Grad i zvezde

Nastavio je bešuman, ali u nekoliko jednostran razgovor dok su čekali u predvorju Većnice. Bilo je nemoguće ne uporediti okolnosti u kojima se sada nalazio sa onima iz Lisa, kada su Seranis i njeni saradnici pokušali da ga potčine svojoj volji. Nadao se da neće biti potrebe za novim sukobom, ali ukoliko bi do njega ipak došlo, on je sada bio daleko bolje pripremljen.

Već prvi pogled na lica članova Veća rekao je Alvinu kakvu su odluku doneli. Nije bio ni iznenanen, niti osobito razočaran; takone nije ispoljio nijedno osećanje koje su Većnici možda očekivali dok je slušao Presednika.

„Alvine“, poče Predsednik, „veoma brižljivo smo razmotrili okolnosti do kojih je dovelo tvoje otkriće i doneli smo jednoglasnu odluku. Pošto niko ne želi ikakve promene u našem načinu života, kao i s obzirom na to da se svega jednom u mnogo miliona godina rana neko ko je sposoban da izine iz Diaspara, pod uslovom da je to izvodljivo, smatramo da tunelski sistem za Lis nije neophodan i da, u stvari, može predstavljati izvor opasnosti. Ulaz u halu sa pokretnim putevima bio je stoga zapreten.

Štaviše, pošto nije isključena mogućnost da postoje i drugi putevi koji vode iz grada, izvršiće se pregled jedinica sećanja monitora. On je već počeo.

Takone smo razmotrili šta bi i da li bi nešto trebalo preduzeti u pogledu tebe. S obzirom na tvoju mladost i na posebne okolnosti oko tvog ronenja, zaključeno je da ne možeš biti kažnjen za ono što si učinio. U stvari, otklonivši moguću opasnost po naš način života, ti si gradu učinio uslugu i mi ti zbog toga dugujemo zahvalnost.“

Oglasio se pljesak i na licima većnika pojavio se izraz zadovoljstva. Složene okolnosti brzo su razrešene, izbegli su neophodnost da strogo kazne Alvina i sada su se mogli razići s osećanjem da su, kao vodeći granani Diaspara, izvršili svoju dužnost. Uz malo sreće, možda će proteći vekovi pre no to opet budu morali da se sakupe.

Predsednik je pogledao Alvina s iščekivanjem; možda se nadao da će im Alvin uzvratiti istom merom i da će izraziti zahvalnost veću što ga je tako lako razrešilo krivice. Ali čekalo ga je razočarenje.

„Smem li nešto da pitam?“ reče Alvin učtivo.

„Razume se.“

„Centralni Kompjuter je jamačno odobrio vaše odluke?“

U normalnim okolnostima bilo je prilično neumesno postaviti ovakvo pitanje. Veće nije bilo dužno da pravda svoje odluke, niti da objašnjava kako ih je donelo. Ali Alvin je uživao poverenje Centralnog Kompjutera iz nekog neobjašnjivog razloga. Nalazio se u povlašćenom položaju.

Pitanje je očevidno izazvalo izvesnu pometnju i odgovor je usledio pomalo preko volje.

„Naravno da smo se posavetovali sa Centralnim Kompjuterom. Kazao nam je da postupamo prema vlastitoj presudi.“

Alvin je to očekivao. Centralni Kompjuter vodio je sastanak sa Većem u istom trenutku dok je razgovarao sa njim — istovremeno, zapravo, dok je bio udubljen u milion drugih poslova u Diasparu. Znao je, isto kao i Alvin, da je svaka odluka koju Veće sada donese sasvim nevažna. Budućnost se potpuno izmakla njihovom uplivu istog trena kada su, u blaženom neznanju, zaključili da je kriza bezbedno premošćena.

Alvin se nije osetio nadmoćnim, niti je uživao u naslućivanju predstojećeg trijumfa, kada je pogledao te budalaste starce koji su sebe smatrali vladaocima Diaspara. On je video pravog vladaoca grada i razgovarao je sa njim u zagrobnoj tišini njegovog blistavog, podzemnog sveta. Ovaj susret potro je gotovo svaku nadmenost u njegovoj duši, ali nje je ipak ostalo dovoljno za poslednju opasnost koja će nadmašiti sve prethodne.

Dok se opraštao od Veća, pitao se da li ih iznenanuje njegovo mirno pokoravanje i odsustvo ozlojenenosti zbog zatvaranja puta za Lis. Proktori ga nisu sledili; nije se više nalazio pod prismotrom, bar ne na tako neprikriven način. Samo je Jeserak krenuo za njim iz Većnice u šarolike ulice.

„Dakle, Alvine?“ reče on. „Vladanje ti je bilo besprekorno, ali mene ne možeš obmanuti.

Šta si sad smislio?“

Alvin se osmehnu.

„Znao sam da ćeš nešto posumnjati; ako poneš sa mnom, pokazaću ti zašto podzemni put za Lis nije više važan. Postoji još jedan opit koji bih želeo da oprobam; ništa ti se neće dogoditi, sem što ti se možda neće dopasti.“

„Vrlo dobro; ja se i dalje smatram tvojim starateljem, premda izgleda da su uloge sada promenjene. Kuda to nameravaš da me vodiš?“

„Idemo u Loranovu Kulu, odakle ću ti pokazati svet izvan Diaspara.“

Jeserak je pobledeo, ali je sačuvao prisustvo duha. A onda, kao da nema poverenja u vlastite reči, ukočeno je klimnuo i krenuo za Alvinom na glatko sklisku površinu pokretnog puta.