Grad i zvezde

Postojalo je vreme kada su milioni ljudi svekodnevno preduzimali ovakva putovanja, koristeći mašine u osnovi istovetne ovoj, da bi prevalili rastojanja izmenu svojih domova i mesta gde su obavljali jednolične poslove. Od tih dalekih dana, Čovek je istražio Vaseljenu i ponovo se vratio na Zemlju — osvojio je jedno carstvo i izgubio vlast nad njim. Sada je slično putovanje ponovo otpočinjalo, u mašini u kojoj bi se čete zaboravljenih i znatno manje pustolovnih ljudi osećale sasvim kao kod kuće.

Bilo je to najznačajnije putovanje na koje se otisnulo jedno ljudsko biće u toku poslednjih milijardu godina.

Alistra je pretražila Grob desetak puta, premda je i jednom bilo dovoljno, pošto nije bilo mesta gde bi se neko mogao sakriti. Posle prvog šoka od iznenanenja, upitala se da li ono što je pratila kroz park možda uopšte nisu bili Alvin i Kedron, već samo njihove projekcije. Ali to je bilo besmisleno; projekcije bi se jednostavno materijalizovale u izabranim tačkama, bez potrebe da se tamo lično ode. Niko ko je pri zdravoj pameti ne bi ‘hodao’ svojom projektovanom slikom nekoliko milja i proveo više od pola časa na putu do odredišta, kada je tamo mogao da se trenutno nane. Ne; ono što je sledila do Groba bili su pravi Alvin i pravi Kedron.

Negde se, dakle, morao nalaziti tajni ulaz. Odlučila je da se da u potragu za njim dok ih bude čekala da se vrate.

No, sreća joj je okrenula lena; kada se Kedron ponovo pojavio, ona je upravo ispitivala jedan stub iza statue, tako da ga nije videla. Ali čula mu je odjek koraka, okrenula se ka njemu i odmah primetila da je sam.

„Gde je Alvin?“ uzviknu.

Lakrdijaš nije ništa odgovorio. Izgledao je rastresen i neodlučan, tako da je Alistra morala da ponovi pitanje da bi je on uopšte primetio. Činilo se da nije bio nimalo iznenanen što je zatiče ovde.

„Ne znam gde je“, odgovori konačno. „Mogu ti samo reći da se nalazi negde na putu za Lis. Sada znaš isto koliko i ja.“

Nikada nije bilo mudro uzimati Kedronove reči zdravo za gotovo. Ali Alistri nisu bila potrebna dalja jemstva da Lakrdijaš danas ne igra svoju ulogu. On joj je kazao istinu — ma šta ova značila.

10.

Kada su se vrata zatvorila iza njega, Alvin se sručio u najbliže sedište. Najednom mu se učinilo da su mu noge sasvim malaksale. Konačno je stekao svest o onome što mu je ranije izgledalo potpuno nepojmljivo — svest o strahu pred nepoznatim koji je obuzimao svu njegovu sabraću. Osetio je kako mu svaki delić tela podrhtava, a vid mu je postao maglovit i nejasan.

Da je mogao da utekne iz ove brze mašine rado bi to učinio, čak i po cenu da digne ruke od svih svojih snova. Sada mu, menutim, to više nije bilo moguće.

Ono što ga je tištalo nije, menutim, bio sam strah, već i osećaj neizrecive usamljenosti. Sve što je poznavao i voleo nalazilo se u Diasparu; čak i ako ne ide u susret opasnosti, lako se moglo dogoditi da više nikada ne vidi svoj svet. Postalo mu je jasno, kao nijednom čoveku već ogromno dugo vremena, šta znači zauvek napustiti dom. U tom trenutku potištenosti, učinilo mu se potpuno beznačajno da li ga put kojim ide vodi u opasnost ili bezbednost; jedino mu je bila važna činjenica da ga on sve dalje odnosi od doma. Ne zato što je mrzeo svoj dom; ali, kao što su njegovi daleki preci dobro znali, dolazi trenutak kada se mora upoznati i svet izvan vlastitog doma.

Ali ovo raspoloženje ga je polako minulo; tmurni oblaci razišli su mu se sa svesti. Počeo je da obraća pažnju na ono što ga je okruživalo i dao se u ispitivanje neverovatno starog vozila u kome je putovao. Alvinu se nije učinilo osobito neobičnim i čudnim to što je ovaj podzemni transportni sistem još bio u stanju da savršeno radi, posle toliko proteklih eona. Nije se nalazio uskladišten u vodovima večnosti gradskih monitora, ali mora da su na nekom drugom mestu bili slični vodovi koji su ga čuvali od promene i propadanja.

A onda je prvi put primetio tablu sa pokazateljima koja je činila deo naspramnog zida. Na njoj se nalazila kratka, ali umirujuća poruka.

LIS 35 MINUTA Upravo dok je posmatrao, brojka se promenila u ‘34’. Ovo nije bio osobito koristan podatak, jer kako nije imao predstavu o brzini kretanja mašine, on mu ništa nije mogao reći o dužini putovanja. Zidovi tunela predstavljali su neprekidan snop sivila, a jedini osećaj kretanja poticao je od veoma slabih vibracija koje on uopšte ne bi primetio da ih hotimice nije potražio.

Od Diaspara ga je sada sigurno delilo mnogo milja, a iznad mora da se pružala pustinja sa svojim nepostojanim peščanim dinama. Možda je upravo u ovom trenutku jurio ispod izlomljenih brda koje je tako često posmatrao iz Loranove Kule.

Misli mu tada pohrliše ka Lisu, kao da je goreo od nestrpljenja da tamo stigne pre vlastitog tela. Kakav li je to samo grad? Ma koliko se trudio da ga predoči sebi, na um mu je padala samo umanjena verzija Diaspara. Upitao se da li uopšte još postoji, ali odmah je odagnao sve sumnje, pošto ga u suprotnom ova mašina ne bi tako brzo vozila kroz Zemljinu utrobu.