Grad i zvezde

Krenuo je polako nagibom, dok mu je robot lebdeo iznad glave. Jeserak i proktori nisu pošli za njim. Upitao se da li su dobili narenenja da ostanu ovde, ili su, možda, smatrali da ga dobro mogu držati na oku i sa ove osmatračnice, tako da nije bilo potrebno upuštati se u dugo silaženje. Nije bila isključena ni mogućnost da se, naprosto, dalje nisu usunivali približiti Centralnoj riznici Diaspara.

Kod podnožja rampe tihi glas ponovo je dao Alvinu uputstva i on je krenuo avenijom usnulih, gorostasnih obličja. Glas mu se obratio još tri puta, a onda je shvatio da je stigao do cilja.

Mašina pred kojom je stajao bila je manja od većine svojih sadruga, ali on se osećao kao patuljak u odnosu na nju. Pet nivoa sa vodorovanim linijama koje su išle ukrug stvarali su utisak neće šćućurene životinje; skrenuvši pogled sa nje na svog robota, Alvinu se učinilo neverovatnim da oboje predstavljaju izdanke iste evolucije i da su ustrojeni prema istom načelu.

Na oko tri stope iznad tla široko, providno polje pružalo se celom dužinom strukture.

Alvin je priljubio čelo uz gladak, neobično topao materijal i pogledao u unutrašnjost mašine.

U prvih mah nije video ništa; a onda, kada je zaklonio oči, uspeo je da razbere hiljade slabašnih tačaka svetlosti koje su počivale u ništavilu. Bile su porenane jedna iza druge po trodimenzionalnoj rešetki, što je njemu podjednako izgledalo čudno i lišeno značenja kao i drevnom čoveku zvezdani svod. Iako je netremice posmatrao više minuta, sasvim nesvestan protoka vremena, raznobojne svetlosti nisu se micale sa svojih mesta i sjaj im se uopšte nije menjao.

U trenutku mu je sinulo da, kada bi mogao da pogleda u vlastiti mozak, i on bi mu se u istoj meri učinio lišen smisla. Mašina je izgledala nepokretna i nepromenljiva zato što nije mogao videti njene misli.

Po prvi put počeo je da stiče izvesnu maglovitu predstavu o moćima i silama koje su održavale grad. Čitavog života je bez ikakvog pitanja prihvatao čudo sintetizera, koji su iz veka u vek u neiscrpnom prilivu podmirivali sve potrebe Diaspara. Hiljadu puta bio je očevidac tog čina stvaranja, ali mu je pri tom retko padalo na um da se negde mora nalaziti prauzor onoga što je pred njim dolazilo na svet.

Kao što se ljudski um tek malčice mogao zadržati na samo jednoj misli, tako su nesravnjivo veći mozgovi, koji su predstavjali tek delić Centralnog Kompjutera, bili u stanju da obuhvate i zauvek zadrže i najsloženije ideje. Sklopovi svih stvorenih stvari bili su zamrznuti u tim večnim umovima, a bio je potreban samo treptaj čovekove volje pa da oni postanu deo stvarnosti.

Svet je zaista daleko odmakao od vremena kada su, iz časa u čas, pećinski ljudi strpljivo glačali vrške svojih strela i noževe u čvrstom kamenu.

Alvin je čekao, ne hotevši da progovori dok ne dobije novi znak raspoznavanja. Upitao se na koji je način Centralni Kompjuter svestan njegovog prisustva, odnosno kako ga može videti i čuti mu glas. Nigde nije bilo ni najmanjeg traga organima čula — nikakvih rešetkastih zastora, ekrana ili bezosećajnih kristalnih očiju kojima su normalno roboti poimali svet oko sebe.

„Izloži svoj problem“, reče mu tihi glas u uho. Izgledalo je neobično što ova sveobuhvatna zapremina mašinerija izražava tako blago svoje misli. A onda mu je postalo jasno da sam sebi laska; njime nije bio zaokupljen možda ni milioniti deo mozga Centralnog Kompjutera. On je predstavljao samo jedan od bezbrojnih nepravilnih slučajeva kojima je on istovremeno posvećivao pažnju, bdijući nad Diasparom.

Teško je razgovarati sa prikazom koja ispunjava čitav prostor oko vas. Alvinove reči kao da su zamirale u praznom vazduhu istog časa kada bi ih izgovorio.

„Šta sam ja?“ upita on.

Da je ovo pitanje postavio jednoj od obaveštajnih mašina iz grada, znao je kakav bi odgovor dobio. U stvari, on je to često činio, a odgovor je uvek glasio: „Ti si Čovek.“ Sada se, menutim, nalazio pred inteligencijom potpuno različitog reda, tako da nije bilo potrebe za brižljivom semantičkom tačnošću. Centralni Kompjuter će znati na šta on misli, ali to još nikako nije značilo i da će mu odgovoriti.

I odista, usledio je upravo onakav odgovor kakvog se pribojavao.

„Ne mogu da odgovorim na to pitanje. Kada bih to učinio, otkrio bih naum mojih tvoraca, a samim tim bih ga i obezvredio.“

„Onda je moja uloga predvinena kada je grad podignut?“

„To se može reći i za sve ostale ljude.“

Ovaj odgovor nagnao je Alvina na razmišljanje. Centralni Kompjuter kazao je istinu; ljudski žitelji Diaspara bili su projektovani podjednako temeljito kao i njegove mašine.

Činjenica da je jedinstven davala je Alvinu neobičan osećaj vlastite retkosti, ali to nije bezuslovno bila vrlina.