Grad i zvezde

Veliki nikada nisu postojali, niti će ikada postojati.“

Izgledalo je da se našao u ćorsokaku i osetio je gorko, bespomoćno razočaranje. Put do istine zaprečile su mu želje jednog čoveka koji je bio sišao s uma i koji je umro pre milijardu godina.

„Možda si u pravu“, reče Centralni Kompjuter, „kada kažeš da Veliki nikada nisu postojali.

Ali to ne znači da oni nikada neće postojati.“

Ponovo je usledila duga tišina, dok je Alvin razmišljao o značenju ove opaske, a umovi dvaju robota ponovo uspostavljali svoj tanani kontakt. A onda, bez ikakvog predznaka, on se obreo u Šalmiranu.

17.

Sve je bilo u dlaku isto kao i prošli put: velika abonosna uvala upijala je svetlost sunca, ali je nije odražavala ka oku. Stajao je menu ruševinama utvrnenja, gledajući preko jezera, čija je nepomična vodena površina ukazivala da džinovski polip sada predstavlja samo razlučeni oblak animalkula, a ne više ustrojeno biće, sposobno da oseća.

Robot se i dalje nalazio uz njega, ali od Hilvara nije bilo ni traga. Nije imao vremena da razmisli o ovoj neobičnosti, niti da se zabrine zbog odsustva prijatelja, pošto se gotovo istog trena dogodilo nešto tako fantastično, da su mu sve ostale stvari iščilele iz uma.

Nebo je počelo da se raspolućuje na dvoje. Tanak klin tame pružao se od obzorja do zenita, lagano se šireći, kao da se tmina i haos zarivaju u Vaseljenu. Klin je neumoljivo prodirao, sve dok nije obuhvatio četvrtinu neba. I pored sve upućenosti u činjeničku stvarnost astronomije, Alvin se nije mogao oteti sveprožimajućem utisku da se on i njegov svet nalaze pod velikom, plavom kupolom — koju sada nešto probada spolja.

Klin tmine prestao je da se širi. Sile koje su ga izazvale gledale su nadole, u svet-igračku koju su otkrile, možda raspredajući menu sobom da li je on uopšte vredan njihove pažnje. Pod ovim kosmičkim motrenjem, Alvin nije osetio ni uznemirenost, ni užas. Znao je da se nalazi licem u lice sa silom i mudrošću pred kojima je čovek mogao osećati strahopoštovanje, ali ne i strah.

A onda je pala odluka: utrošiće jedan delić Večnosti na Zemlju i njene žitelje. Dolazili su kroz prozor koji su otvorili u nebu.

Poput iskri iz neke nebeske kovačnice, počeli su se slivati na Zemlju. Njihov priliv postojao je sve zamašniji i na kraju se sa nebesa obrušavao plameni vodopad, rasprskavajući se u lokve tečne svetlosti kada je stizao do tla. Alvin nije morao da čuje reči koje su mu zazvučale u ušima poput blagoslova: Veliki su došli.

Plamen je stigao do njega, ali nije pekao. Bilo ga je posvuda: ispunjavao je veliku uvalu Šalmirana svojim zlatnim sjajem. Posmatrajući u čudu, Alvin je primetio da to nije bezoblična struja svetlosti, već da poseduje oblik i sklop. Počeo je da se rastače u razaznatljiva obličja, da se sakuplja u zasebne ognjene kovitlace. Ova vrtložja okretala su se sve brže i brže oko svojih osa, dok su im se središta uznosila, obrazujući stubove, u kojima je Alvin uspeo da razabere tajanstveno iščezavajuće prikaze. Iz ovih blistavih totemskih karijatida dopirala je tanana muzička melodija, beskrajno udaljena i očaravajuće prijatna.

Veliki su došli.

Ovoga puta bilo je odgovora. Gospodareve sluge vas pozdravljaju. Čekali smo vaš dolazak.

Čuvši ove reči, Alvin je shvatio da su barijere srušene. Istoga časa, Šalmiran i njegovi čudni posetioci nestadoše, a on se ponovo nane pred Centralnim Kompjuterom u dubinama Diaspara.

Sve je bila samo opsena, nimalo stvarnija od sveta mašte iz saga u kome je proveo tolike časove mladosti. Ali kako je ona stvorena; odakle su poticale neobične slike koje je video?

„Problem je bio neobičan“, reče tihi glas Centralnog Kompjutera. Znao sam da robot mora imati u svom umu neku vizuelnu predstavu o Velikima. Trebalo je, dakle, da ga ubedim da se utisci čula koje prima poklapaju sa tom slikom, a potom je sve išlo lako.“

„Kako si to učinio?“

„Jednostavno, pitao sam robota kako su izgledali Veliki, a zatim sam registrovao shemu koja se uobličila u njegovim mislima. Shema je bila krajnje nepotpuna, tak da sam morao prilično da improvizujem. Jednom ili dva puta, slika koju sam ja stvarao počela je opasno da se podvaja od robotove predstave, ali kada se to dogodilo, osetio sam kako zbunjenost raste u mašini i preoblikovao sam sliku, pre no što je robot postao podozriv. Moraš uzeti u obzir da su meni na raspolaganju stajale stotine vodova, dok je robot imao samo jedan, što mi je omogućilo da tako brzo prelazim sa jedne slike na drugu da se promena nije mogla primetiti.

Bio je to mali hokus-pokus; bio sam u stanju da prezagušim robotove senzorne vodove, a u isto vreme i da predupredim njegove kritičke sposobnosti. Ono što si ti video bila je samo završna, ispravljena scena, koja je najvećma odgovarala Gospodarevom otkrovenju. Izgledala je prilično grubo, ali je bila dovoljna. Robot je verovao u njenu istinitost taman onoliko koliko je bilo potrebno da se blokada otkloni i u tom času mogao sam da uspostavim potpuni kontakt sa njegovim umom. On više nije lud; odgovoriće ti na sva pitanja koja mu budeš postavio.“