Grad i zvezde

Krenuli su iz Erlija odmah posle svitanja u malom vozilu koje je Hilvar nazvao hoverkraft i koje je naizgled radilo na istom principu kao i mašina kojom se Alvin dovezao iz Diaspara.

Lebdelo je u vazduhu nekoliko centimetara iznad tla i mada nije bilo ni traga od nekih tračnica, Hilvar mu je kazao da se kola mogu kretati samo po unapred odrenenim putevima.

Sva populaciona središta bila su povezana na ovaj način, ali za vreme čitavog svog boravka u Lisu Alvin nije video u upotrebi nijedan drugi hoverkraft.

Hilvar je uložio velike napore u organizovanje ove ekspedicije i očigledno je očekivao od nje isto tako mnogo kao i Alvin. Planirao je put, imajući na umu svoja vlastita interesovanja, pošto mu je prirodopis bio velika strast; nadao se da će pronaći nove primerke iz sveta insekata u srazmerno nenaseljenim područjima Lisa koje će posetiti. Nemeravao je da se otisnu na jug koliko god ih mašina bude vozila, a da ostatak puta prevale pešice. Ne uvinajući u tom trenutku šta to zapravo znači, Alvin nije uputio nikakvu primedbu.

Na putu su imali i društvo — Krifa, najspektakularnijeg od mnogih Hilvarovih ljubimaca.

Kada bi Krif mirovao, njegovih šest koprenastih krila ležalo bi pripijeno uz telo, koje se presijavalo kroz njih kao žezlo optočeno dragim kamenom. Ukoliko bi ga nešto uznemirilo, prhnuo bi u vazduh lepetima punim preliva i uz prigušen fijuk nevidljivih krila. Iako bi veliki insekt došao kada bi bio pozvan i, ponekad, slušao jednostavne naredbe, bio je gotovo sasvim bezuman. Pa ipak, posedovao je svoju odrenenu ličnost i zbog nečega je bio sumnjičav prema Alvinu čiji su povremeni pokušaji da stekne njegovo poverenje uvek okončavali krahom.

Za Alvina je putovanje kroz Lis imalo izvesnu snoliku nestvarnost. Utihla poput duha, mašina je klizila preko talasastih ravnica i vijugala kroz šume, nikada ne skrećući sa svog nevidljivog traga. Putovala je možda deset puta brže no što bi čovek normalno koračao; retko se inače doganalo da se nekom žitelju Lisa više žuri od toga.

Prošli su kroz mnoga sela, od kojih su neka bila veća od Erlija; većina ih je bila podignuta na u osnovi sličan način. Alvin je sa zanimanjem uočavao tanane, ali važne razlike u odevanju, pa čak i fizičkom izgledu koje bi se ispoljavale kada bi iz jedne zajednice prešli u drugu. Civilizacija Lisa sastojala se iz više stotina različitih kultura, od kojih je svaka nekom posebnom nadarenošću doprinosila celini. Hoverkraft je bio dobro natovaren najpoznatijim proizvodom Erlija — malom, žutom breskvom koju su sa zahvalnošću primali svi kojima bi Hilvar dao nekoliko komada. Često se zaustavljao da porazgovara sa prijateljima i da predstavi Alvina, koga je svaki put očaravla jednostavna ljubaznost trenutnog prelaska na govorni jezik čim bi se saznalo ko je on. To mora da im je bilo prilično naporno, ali koliko je on mogao prosuditi, oni su uvek odolevali iskušenju da skliznu u telepatiju i nikada ga nisu isključivali iz svojih razgovora.

Najduže su se zadržali u jednom malom selu, gotovo skrivenom u moru visoke, zlatne trave, koja im se uzdizala visoko iznad glava, talasajući se na blagom povetarcu kao da je nadahnuta životom. Dok su se kretali kroz nju, neprestano su ih sustizali valjajući talasi, kako su se nebrojene vlati skladno povijale nad njima. To im je najpre malo smetalo, pošto se Alvinu javilo nerazumno uverenje da se trava savija nadole da bi ga gledala, ali je ubrzo našao da neprekidno kretanje deluje prilično ospokojavajuće.

Nedugo potom, Alvinu je postalo jasno zašto su se ovde zaustavili. U maloj gomili koja se namah sakupila još pre no što su kola uklizala u selo nalazila se i stidljiva, tamnokosa devojka koju je Hilvar predstavio kao Niaru. Oni su očevidno bili veoma radosni što se ponovo vide i Alvin im je pozavideo na njihovoj neprikrivenoj sreći pri ovom kratkom susretu. Hilvar je očigledno dospeo u procep izmenu dužnosti vodiča i želje da mu jedini sadrug bude Niara; Alvin ga je ubrzo izvukao iz neprilike, davši se u nekakvo istraživanje za svoj groš. Nije bilo mnogo toga da se vidi u malom selu, ali on se ipak lepo proveo.

Kada su ponovo krenuli na put, pojavilo se čitavo mnoštvo pitanja na koja je on od Hilvara hteo da potraži odgovor. Nije imao pojma kako izgleda ljubav u telepatskom društvu, i posle kraćeg oklevanja izišao je na sredu sa tim. Hilvar je predusretljivo pristao da mu objasni, iako je Alvin posumnjao da je prekinuo prijatelja u dugom i nežnom mentalnom opraštanju.

Izgledalo je da u Lisu sve ljubavi počinju mentalnim kontaktom, a mogli su proteći meseci, pa čak i godine, pre no što se par stvarno sretne. Na ovaj način, smatrao je Hilvar, nije moglo doći do pogrešnih utisaka niti obmana kod obe strane. Dvoje ljudi čiji su umovi menusobno bili otvoreni nisu mogli sakriti nikakve tajne. Ukoliko bi to neko pokušao, drugi partner bi istog časa znao da je nešto pritajeno.