progutao i Kedron stupi napred u zlatastu tamu. Alvin nikada ranije nije išao u Većnicu; tome se nije protivila nikakva odredba — u Diasparu tek ako je bilo nekoliko odredbi koje su nešto zabranjivale — ali kao i svi ostali, i on je osećao izvesno polupobožno strahopoštovanje pred tim mestom. U svetu koji je bio bez bogova Većnica se ponajpre mogla uporediti sa hramom.

Kedron uopšte nije zastajao, vodeći Alvina hodnicima i rampama koji su očigledno bili napravljeni za mašine na točkovima, a ne za promet ljudi. Neke rampe su krivudale nadole pod tako kosim uglom da bi bilo nemoguće normalno hodati po njima, da sila teže nije bila tako podešena da se potire sa nagibom.