Grad i zvezde

Alvin je brižljivo vodio računa da ne izrekne nikakvu uvredu u svom izlaganju; hteo je u što je moguće većoj meri da pridobije Veće uz sebe. Pokušao je da stvori utisak da ne vidi ništa rnavo u onome što je učinio i da za svoja otkrića znatno pre očekuje pohvalu nego kudnju. Bila je to najbolja taktika koju je mogao izabrati, pošto je unapred razoružavala većinu njegovih mogućih kritičara. To je takone uticalo — premda nije bilo deo Alvinovog plana — da dobar deo krivice bude prebačen na nestalog Kedrona. Slušaocima je bilo jasno da je Alvin bio odveć mlad da bi video neku opasnost u onome što preduzima. Lakrdijaš je, menutim, bio toga znatno svesniji i postupio je na krajnje neodgovoran način. Oni uopšte nisu slutili u kojoj se meri Kedron u tom pogledu slagao sa njima.

Kao Alvinov staratelj, Jeserak je takone zaslužio izvestan prekor i s vremena na vreme poneki većnik bi mu uputio zamišljen pogled. Nije im to zamerao, premda je savršeno bio svesan onoga što im je bilo na umu. Pripadala mu je izvesna čast što je obučavao najoriginalniji um koji se pojavio u Diasparu od Ranih Vremena i ništa mu je nije moglo oduzeti.

Tek kada je završio činjeničko izlaganje svojih pustolovina, upustio se u malo ubenivanja.

Morao je na neki načini uveriti ove ljude u istinitost onoga što je saznao u Lisu, ali kako da im stvarno predoči nešto što oni ranije nikada nisu videli i što su veoma teško mogli da zamisle?

„Velika je tragedija“, reče on, „što su dva preostala ogranka ljudske rase morala da žive razdvojeno kroz tako ogromno vremensko razdoblje. Jednoga dana ćemo, možda, saznati kako je do toga došlo, ali sada je daleko važnije da se ispravi propušteno i da se spreči da se opet dogodi. Za vreme boravka u Lisu digao sam glas protiv njihovog stanovišta da su nadreneni u odnosu na nas; oni nas sigurno mogu mnogome naučiti, ali i mi njih. Ako oboje verujemo da nemamo šta jedni od drugih naučiti, nije li onda očigledno da oboje nismo u pravu?“

Uputio je pogled pun nade ka nizu lica koja su ga ohrabrila da nastavi.

„Naši preci“, produži Alvin, „osnovali su carstvo koje je stiglo do zvezda. Ljudi su se slobodno šetali po svim tim svetovima, a njihovi potomci se sada boje da provire izvan zidina svog grada. Treba li da vam kažem zašto?“ Zastao je za trenutak; u velikoj, neukrašenoj prostoriji nije bilo ni najmanjeg pokreta.

„Zato što se bojimo, bojimo se nečega što se zbilo u početku istorije. Rekli su mi istinu u Lisu, mada sam je i sam davno naslutio. Moramo li se uvek kao kukavice kriti u Diasparu, praveći se da ništa više ne postoji, zato što su nas Osvajači pre milijardu godina potisnuli na Zemlju?“

Upro je prstom u njihov tajni strah — strah koji on nikada nije osećao, pa dakle nije mogao ni da ga u potpunosti razume. Neka sada učine šta im je volja; rekao im je istinu onako kako je on vidi.

Predsednik mu uputi ozbiljan pogled.

„Imaš li još nešto da kažeš“, upita ga, „pre no što razmotrimo šta valja preduzeti?“

„Samo jednu stvar. Voleo bih da povedem ovog robota do Centralnog Kompjutera.“

„Ali zašto? Dobro znaš da je Kompjuter već svestan svega onoga što se odigralo u ovoj sobi.“

„Ipak bih želeo da to učinim“, uzvrati Alvin učtivo ali nepopustljivo. „Molim za dopuštenje i od Veća i od Kompjutera.“

Pre no što je Predsednik stigao da odgovori, prostorijom se razlegao jasan, miran glas.

Alvin ga nikada ranije u životu nije čuo, ali znao je šta stoji iza njega. Obaveštajne mašine, koje su bile tek spoljni delići velike inteligencije, mogle su se obraćati ljudima, ali nisu posedovale nepogrešivi naglasak mudrosti i pozvanosti.

„Neka done kod mene“, reče Centralni Kompjuter.

Alvin pogleda Predsednika. Išlo je u prilog njegovom dobrom glasu što nije pokušao da zloupotrebi ovu pobedu. Samo je jednostavno upitao: „Da li mi dozvoljavate da se udaljim?“

Predsednik prone pogledom po Većnici i pošto nije primetio nijedan znak neslaganja, uzvrati pomalo bespomoćno: „Vrlo dobro. Proktori će te otpratiti, a potom će te ponovo dovesti ovamo kada završimo većanje.“

Alvin lagano klimnu u znak zahvalnosti, velika vrata se otvoriše pred njim i on polako izine iz Većnice. Jeserak je pošao za njim, a kada su se vrata ponovo zatvorila, on se okrenu ka svom staratelju.

„Šta misliš, šta će Veće sada preduzeti?“ upita brižno. Jeserak se osmehnu.

„Nestrpljiv kao i uvek, zar ne?“ reče. „Ne znam koliko su mi procene ispravne, ali pretpostavljam da će odlučiti da se zaprete Grob Jarlana Zeja tako da niko više ne može krenuti tvojim tragom. Onda će Diaspar nastaviti po starom, neuznemiravan od spoljnog sveta.“

„Toga se i pribojavam“, reče Alvin gorko.

„I dalje se nadaš da ćeš to preduprediti?“

Alvin nije odmah odgovorio; znao je da mu je Jeserak prozreo namere, ali staratelj bar nije mogao da mu predvidi planove, pošto ih još nije imao. Došao je do onog nivoa kada je samo mogao da improvizuje i da se bez pripreme suočava sa novim okolnostima.