Grad i zvezde

Ukoliko su i postojale neke dvosmislenosti oko Alvinovog položaja, njegovi domaćini bili su odveć pažljivi da ga ne podsećaju na njih. Uživao je slobodu da ide gde mu se prohte po Erliju, malom selu kojim je vladala Seranis — premda je ovaj izraz bio odveć strog da stvarno opiše njenu ulogu. Alvinu se na mahove činilo da je ona dobroćudni diktator, ali bilo je i trenutaka kada mu je izgledalo da uopšte ne raspolaže nikakvom moći. Do sada mu uopšte nije pošlo za rukom da dokuči društveno ustrojstvo Lisa, zbog toga što je ono bilo ili suviše jednostavno, ili tako složeno da mu je njegova razgranatost sasvim izmicala. Jedino što je zasigurno utvrdio bilo je da je Lis podeljen na mnogobrojna sela, čiji je Erli bio tipičan primer. U izvesnom smislu, menutim, nije moglo biti reči o tipičnim primerima, pošto se Alvin uverio da svako selo nastoji da se što je moguće više razlikuje od svojih suseda. Sve ga je to veoma zbunjivalo.

Iako je bio sasvim mali i okupljao jedva hiljadu žitelja, Erli je obilovao iznenanenjima.

Teško da je postojao ma i jedan jedini vid života koji se nije razlikovao od svog parnjaka u Diasparu. Ova podvajanja pružala su se i do tako temeljnih stvari kao što je govor. Samo su se deca koristila glasovima prilikom normalnog saobraćanja; odrasli teško da bi uopšte progovorili i posle izvesnog vremena. Alvinu je postalo jasno da to čine isključivo iz ljubaznosti prema njemu. Bilo je to neobično, osujećujeće iskustvo obresti se usred velike mreže bešumnih i nedokučivih reči, ali Alvin se ubrzo navikao. Činilo se iznenanujućim što je govorni jezik uopšte opstao, budući da se više nije nalazio ni u kakvoj upotrebi, ali Alvin je tek kasnije ustanovio da su stanovnici Lisa veliki poklonici pevanja, odnosno svih oblika muzike. Bez ovog podstreka, sva je prilika da bi oni odavno postali potpuno nemi.

Stalno su bili zauzeti nečim, zaokupljeni zadacima ili problemima koji su Alvinu obično izgledali nepojmljivi. Kada mu je ipak polazilo za rukom da shvati šta rade, predmet njihovog zanimanja činio mu se sasvim nepotrebnim. Najveći deo prehrambenih proizvoda, na primer, rastao je na zemlji, a nije bivao sintetizovan u saglasnosti sa shemama izranenim u dubokoj prošlosti. Kada je Alvin izrazio svoje čunenje, strpljivo mu je objašnjeno da žitelji Lisa uživaju da gledaju kako stvari rastu, da vrše složene genetičke eksperimente, kao i da pronalaze sve tananije ukuse i slasti. Erli je bio čuven po svom voću, ali kada je Alvin kušao nekoliko izabranih uzoraka, oni mu se nisu učinili nimalo boljim od voća koje je mogao stvoriti u Diasparu samo pokretom malog prsta.

U prvi mah se upitao da li su stanovnici Lisa zaboravili, odnosno da li su ikada posedovali sile i mašine koje je on držao sasvim običnim i na kojima se temeljio sam život u Diasparu.

Ubrzo je ustanovio da to nije tako. Orune i znanje su postojali, ali su se koristili samo kada je to bilo od suštinskog značaja. Najuočljiviji primer bio je vezan za prevozni sistem, ako se on uopšte mogao udostojati tim imenom. Ljudi su kratke udaljenosti prevaljivali pešice, uživajući u tome. Ukoliko im se, pak, žurilo, ili su morali da prebace manje terete, koristili su životinje koje su očevidno bile uvežbane za ovu svrhu. Tovarnu marvu predstavljala su niska, šestonoga stvorenja, veoma poslušna i snažna, ali skromne inteligencije. Trkaće životinje bile su sasvim različite pasmine; normalno su išle na četiri noge, koristeći svoje veoma mišićave stražnje udove samo kada su stvarno brzo jurile. Mogle su uzduž da prevale čitav Lis za ciglih nekoliko časova, dok bi putnici jahali na istaknutom sedištu koje je kaiševima bilo sapeto oko životinjinog boka. Ništa na svetu ne bi moglo nagnati Alvina da preduzme tako riskantno jahanje, mada je ono predstavljalo veoma omiljen sport kod mlaneg sveta. Njihovi čistokrvni paripi predstavljali su aristokratiju životinjskog carstva i bili su sasvim svesni toga. Alvinu je često dopiralo do uha hvalisavo ćaskanje, voneno prilično bogatim rečnikom, o prošlim i budućim pobedama. Kada je pokušao da im se približi i da se uključi u njihov razgovor, oni su se pretvarali da ga ne razumeju, a ukoliko bi on navaljivao, odjahali bi od njega povrenenog dostojanstva.

Ove dve vrste životinja bile su dovoljne za sve obične potrebe i pružale su svojim vlasnicima takva zadovoljstva kakva nije bilo u stanju da pruži nikakvo mehaničko sredstvo.

Ali kada bi se javila potreba za veoma velikim brzinama i kada je trebalo prebaciti teške terete, na pozornicu bi stupale mašine koje su se upotrebljavale bez oklevanja.